Agresija ravnodušnosti

Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum

Kada jednoga dana zapitate evroatlantske prijatelje zašto nisu odmah i otvoreno okupirali Srbiju, oni će vam odgovoriti: „Pa zar nismo to prvo uradili?“

Da li su i vas iznenadili događaji na severu Kosova i Metohije? Ili ste nešto slično očekivali, pošto kao sav normalan svet znate ko (i kako) vlada Srbijom? Period sredine leta najpogodniji je za vanredne poduhvate i prevrate. Zar se ne sećate da je i pre tri godine građane koji su se vratili sa godišnjih odmora dočekala u Beogradu koaliciona vlada o kakvoj nisu mogli ni da sanjaju, dok su glasali na majskim izborima? I zbog toga, danas, mnogi od njih mogu samo da sanjaju nekadašnja radna mesta (i godišnje odmore).

AVGUSTI KOJI TEKU
Zar nije u saradnji sa NATO-om i EU-om i pokojni predsednik Tuđman, slično Tadiću i Tačiju, svoj ključni zločinački poduhvat protiv Srba („Oluju“) planirao za mesec avgust? Pitam se samo koliko će još (avgusta) proteći do ukidanja Republike Srpske, pripajanja Sandžaka BiH, Bujanovca i Preševa Kosovu, a vojvođanskih regiona Mađarskoj (i EU), a sve u duhu Tadićevih čvrstih dogovora o sputavanju „velikosrpskog uticaja na ovom prostoru“?
Da li će sve ove vesti (u budućnosti) biti za vas iznenađenje ili normalne etape na evropskom putu Srbije ka „statusu delegata za kandidata…“ A u međuvremenu koliko će još zločinačkih poduhvata domaća vlast preduzeti protiv privrede, zdravstva, kulture ili prosvete? Naravno, ukoliko žestoki evroatlantski kurs srpske politike ne izgubi na snazi i poletu. A zašto bi izgubio?

DA LI SVI VIDE?
Kada jednoga dana iznervirani nasiljem zapitate evroatlantske prijatelje zašto nisu odmah i otvoreno okupirali Srbiju i instalirali svoju (okupacionu) vlast, oni će vam možda, stidljivo i snebivajući se, odgovoriti: „Pa zar nismo to prvo uradili?“ Ali izgleda da su malobrojni oni koji su ovo primetili!
Da li će vam, u toj i takvoj budućnosti, izgledati smešni „kritičari“ brojnih vlada što su maestralno obavile postavljene im (destruktivne) zadatke, a koje su neopravdano optuživane za glupost, neukost, korumpiranost i nesposobnost!
A koliko će vam tek šaljivo izgledati primedbe evroatlantskih funkcionera kojima „smeta“ visok stepen korupcije u Srbiji, iako su prethodno debelo korumpirali „elitu“ da za njih obavi najgnusnije zadatke protiv interesa sopstvenog naroda i privrede. Na taj način su do krajnjih granica razvili (razdražili) korupcione apetite domaćih kompradora.

LOZINKE EVROATLANTSKE SRBIJE
Ta „elita“, obučena na kratkim soroševskim kursevima liderstva (i poslušnosti), naučila je da izuzetno ceni sebe (načelo samopouzdanja) i to pre svega zbog sposobnosti da prezre sopstveni narod, njegove interese i tradiciju. Narod je, primetili ste, ostao ravnodušan  i prema tom preziru.
Naučite, ako želite, ključne reči srpske novokomponovane (evroatlantske) elite: „To ima samo kod nas!..  Blato, glib, smrad… izmet, bale, smrdež…“ Primenite ove lozinke (uz nadnaravni osmeh, sa blagom primesom grča) na sve što vidite oko sebe. To će vam poslužiti ne samo da razumete dubokoumne skečeve S. Basare i B. Srbljanović, nego i kao ključ za ulaz u strukture vladinih i nevladinih institucija, organizacija, komisija, kancelarija, odbora, komiteta i saveta. U njih se, nećete verovati, čak i u krizno vreme sliva novac u slapovima i omogućava da kompradorska elita stvara „percepciju blagostanja“, trošeći bez mere i računa.

DIVLJENJE I LOJALNOST
U podjarmljenoj Srbiji nikoga  ne iznenađuju akcije protiv Srba, ali je ponekad teško razumeti ravnodušnost sa kojom javnost sve to prihvata. Da li je opšta plima ravnodušnosti u svetu posledica dugogodišnje uspešne propagande i agitacije Svetske imperije? Ko se uzbuđuje što su danas, kao i svakoga dana, marinci i njihovi saveznici pobili nekoliko stotina civila u Iraku, Avganistanu ili Libiji? Ili što pobesneli dželati u Gvantanamu, možda baš u ovom trenutku, huškaju pse na zarobljene komuniste i „teroriste“? Ili što pred očima celog sveta, posredno i neposredno, Amerikanci i dalje pomažu „oslobodiocima“ OVK da prikriju (ili intenziviraju?) trgovinu organima za transplantaciju iz Srbije (u EA planovima ovo su, izgleda, naši najkonkurentniji izvozni proizvodi).
Al’ opet, grešno je optuživati za ravnodušnost srpski narod koji je i u poslednjim dekadama prineo žrtve na oltar slobode i (makar) pokušao da pruži otpor agresiji silnika. Posebno ako se uzme u obzir najmoćnije oružje Imperije – pripremljena kompradorska „elita“ u zemlji, ne baš malobrojna i uvek željna privilegija. U slučaju svrgavanja (ove) marionetske vlade, ta je elita osposobljena da demonstracijama, neredima i terorističkim akcijama destabilizuje život u zemlji i prizove sankcije (izolaciju) i oružanu intervenciju Imperije (bombardovanje). A posle „oslobođenja“ opet sledi put (koji nema alternative) – u kolonijalni model banana-zemlje.
Nije fer bilo koga podsticati na uzaludne proteste i žrtve, ali nije loše otvorenih očiju gledati stvarnost (i videti budućnost). A uvek dobro razmisliti o tome koliki stepen divljenja (i lojalnosti?) dugujemo vlasti.