Nove šanse za profit EPS-a

Piše Uglješa Mrdić

Sa otvaranjem unutrašnjeg tržišta, EPS dobija mogućnost da 20 odsto energije plasira po tržišnim cenama van sistema EPS-a. Distributere čekaju mrežarina i balansna odgovornost

Novi zakon o energetici uvodi toliko novog na tržištu energije da se sa poslovnog stanovišta u EPS-u sve menja, a da bi se sve to shvatilo, potrebni su i veliki napor i dosta vremena. Ništa više neće biti kako je bilo poslednjih pedesetak godina. Pri tome, u tehničko-tehnološkom pogledu stvari uglavnom ostaju iste.
Nedavno usvojeni Zakon o energetici „Elektroprivredi Srbije“ donosi konkurentno poslovanje i velike promene na tržištu.
Dragomir Marković, generalni direktor „Elektroprivrede Srbije“, kaže da će veliki izazov biti obavezno otvaranje oko 40 odsto postojećeg tržišta električne energije, jer će od 2013. godine veliki industrijski potrošači na tržištu birati od koga će kupovati struju. EPS ima šansu da pariranjem sa cenama i kvalitetom zadrži što veći broj industrijskih kupaca.
„Konkurencija će nam biti i velike elektroprivrede, ali i trgovci koji će moći da nabave električnu energiju iz različitih izvora. U pojedinim trenucima mogu da nam budu konkurentni“, smatra Marković.

OTVARANJE TRŽIŠTA
Preostali deo tržišta, domaćinstva i mali privredni kupci, i dalje će ostati u režimu regulisanog tržišta i cena, koje će, prema Zakonu, od oktobra 2012. godine biti u nadležnosti Agencije za energetiku. To je samo međukorak, jer već 1. januara 2015. godine sledi kompletno otvaranje tržišta. To su procesi utvrđeni nizom dokumenata na koje smo se obavezali na putu pristupanja Evropskoj uniji. Što se tiče tržišta i cena, mi smo do sada, kako često kažu evropski zvaničnici, bili crna rupa na energetskoj mapi Evrope.
„Poenta tržišta i jeste slobodno formiranje cena, pa ko ponudi bolju cenu i bolju uslugu imaće više kupaca. EPS mora biti jeftiniji i bolji od ostalih i sledeći taj cilj, mi ćemo se tako i ponašati. Na primer, železara ‘Ju-Es stil’ biće obavezna da na tržištu bira isporučioca. Oni su i do sada imali tu mogućnost, ali je ni oni, niti bilo ko drugi u Srbiji, nisu koristili, jer je naša cena bila povoljnija od tržišne“, rekao je generalni direktor EPS-a.
Istakavši da sa novim zakonom i snabdevači i kupci dobijaju nove šanse i nove mogućnosti izbora, Marković je kazao:
„To što će EPS imati obavezu javnog snabdevača ne znači da će dići ruke od velikih kupaca. Ne, mi ćemo se za njih i dalje boriti, ali sa višim cenama od ovih koje sada imamo, ali i nižim od onih koje će im ponuditi drugi isporučioci. Mi ćemo imati više cene, ali dosta blizu sadašnjim. Naplata će morati da bude 100 odsto, što je normalno u ozbiljnim zemljama, krađa električne energije ne sme da bude u ovakvom obimu, što je, takođe, normalno u drugim zemljama… Kurs treba da bude stabilan, a ispravke vrednosti nenaplaćenih potraživanja na 60 dana trebalo bi da se redukuju. Uz sve to sređivanje, nama bi i sadašnja cena struje omogućavala pozitivno poslovanje. EPS i sada posluje pozitivno, ali kada se uračunaju kursne razlike, ispravke nenaplaćenih potraživanja, kao i gubici i krađe struje, onda se vidi minus na koji se mnogi pozivaju. Sadašnja cena kilovat-sata je oko 5,3 evrocenti, a kada bi bila veća za jedan evrocent, obezbedilo bi se dodatnih 200 miliona evra godišnje. Treba reći i da bi taj ‘skok’ povećao prosečan račun za električnu energiju samo za oko tri do četiri evra, odnosno bio bi oko 21,22 evra“, ističe Marković.
Jedna od suštinski važnih zakonskih izmena odnosi se na status proizvodnje električne energije, jer to nije više delatnost od opšteg interesa. Ostao je opšti javni interes samo u delu snabdevanja malih potrošača, a sama proizvodnja to više nije. I prema prethodnom zakonu delatnost proizvodnje uglja nije bila od opšteg interesa, a sada nije ni proizvodnja električne energije. Ima to svojih i prednosti i mana.

SNABDEVANJE VELIKIH POTROŠAČA
Direktor Direkcije EPS-a za trgovinu električnom energijom i jedan od učesnika u kreiranju novog zakona o energetici mr Dragan Vlaisavljević objašnjava da će  neregulisani snabdevač strujom biti EPS.
„To je trgovanje onim delom električne energije kojim se i sada upravlja sa nivoa jedinstvene kompanije, a što operativno radi Direkcija za trgovinu električnom energijom, dakle trgovina na veliko. Reč je o oko 10 odsto ukupne količine električne energije, koja se koristi u svrhu proizvodnje električne energije, zatim za snabdevanje dela velikih potrošača, namirivanje gubitaka u prenosnom sistemu, sve pod regulisanim uslovima i cenama, a nekoliko procenata te energije plasira se na slobodnom tržištu po tržišnim cenama. U tome je EPS već stekao iskustvo za respektovanje, i to je jedini segment koji ostaje svoj na svome i po novom zakonu. Javni snabdevači biće delovi privrednih društava za distribuciju koji se bave snabdevanjem tarifnih kupaca i može ih biti  više, a može biti i samo jedan, to jest da EPS osnuje zavisno privredno društvo za javno snabdevanje, u koje će se objediniti službe snabdevačke delatnosti u postojećim PD ED, iz kojih se izdvajaju“, smatra Vlaisavljević.
Snabdevač (EPS) ima obavezu da javnom snabdevaču obezbeđuje sve potrebne količine električne energije kojima će snabdevati  kupce, jer već od 2013. godine  javnom snabdevaču ostaje obaveza da brine isključivo o snabdevanju domaćinstava i malih  kupaca, i to sa regulisanim cenama. Štaviše, i kada 2015. godine malim kupcima bude omogućeno da biraju snabdevača, lično ne verujem da će oni izaći ispod kišobrana javnog snabdevača, jer bi to podrazumevalo da izaberu veću cenu kilovat-sata od regulisane, koja će, prema našim sagledavanjima, barem do kraja ove decenije ostati niža od tržišne, iako će je utvrđivati Agencija za energetiku, a ne Republička vlada.
Distribucije postaju operateri mreže i ostaju u sistemu EPS-a. One ne zadržavaju nikakav uticaj na komercijalne aspekte upravljanja energijom u svrhu snabdevanja kupaca. Faktički, one su samo transporteri koji će odobravati priključak, isključivati neplatiše i naplaćivati mrežarinu pod regulisanim uslovima i cenama, s obzirom na to da distributivna mreža ostaje u vlasništvu države, to jest regulisani sektor. Zakonska novina za naše distribucije jeste to što će one, kao budući operateri distributivnog sistema, biti balansno odgovorna strana, a balansna odgovornost podrazumeva finansijsku odgovornost.

FINANSIJSKA ODGOVORNOST
To znači da će distribucije morati što realnije da planiraju gubitke električne energije, i to na satnom nivou, i da će za svako odstupanje plaćati penale EMS-u, koji će taj novac, u krajnjem, vratiti proizvođačima, to jest elektranama koje su morale da angažuju dodatnu ili da obaraju svoju snagu. Šta znači na satnom nivou? Znači da će svaka distribucija za svaku godinu morati da napravi 8.760 planova vrednosti gubitaka u svojoj mreži, dakle koliko ima sati u godini, i da svakodnevno plan za naredni dan dostavlja EMS-u poštujući ugovor o međusobnim odnosima i balansnoj odgovornosti.
„Elektroprivreda Srbije je lider snabdevač, u čijem su sastavu proizvodnja i javni snabdevači i sa stanovišta balansne odgovornosti. Javni snabdevači nemaju balansnu odgovornost, proizvođači, pak, imaju obavezu u pogledu obezbeđenja sekundarne i tercijalne regulacije. U njihovo ime, svu ovu odgovornost ugovorom preuzima i ispunjava EPS, kao balansno odgovorna strana (BOS 1). Iza EPS-a slede kvalifikovani kupci i trgovci, pa distribucije i na kraju EMS, kao BOS u okviru celine elektroenergetskog sistema. Kvalifikovani kupci i trgovci mogu ovu svoju odgovornost ugovorom da prenesu nekom drugom BOS-u, ali ne operateru distributivnog sistema, koji mora da ostane komercijalno neutralan element. U suštini, i ne samo u vezi sa balansnom odgovornošću, distribucije će biti samostalne u upravljanju svojim obavezama od trenutka kada EPS prihvati njihov godišnji plan poslovanja“, smatra Vlaisavljević.
Sada distribucije iz sistema EPS-a uzimaju 90 odsto energije, od koje se u transportu prosečno izgubi oko 15 odsto količina, a naplata fakturisane realizacije je takva da umesto da se ukupno potraživanje od kupaca smanjuje, ono raste i dostiglo je milijardu evra. U novim uslovima, javni snabdevači (delovi sadašnjih PD ED) preuzimaće oko 60 odsto energije, a 40 odsto biće u rukama EPS-a, za potrebe proizvodnje energije, prodaju EMS-u za pokrivanje gubitaka na prenosnoj mreži i za plasman na otvorenom tržištu. Računajući prema sadašnjem broju velikih kupaca koje EPS snabdeva, to znači da će od 2014. godine za našu kompaniju biti otvoreno oko 20 odsto tržišta van sistema EPS-a. Na tom tržištu primenjivaće se tržišne cene i naplata će, kao i sada, biti potpuna. Ako budemo zadržali samo ovaj deo domaćeg tržišta i ako odnos regulisanih i tržišnih cena ostane na nivou kao što je sada, a to je da EPS na otvorenom tržištu prodaje kilovat-sat u proseku, na godišnjem nivou, 50 odsto skuplje nego što ga plasira tarifnim kupcima, 40 odsto profitabilnosti kompanije zavisiće od EPS snabdevača ili, prema sadašnjoj terminologiji, od trgovine na veliko. Sada ovaj posao, u ovoj direkciji, vodi 30 ljudi i taj mali entitet može efektivno da učestvuje u stvaranju  40 odsto profita EPS-a.
Svakako, zajedno sa proizvodnjom EPS-a, jer bez dovoljno proizvedene električne energije nema ništa od profita u ovakvom obimu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.