Kandidatura okupana srpskom krvlju

Piše Nikola Vrzić

Pošto je KFOR na Jarinju bojevom municijom pucao u nenaoružane Srbe, Evropska unija pružila je KFOR-u „punu podršku u naporima da smiri situaciju“; Srbi, koji su se stomacima i butinama drznuli da stanu na put KFOR-ovim mecima, iz Brisela su pak „snažno osuđeni“ zbog tog „nasilja protiv međunarodne zajednice“. Srbija će, posle tog danka u krvi, možda dobiti status kandidata za članstvo u Evropskoj uniji…

Utorak, 27. septembar 2011. godine, mogao bi da ostane zabeležen u istoriji Srbije; naravno, pod uslovom da ostanemo vlasnici sopstvene istorije i ponovo postanemo vlasnici svoje zemlje. Tog utorka 27. septembra, naime, jedna strana vojska, KFOR, pucala je u Srbiji na Srbe prvi put posle 15. maja 1945. godine. I teško da imalo istorijske ironije ima u tome što je zapovednik ove vojske Nemac, Erhard Drevs, i što su vojnici koji su pucali po Srbima, opet, Nemci (njima su se sad, doduše, u duhu posleratnog evro-atlantskog pomirenja, pridružili i Amerikanci, mada su i onomad, u Drugom svetskom ratu, po Beogradu bombe bacali i Nemci i Amerikanci). No, kaže KFOR, Nemci i Amerikanci pucali su sad po Srbima u samoodbrani, jer su bili napadnuti. Kao što je 31. avgusta 1939. Poljska napala Nemačku, pa su 1. septembra Nemci u samoodbrani napali Poljsku i tako otpočeli Drugi svetski rat…

NAJAVLJENO NASILJE
Drama na Jarinju otpočela je u utorak u praskozorje, oko šest sati, kada su se kforovci uputili ka alternativnom putu oko  zatvorenog administrativnog prelaza. Prolaz su sebi prokrčili suzavcem – silom, dakle, iako ničim nisu bili provocirani – uhapsivši pri tom nekolicinu Srba koji su se tu zatekli na noćnom dežurstvu; hapsili su zatim i sve ostale koji su pokušali da prođu ovim putem, a put pregradili bodljikavom žicom (interesantno, Rezolucijom 1244 povereno im je baš da obezbede slobodu kretanja, ali to se očigledno ne odnosi na Srbe).
Ovaj alternativni, livadski put koji je zaobilazio prelaz Jarinje i kforovce na tom prelazu, napravljen je pre desetak dana, naočigled KFOR-a i EULEKS-a, a samim tim i uz njihovo prećutno odobrenje. Danima je, do utorka, korišćen bez problema i ometanja, sve dok, u međuvremenu, nije stigla ova naredba da se Srbi iz Leposavića hermetički, bodljikavom žicom zatvore u geto i odseku od ostatka Srbije.
Da se obračun sa srpskom pobunom uveliko priprema, uostalom, najavljeno je još prošle nedelje. KFOR-ov letak – kojim se opominje da „barikade puteva predstavljaju opasnost“, te da je „u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN KFOR odgovoran za ponovno obezbeđivanje slobode kretanja“ – zatim, najava nemačke vojske – da će „uputiti na Kosovo dva inžinjerijska oklopna vozila tipa ‘jazavac’ da budu korišćena prilikom demonstracija i za uklanjanje barikada“ – te informacija dnevnika „Danas“ – da će kabinet Ketrin Ešton, visoke EU predstavnice za spoljnu politiku i bezbednost, „doneti političku odluku o deblokadi administrativnih prelaza i normalizaciji života građana. (…) Brisel će ići na donošenje političke odluke o uklanjanju barikada i ljudi koji pored njih dežuraju, s obzirom na to da ona može uzrokovati eskalaciju nasilja“ – kao i pretnja Bajrama Redžepija, ministra unutrašnjih poslova Kosova – „U slučaju da se Srbi, koji blokiraju prelaze i saobraćajnice, suprotstave nasiljem, vratiće im se istom merom“ predstavljaju jasnu najavu nameravanog obračuna sa Srbima koji mirno protestuju. Inače, na sve te zloslutne najave Beograd je odgovorio kroz usta svog ministra odbrane Dragana Šutanovca, zabrinutog što su zbog srpskih barikada poskupele žvake u prodavnicama na severu Kosova, ali i zbog toga što Srbi krše Rezoluciju 1244 (baš kao što je prošlonedeljnim letkom ustvrdio NATO, tj. KFOR): „Situacija u kojoj se sada nalazimo svima nanosi štetu, a pre svega građanima severa KiM, između ostalog jer je roba široke potrošnje poskupela. Lično mislim da KFOR ne treba da se bavi takvim stvarima (uklanjanjem barikada), jer mu to nije mandat. S druge strane, Rezolucija 1244 i Kumanovski sporazum propisuju da KFOR mora da se slobodno kreće na celoj teritoriji KiM, što mu treba i omogućiti.“
I, posle ove poruke prvog čoveka srpske vojske (onoga što je od nje ostalo) da ih podržava u onome što nameravaju da učine, trebalo je, samo, naći povod za akciju KFOR-a i EULEKS-a. Samo što su u obračunu sa mirnim srpskim otporom, umesto najavljenog rušenja postojećih barikada, odlučili da naprave još jednu, svoju, i time Srbe osude na tiho gušenje u getu u koji su ih gurnuli. Ili da ih nateraju na oštru reakciju koju će onda iskoristiti kao izgovor za svoje nasilje… Nema sumnje ni da je mesto za ovu demonstraciju sile odabrano planski; Leposavić i Jarinje, a ne Brnjak, Zubin Potok, Mitrovica…, jer leposavićki Srbi važe za nešto slabije organizovane i tobože mekše od svojih sapatnika iz ostale tri srpske opštine severa Kosova.

RAFALI I ZATAŠKAVANJE
Šta se tačno događalo u utorak, pošto je KFOR u zoru blokirao alternativni put u Jarinju? Nasilje na Jarinju posledica je provokacija srpskih ekstremista, saopštili su KFOR i EULEKS, dok je EU obznanila da „snažno osuđuje nasilje protiv međunarodne zajednice na severu Kosova“, da „pruža punu podršku EULEKS-u i KFOR-u u naporima koje čine da smire situaciju“ i da „u potpunosti podržava uklanjanje barikada“. I „Francuska osuđuje nasilje na severu Kosova protiv pripadnika KFOR-a“, rekao je portparol njihovog ministarstva spoljnih poslova Bernar Valero, precizirajući da je reč o „nasilnim incidentima koje su počinili srpski demonstranti prema NATO snagama“. U odgovoru na to nasilje srpskih ekstremista, pak, kako reče portparol KFOR-a Ralf Adamec, KFOR je reagovao tako reći gandijevski, koristeći „oružje koje nije smrtonosno“…
Rane Nebojše Radojčića, Mladena Antonijevića, Aleksandra Radunovića, Saše Stamenkovića, Stevana Petronijevića i Milana Premovića, međutim, svedoče suprotno, i to je svedočenje neporecivo. Zabeleženo na fotografijama, rendgenskim snimcima, dijagnozama hirurga u mitrovičkoj bolnici. KFOR masno laže. Američki i nemački vojnici, osim suzavca i gumenih metaka, tog „oružja koje nije smrtonosno“, koristili su i smrtonosnu, bojevu municiju. Gumeni meci ne prave ni prostrelne ni ustrelne rane, oni ostavljaju masnice. A smrtonosnom, bojevom municijom pucali su rafalima, po masi koja je bežala. U masi je bilo i žena i dece, bežali su preko livada i trnja da pobegnu od paljbe mirotvoraca. Pucali su i u dva sanitetska vozila, ranili u vilicu momka koji je nosio ranjenika, Mladena Antonijevića dok je iz gužve pokušavao da izvuče pogođenog Nebojšu Radojčića.
KFOR je, s druge strane, ustvrdio da su u eksploziji „bombe kućne izrade“ ranjena i četvorica kforovaca, ali, to je informacija u koju debelo sumnjamo. Međunarodne mirovne snage su, naime, najpre same saopštile da povređenih vojnika nema, da bi se informacija o četvorici povređenih pojavila tek kada je postalo potpuno jasno da su oni iz smrtonosnog oružja pucali po okupljenom narodu. Pa su pokušali da naprave ravnotežu… Uostalom, zašto nisu pokazali tu četvoricu ranjenih vojnika, „od kojih jedan teže“, ili makar otkrili njihov identitet, ili makar nacionalnost?
„Čini se jasnim da su oni – KFOR i EULEKS – odgovorni za otpočinjanje i eskalaciju nasilja, kao i za upotrebu žive vatre,“ navodi u tekstu „KFOR-EULEKS, nasilje i zataškavanje?“ Džerard Galuči, američki diplomata, bivši regionalni predstavnik UN u Kosovskoj Mitrovici, i navodi: „Povrh svega, moguće da je u toku operacija zataškavanja istine.“ Galučijeve informacije, koje prenosi u nastavku svog teksta, ovoj tezi i te kako daju za pravo.
Najpre, ipak, Galučijev opis događaja, umnogome se slaže s informacijama do kojih je „Pečat“ došao na osnovu svedočenja nekolicine prisutnih u utorak kod Jarinja: „Razljućeni Srbi bacaju kamenje – David protiv Golijata? – a KFOR odgovara suzavcem. Neutralni međunarodni posmatrač kaže da su Srbi počeli da se okupljaju sredinom jutra na alternativnom putu, protestujući zbog hapšenja jedne osobe koja je navodno ‘napala’ naoružanog američkog vojnika. Kada je nešto kasnije KFOR počeo da koristi suzavac, Srbi su u povlačenju počeli da bacaju kamenice. Tada je KFOR počeo da ispaljuje gumene metke, povređujući barem jednu osobu. Izuzev toga stvari su ostale mirne do popodneva, kada se veliki broj Srba ponovo okupio na alternativnom putu, pošto je lokalni vozač kamiona pokušao da kamionom u stranu gurne bodljikavu žicu kojom je KFOR blokirao put. Nemački KFOR ponovo je upotrebio suzavac, a američke borbene trupe pojavile su se sa oružjem uperenim u civile koji su već pokušavali da pobegnu od suzavca. U tom momentu započela je pucnjava – živa municija i gumeni meci – i vozač kamiona je pogođen.“
Ovaj deo priče potvrdio je prednji kraj Galučijevog naslova, onaj o nasilju koje je izazvao KFOR. Drugi deo potvrđuje zataškavanje: „Primećeno je da je kasnije tokom dana KFOR sprečio vojnog posmatrača UN-a da obiđe poprište, a buldožeri su raščišćavali tlo, uklanjajući dokaze o događajima tokom dana. Lokalnoj kosovskoj policiji, koja je izašla na teren da istraži događaje, naređeno je da se ukloni, a američki vojnik pucao je na njih dok su sakupljali potrošenu municiju koja je izgledala kao tip municije korišćen od NATO-a.“ Hm. Sve u svemu, navodi Galuči, „kombinovana NATO/EU akcija sprovođenja politike Prištine još jedno je flagrantno kršenje mirotvoračkog mandata koji su im poverile UN.  Pokušaji EU i KFOR-a da krivicu prebace na Srbe predstavljaju besramni cinizam i aroganciju najgore vrste. Neki Srbi možda su na metode čvrste ruke, upotrebljene protiv njih, reagovali bacanjem kamenica i petardi kakve se upotrebljavaju na sportskim manifestacijama (kao što mi je jedan od njih i priznao). (…) Ali nasilje su isprovocirali i podstakli oni koji su na Kosovo poslati da čuvaju mir.“

TADIĆEV INCIDENT
A Srbija? Kako je reagovala Srbija kada su strani vojnici pucali na njene građane, na njenoj teritoriji? Nekada, onomad kada su dede, stričevi ili ujaci nemačkog generala Drevsa, komandanta KFOR-a, pucali po našima, nismo pokušavali da se odbranimo tako što ćemo se priključiti Trećem rajhu. Evropska unija, kako smo videli, potpuno je podržala ono što je u utorak KFOR uradio na Jarinju, i time je i sama pucala u Srbe. Vlast je Uniju zbog toga oštro osudila – da, baš tim rečima – i nastavila da je moli da joj se pridruži… A ova će joj se možda i smilovati kad vidi da su i srpsku krv spremni da proliju zarad svoje kandidature.
Elem, predsednik Srbije Boris Tadić, osim što je tako oštro osudio „upotrebu sile nad građanima“, izrazio je i „veliku zabrinutost zbog sukoba“ (kao da je reč o sukobu dva ravnopravna protivnika, a ne o napadu do zuba naoružanih vojnika na okupljeni narod), i „apelovao na međunarodne snage“ (nisu to, predsedniče, međunarodne snage, već KFOR, tj. NATO. Zašto pribegavate ovom eufemizmu?) da se „ne sukobljavaju sa Srbima na severu Kosova i Metohije“’.
Šta je još Tadić uradio, osim ovog saopštenja poslatog iz kabineta? Predsednik, u čiji su narod pucali (i to, kakve li ironije, u jedinoj opštini na severu Kosova u kojoj je na vlasti njegov DS, a DS-ovog predsednika opštine Branka Ninića umalo uhapsili kad je pokušao da pregovara s KFOR-om), a on je uz to i vrhovni zapovednik naših oružanih snaga, mogao je da na viši nivo podigne borbenu gotovost vojske i policije; mogao je da im naredi da, u stanju pripravnosti, zaposednu administrativnu liniju i  nadgledaju situaciju; mogao je da saopšti kako Srbija suspenduje komunikaciju s KFOR-om i otkazuje gostoprimstvo EULEKS-u koji je izašao iz statusne neutralnosti (jer, ovo je bila zajednička akcija KFOR-a i EULEKS-a, sami su to saopštili); mogao je da saopšti da Srbija prekida pregovore s Prištinom pod pokroviteljstvom Evropske unije, jer oni su zajednički u utorak pucali po Srbima da ih ubiju; mogao je da saopšti da odbacuje dosad postignute dogovore jer druge dve strane nisu nastupale u dobroj veri, da suspenduje srpsku aplikaciju za članstvo u EU jer bi to bilo kao da smo 7. aprila 1941. zamolili da uđemo u Treći rajh… Mogao je, ako ništa drugo, da zahteva hitnu sednicu Saveta bezbednosti, makar simboličnog protivljenja radi, ali ni to nije učinio. Hitne konsultacije SB-a sazvane su zahvaljujući ruskim protestima, a, kao da je hteo potpuno da ga ponizi, predstavnik Ministarstva spoljnih poslova Rusije Aleksandar Lukaševič učinio je i ono što Tadić nije smeo. „Sukobe“ je nazvao njihovim pravim imenom („nasilje protiv srpskog stanovništva“) i jasno označio krivca, „jedinice KFOR-a“, a ne neke neodređene „međunarodne snage“, kako ih je nazvao srpski predsednik…
I, da. Umalo da zaboravimo, umalo da ispadnemo nepravedni prema predsedniku. Zvao je predsednik i Andreasa Fog Rasmusena, generalnog sekretara NATO-a, i od njega „zatražio da se rasvetli jučerašnji incident (!) kod administrativnog prelaza Jarinje, te zašto su pripadnici KFOR-a pucali u okupljene Srbe“. Zatražio je to predsednik Srbije pošto je NATO uništio dokaze o pucnjavi, i pucao na one koji su dokaze pokušali da sakupe, i prosto nam dođe da se zapitamo da li se Tadić zaista nada da će oni koji su pucali na narod, i to poriču i sakrivaju, zaista želeti da rasvetle „jučerašnji incident“, ili je Rasmusena zvao samo da bi posle mogao da se pohvali…

KRVAVA KANDIDATURA
U svakom slučaju, mogla je Srbija da učini štošta, a od svega toga izabrano je praktično ništa; samo je odložena ovonedeljna runda briselskih pregovora s Prištinom. Kakav će efekat to proizvesti? Osim što smo od Roberta Kupera, EU posrednika, već dobili šamarčinu, budući da je Stefanoviću i Srbiji hladnokrvno, arogantno poručio da se o prelazima Jarinje i Brnjak neće razgovarati ma koliko ga oni molili… Ovo odlaganje samo će poslužiti našim zapadnim prijateljima da procene kako smo ugrozili EU kandidaturu zbog izostanka regionalne saradnje, i ispostave nam nekoliko dopunskih uslova za tu kandidaturu (pošto je jasno da ipak ni krv nije dovoljna). „Nasilje na Kosovu ugrožava srpska EU nastojanja,“ već javljaju evropski mediji, zasenjujući ekskluzivnu informaciju agencije Rojters, objavljenu u utorak popodne, da „Evropska komisija želi da ponudi Srbiji status kandidata u oktobru“, ali da će „preporučiti da početak pregovora bude odložen dok Beograd ne popravi svoje odnose sa Kosovom“. Osim što će, kako najavljuje Rojters, Kosovo i definitivno postati uslov za nastavak srpskih EU integracija, odnosno za početak pregovora o članstvu, kosovski problem mogao bi da se ispreči i ranije. I samo dodeljivanje statusa kandidata, naime, sve i ako ga preporuči Evropska komisija (EK), „moglo bi da naiđe na protivljenje u članicama EU, koje moraju da podrže preporuku EK. Diplomate kažu da bi Nemačka, između ostalih, ipak mogla da odbije (ovu) preporuku ako ne bude daljeg napretka na Kosovu.“
I baš da vidimo koliko će još Borko Stefanović odbijati da se u Briselu sastane sa Editom Tahiri. A do tada, do tog susreta koji će pokazati da Tadićev Beograd želi kandidaturu i ako je okupana srpskom krvlju, šta će se događati na Kosovu? „Nadam se za sve građane Kosova, pogotovo na severu, da će doći do nekog rešenja, koje se traži pre svega na političkom, a manje na vojnotehničkom i praktičnom nivou,“ kazao je komandant KFOR-a, nemački general Erhard Drevs, u nedelju 25. septembra. Dva dana kasnije, u utorak, KFOR je otvorio rafalnu paljbu po narodu  na Jarinju. „Isključujem vojno nasilno rešenje, potrebno je političko rešenje“, ponovio je zapovednik KFOR-a ove srede…