Orban ukida govor na srpskom

Piše Vlastimir Vujić

U političkim čistkama Fidesa u mađarskim elektronskim medijima stradali novinari i saradnici srpskih redakcija mađarskog radija i televizije

Tek što je Mađarska predala štafetnu palicu predsedavajuće EU Poljskoj i time odvratila pažnju međunarodne javnosti (barem na trenutak) sa svoje sve diskutabilnije unutrašnje politike, već je usledio novi žestoki obračun zvanične Budimpešte. Ovoga puta sa zaposlenima u Javnom medijskom servisu! Od oko 3.000 novinara i saradnika u državnim elektronskim medijima, 550 je ovih dana dobilo rešenja o otkazu, a do jeseni bi na Birou za nezaposlene trebalo da im se pridruži  još  450  kolega. Reč je o novinarima sa dva televizijska kanala Javnog servisa, TV „Dunav“, tri državne radio stanice i agencije „MTI“ (koje je Viktor Orban sve upravo spojio u jedno medijsko preduzeće, novoosnovani „MTVA“!)
Među otpuštenima su i novinari i saradnici donedavno odvojenih srpskih redakcija mađarskog radija i televizije. Dvojica iz srpskog radio programa (Branko Čatić, koji u njemu radi od osnivanja, od 1992. godine, i Dušan Vuković, zaposlen od 1999. godine) i jedan iz redakcije TV emisije „Srpski ekran“ (Đorđe Šibalin, dve decenije novinar, urednik i – jedini  srpski  profesionalni filmski  i televizijski snimatelj u Mađarskoj).

ORBAN DELI OTKAZE
Ovom merom, prema zamislima dvotrećinski vladajućeg Fidesa (čiji je aktuelni mađarski premijer Orban i partijski predsednik) broj zaposlenih u Javnom informativnom servisu biće manji za trećinu, što će novoformiranoj „narandžastoj“ medijskoj korporaciji „MTVA“ doneti uštedu od oko tri i po milijarde forinti. Istovremeno, Orban je u Kunigunda ulici broj 64 (u Trećem kvartu Budimpešte) deset puta skuplje platio objekat koji je namenio za sedište Centralne mađarske medijske redakcije „MTVA“. Dao je, dakle (javnost naravno ne zna od čijeg novca), neverovatnih 35 milijardi forinti (1 evro =  270 forinti).
Zanimljivo je da su otkazi u državnim medijima strogo zabranjena tema u radio i TV emisijama. Masovno otpuštanje novinara nije objavljeno ni u jednom izveštaju. Za druge medijske kuće, vlasti su otpuštanja šturo obrazložili „stvaranjem transparentnijih, efektivnijih medija Javnog servisa i otklanjanjem preklapanja“. Sindikati su već od druge avgustovske nedelje najavili masovne demonstracije, koje će trajati sve dok se ne zaustavi talas davanja otkaza novinarima i započnu pregovori. Sindikalne vođe poručile su Viktoru Orbanu da paralelno sa davanjem otkaza nije predstavio – apsolutno nikakav plan restrukturiranja.
Da je premijerov izgovor (oko novčanih ušteda) za tako drastične poteze koje sprovodi „ i te kako prljav“, razotkrili su u svojim osvrtima ostali mađarski mediji! Oni, naime, ističu da je Viktor Orban vodeću ulogu u kadrovskoj kombinatorici dao novoimenovanom   glavnom  uredniku  Centralne  redakcije  novoosnovane  jedinstvene  medijske  kuće  Danijelu  Papu. Za Papa se tvrdi da je karijeru izgradio isključivo zahvaljujući vrlo bliskim odnosima sa liderima ultranacionalističkog „Jobika“, odnosno kao saradnik TV „Eho“ i još nekih medija krajnje desnice! Sumnju da razlozi za ovako radikalne poteze nisu finansijske prirode (ali je obrazloženje u vreme ekonomske krize vrlo prijemčivo za javne uši), potvrdile su ogoljene činjenice da su poslednjih meseci u državnoj televiziji Mađarske uhlebljenje pronašli brojni novinari iz redakcija bliskih vladajućem Fidesu. Među njima svakako prednjače oni koji su do juče bili zaštitni znak Fidesove stranačke TV „Hir“!
Novinari koji su u prvom otkaznom krugu uspeli da sačuvaju radna mesta u državnim elektronskim medijima, donedavno su samo nagađali na koji će način funkcionisati spojene informativne redakcije radija i televizije!? Sada su se uverili da se isti  i(li) vrlo slični izveštaji (pravljeni u jednom Kabinetu!) „u cilju racionalizacije“ – plasiraju u programima oba medija (sic!) Ovakav strogo centralistički (uz to i kompletno cenzurisan) medijski eksperiment Viktora Orbana, stručna javnost u Mađarskoj ocenila je kao potpuni apsurd! Jer, reč je o dvema potpuno različitim oblastima žurnalistike, odnosno o dva osobena stila izveštavanja (koja uz to moraju biti i maksimalno nezavisna, a to sada nimalo nisu). Oni (politički nameštenici), koji trenutno kroje strategiju javnih medija u Mađarskoj, niti su ljudi iz novinarske branše, niti poznaju principe  njenog funkcionisanja. Auditorijum je prvim procenama već saopštio kako radijsko izveštavanje izgleda na televiziji i televizijsko na radiju. Papazjanija, rečju. „Babe i žabe“ nikad ne mogu zvučati složno bez obzira na tonalitet i nameštenu „pesmu“, rekli su.

BEOGRAD PODRŽAVA ASIMILACIJU SRBA
Povodom otpuštanja troje novinara iz radio i televizijskog programa na srpskom  jeziku, Samouprava Srba u Mađarskoj uputila je oštar protest Preduzeću za informativnu delatnost „MTVA“ (odgovor još nije dobila), a pomoć je zatražila od Ambasade Republike Srbije u Budimpešti i Ministarstva za dijasporu i verska pitanja Republike Srbije (ovo resorno vladino Ministarstvo poslalo je podršku saopštenjem javnosti, u kojem izražava  zabrinutost  zbog odluke mađarskih vlasti da otpuste tri novinara srpske televizijske i radijske redakcije, i apelom da se ti radnici vrate na posao).
Da  podsetimo. Kada je u Mađarskoj donet nov, oktroisani Zakon o medijima, premijer Viktor Orban u domaćoj i svetskoj javnosti bio je izložen snažnim kritikama zbog cenzure i optuživan (opravdano!) da pokušava da na sve važne pozicije u državi postavi isključivo članove i pristalice svoje partije. Pritiske koji su stizali iz EU, međutim, u velikoj meri ublažila je pozicija predsedavajućeg dvadesetsedmoricom, koju je Mađarska imala u prvih  šest meseci ove godine, kao i vrlo jaka desničarska struja u evropskim telima.
„Upravo se dešava ono čega su se mnogi plašili: u javnim medijima počele su  beskrupulozne političke čistke“, glasno i jasno rekao je poslanik iz redova opozicionog LMP-a  Gergelj Karačonji. Prema njegovim rečima, među otpuštenim novinarima mnogo ima onih  koji su na državnoj televiziji pravili veoma gledane emisije. On je rekao da je „njihov jedini greh bio to što im je svest o profesionalnoj odgovornosti bila i ostala znatno jača od lojalnosti političkim partijama“…!
I zbog toga su – na ulici. Bez pardona. A upravo zbog toga tamo ne treba da budu. Sa ili bez pardona. Svejedno! U toj priči najjača igraća karta treba (i mora) da bude – snažni  Granski sindikat (u zemljama Srednje i Istočne Evrope on to, nažalost, još uvek nije). Jedino moćni (institucionalizovani) sindikati mogu da budu ravnopravni partneri još moćnijem poslodavcu (vlastima). Ili, kad su u pitanju mediji na jezicima nacionalnih manjina – njihove matične zemlje! Autoritativne i kredibilne. Isključivo od njihove moći zavisi trajanje i ponavljanje njihovih sunarodnika u rasejanju (konkretno, kad je Srbija u pitanju – Srba na prostorima na kojima žive izvan matice). A anacionalna  DS Borisa Tadića, koja trenutno sa buljukom koalicionih satelita stoluje Srbijom, podršku najbližim sunarodnicima u regionu (pripadnicima jedinstvene srpske nacije!) šalje pismenim saopštenjem u kojem jedino izražava zabrinutost zbog otpuštanja novinara koji rade na srpskom jeziku, jer se time faktički ukidaju srpske redakcije na državnom radiju i televiziji  i dovodi u veliku opasnost proizvodnja programa namenjenog srpskoj manjini u Mađarskoj. Svoju principijelnost u vezi sa ovakvom vrstom zaštite Srba izvan Srbije, žuta vlast „dosledno“ sprovodi i prema Srbima u Makedoniji, Crnoj Gori, Kosovu i Metohiji, Hrvatskoj… Zbog ovakvog odnosa Beograda, Srba izvan matične države sve je manje (što su pokazali i  prolećni rezultati popisa stanovništva u dve regionalne zemlje, a još tragičniju sliku upotpuniće jesenji popis u preostalim državama). I koga još čudi katapultirana preporuka današnje vlasti upućena drugoj generaciji Srba rođenoj izvan Srbije „da će najbolje zadržati svoje srpsko nacionalno poreklo ako se  potpuno integrišu u većinsko društvo svoje nove domovine“! Iza preporučene „integracije“ postoji znak jednakosti  samo sa još  jednom  rečju. Asimilacijom!

____________

Srpski novinari najugroženiji

Otkazi novinarima u srpskim emisijama bili su proporcionalno veći nego u celini mađarskog radija, televizije i novinske agencije (opšti prosek otpuštanja iznosio je 18,3 odsto, a kod srpskih emisija bio je više nego duplo veći – čak 38,5 odsto). Od sedam žurnalista ostalo je četiri, koji fizički ne mogu pokriti za Srbe relevantne događaje na teritoriji Mađarske. Nova organizaciona šema ukida dosadašnju samostalnost uređivanja (i onu minimalnu jer nema posebne srpske redakcije), a  smanjenjem broja zaposlenih nestala je i osnovna institucionalizacija koja je bila preduslov edukovanja budućih žurnalista i ostvarenja kulturne autonomije na ovom polju.
Ukinuta je i Državna fondacija za manjine koja je ranije (barem minimalno) finansirala razvoj tehničkih uslova za prijem emisija iz matične zemlje, uvoz štampe iz matice i rad lokalnih i regionalnih manjinskih medija. Novi fond „Vekerle“ nije po svim tematikama ni raspisao konkurse (a bio je obavezan), niti je izdvojio dovoljno sredstava za ove delatnosti. Tako je potpuno ukinuta sloboda štampe na jezicima nacionalnih manjina i etničkih zajednica u Republici Mađarskoj.