Bourrizov pravopis

Piše Miodrag Zarković

Kako srpska politička elita izgovora reči na engleskom jeziku

Ako ste mislili da još nismo pali toliko nisko da bi kakav visoki državni službenik mogao da pravda nasilje nad Srbima, prevarili ste se. Imamo i takvog. Reč je o Milivoju Mihajloviću, šefu Vladine kancelarije za saradnju sa medijima, koji je u četvrtak 28. jula, u izjavi za „B92“ (a za koga drugog) ocenio da je prebijanje čoveka u Štrpcu „reakcija na paljenje Jarinja“! Čisto istine radi, ni dan-danas se ne zna pouzdano zbog čega je 15 štrbačkih Albanaca pokušalo da linčuje jednog Srbina, ali je Mihajlović ipak našao za shodno da svoj politički korektan zaključak iznese u javnost u monstruoznom kontekstu, i to jutro posle prebijanja, kada verovatno ni Hašim Tači ne bi imao obraza da divljački nasrtaj u Štrpcu pravda paljenjem jarinjskog punkta.
Pored takvih Vladinih službenika, zaista – šta će nam Šiptari?!

***
Dan kasnije, takođe u izjavi za „B92“, predsednik Srbije Boris Tadić pomenuo je američku ambasadorku u Beogradu. Valjda. Pošto, onako kako ju je pomenuo, niko ne može da bude sasvim siguran na koga je tačno mislio.
Naime, prezime američke ambasadorke Meri Vorlik se na srpskom izgovara sa dva samoglasnika. Ali, u prezimenu koje je Tadić naveo postoje praktično neograničene količine samoglasnika, plus „r“ koje je umekšano kao da su ga umlatili dukljanski lingvisti. Transkribovana verzija onoga što je Tadić izgovorio išla bi otprilike ovako: UUOOOURRLIK. S naglaskom na prvih osam slova.
Ovo se može objasniti na dva načina: ili su Tadića dikciji učili Milan Panić i Aleksandar Karađorđević, ili je prosrpski predsednik naprasno prestao da priča na srpskom i počeo da se sporazumeva sa nacijom na prosrpskom jeziku. Druga mogućnost deluje daleko izvesnija, jer neko ko se svakog jutra budi uz Severinu, poput vrlog nam predsednika, verovatno čita i ovdašnje ženske modne, mahom licencne časopise, a tamo je srpski odavno ustuknuo pred prosrpskim jezikom. Prosrpski je, inače, nastao kada je beogradska kulturno-estradno-poslovno-medijska „elita“ uvidela da je srpski jezik nedovoljno otmen da bi se na njemu iskazivala imena uglednih zapadnih mudraca, kao što su Kerri Brredšoouu iz „Seks end d sitija“ ili Andđželliina Džžoullii iz Uoulivuda. Zato se, protivno svim važećim pravopisima srpskog jezika, u štampi namenjenoj „eliti“ lične imenice pišu u originalu (npr. Carrie Bradshaw i Angelina Jolie), umesto da budu prilagođene Vukovom tako neevropskom pravilu da svakom glasu pripada samo jedno slovo i obrnuto. I u izgovoru je prosrpski daleko bliži zapadnim jezicima nego prevaziđenom srpskom, pa prosrpska „elita“ svako englesko ili američko ime izgovara sa viškom samoglasnika i s umekšanim suglasnicima, obavezno uz naročitu pažnju i odmeren, posvećen izraz lica.
Normalno, pripadnicima „elite“ nikada ne bi palo na pamet da imena Putina, Medvedeva i Dostojevskog izgovaraju onako kako ih izgovaraju Rusi ili da recimo grčke lične imenice pišu grčkim, a Arape da zapisuju arapskim pravopisom. Pa zaboga, „elita“ vodi ovu zaostalu Sserrbia u Juropijen Junion, a ne u azijske i afričke zabiti!
Pišući, čitajući i razgovarajući na prosrpskom, „elita“ je uveliko savladala i poslednju prepreku: prestala je čak i da razmišlja na srpskom. A sudeći po tome kako izgovara njenu ekselenciju Uuooourrlik i po tome kako brani Kosovo i Metohiju, na prosrpskom razmišlja i Boris Tadić. Pardon – Bourriz Teidič.

***
Narečeni predsednik, uzgred, ima granitnu koncentraciju: tokom prve polovine maratonske skupštinske rasprave o Kosmetu, glavu nije dizao sa svojih zabeleški. Mnogi su ga opozicioni poslanici direktno prozivali, ali im predsednik nije uzvraćao ni najmanjom mimikom ili gestikulacijom, kao da ih uopšte ne primećuje.
Sve dok reč ne uze poslanik LDP Zoran Ostojić. Čim ga je predsednica najavila, istog trenutka ostavi Tadić olovku, podiže glavu i svu pažnju usmeri na Ostojića, čije je celokupno izlaganje ispratio pomno, maltene ne trepnuvši. Kako je Ostojić završio, Tadić je opet zagnjurio lice u sopstvene beleške i odatle ga nije dizao narednih dva sata.
Kasnije se Tadić opustio, kad je pao mrak čak se i smeškao na kritike opozicionih poslanika. Ali, u prvih nekoliko sati rasprave predsednikovu pozornost zaslužio je samo Ostojić. Tako da sada znamo ko je Borisu Tadiću omiljeni opozicionar.