Piše Vladislav Panov
Kao nikada ranije, ovogodišnje izdanje Venecijanskog festivala bilo je opijeno holivudskim zanosom i njegovom neodoljivom zvezdanom prašinom. Prikazano je najviše filmova do sada i to sve, takođe rekordno, svetskih premijera
Jedan od najlepših italijanskih gradova skoro punih sedam decenija organizuje i održava jedan od na godišnjoj svetskoj mapi najvažnijih i samim tim najprestižniji filmski festival, takozvanu Mostru u Veneciji. Ove godine festival je napunio šezdeset osmi rođendan. Iako nije reč o jubileju organizatori su se svojski potrudili da ostave utisak kao da ga već uveliko slave.
PROSTOR ZA „SPECIJALNE LJUDE“
Otuda je, recimo, Venecijanski filmski festival pridobio do sada najveći broj holivudskih filmskih zvezda u dosadašnjoj istoriji. Njihovo prisustvo kako na crvenom tako i svim ostalim tepisima, odnosno posebnim prostorima za „specijalne ljude“, dobilo je, izgledalo je rekordno inflatorni karakter. Taj trend je uspostavljen već na samom početku pošto je takmičarski, a samim tim i celokupne festivalske dane u Veneciji, otvorio novi rad u Italiji posebno obožavanog Džordža Klunija, politička satira „Martovske ide“, u kojoj on ima i jednu od važnijih uloga. Kluni je na Mostru stigao jahtom i u skupocenom ležernom sivom letnjem odelu, raspoložen, čak i za paparace i ostali deo sedme sile. Uživao je sedokosi zavodnik, zakleti neženja u svakom trenutku ogromne pažnje koju je usmerio na sebe i svoj novi film kojim je nastavio rediteljsku karijeru. Ubrzo posle njega još jedan holivudski superstar, čuveni veteran Al Paćino, je ozario Veneciju holivudskim glamurom. On je, van takmičarske konkurencije, prikazao svoj novi, treći, rediteljski rad, omaž Oskaru Vajldu u formi pseudodokumentarca, „Divlja Saloma“, a usput je dobio i jednu od prestižnih venecijanskih nagrada za životno delo. I Stiven Soderberg je Veneciju iskoristio da prvi put svetu prikaže svoje novo ostvarenje, dramatični horor-triler „Zaraza“, s kojim prikazuje sunovrat savremene civilizacije izazvan pojavom ubitačnog virusa. Slavni sineasti upotpunili su i ostale udarne termine takmičarskog programa.
NEVEROVATNA STATISTIKA
U Veneciji su proteklih dana, naime, svoje nove radove premijerno ponudili i čuveni Vilijem Fridkin („Ubica Džo“), Dejvid Kronenberg („Opasni metod“) i Ejbl Ferara („Poslednji dan na zemlji“). Čak je i Madona dobila prostor u venecijanskoj ponudi celuloidne zabave i glamura. Najavivši skori izlazak novog albuma Madona je pokazala svoj drugi rediteljski rad u karijeri, film „W.E.“ Čak je pri tom uspela da uzbudi i nekoliko za nju i dalje zagrejanih paparaca obožavalaca.
Gledano kroz brojke 68. Mostra u tri selekcije programa, prvi put u tako dugoj istoriji festivala, ima isključivo premijerne filmove, publika je u renoviranoj Velikoj dvorani mogla da vidi tako – premijerno. Program je činilo nekoliko celina, a svojevrsni je kuriozitet da je tokom deset festivalskih dana bilo preko pet hiljada i dvesta projekcija, tačno hiljadu više nego prošle godine. Osim što je gotovo kompletna evropska kinematografija dobila mesto u nekom od programa, u Veneciji su svetske premijere dobila i dela iz azijske i bliskoistočne produkcije. Pojavili su se tu i jedan novozelandski i australijski film. Ubedljivo najviše naslova (23) došlo je iz Sjedinjenih Država, a za njima su Italijani i Francuzi. Nas nije bilo. Odnosno jeste, ali u formi nezavršenog filma s obzirom da je svoj, u večnoj postprodukciji, film, „Dr Rej i đavoli“ (dokumentarac o boravku Nikolasa Reja u Beogradu), eksluzivno predstavio Dinko Tucaković.