„Prvonek“: Prvi novi megavat EPS

Piše Uglješa Mrdić

Elektroprivreda Srbije je pripremila spisak postojećih malih hidroelektrana  i spremni su podaci za sve lokacije

Mala hidroelektrana „Prvonek“, prvi novi megavat u sistemu „Elektroprivrede Srbije“ trebalo bi da počne sa probnim radom 7. septembra 2011. godine. Svečano puštanje u rad male HE, u okviru brane na Banjskoj reci u okolini Vranja, očekuje se u drugoj polovini oktobra. Do tada bi trebalo da budu završeni i radovi na uređenju okoline brane.
Posle više od 20 godina EPS će dobiti sasvim novi proizvodni objekat, a gradnju ove male HE sa dva agregata snage od 100 i 800 kilovata finansira EPS samostalno. Investicija je vredna 1,5 miliona evra, a projekat je vodila Direkcija EPS za strategiju i investicije. Mala HE „Prvonek“ godišnje će proizvoditi od 2,5 do tri miliona kilovat-časova.
U Direkciji EPS-a za strategiju i investicije kažu su svi ugovori za nabavku opreme i građevinske radove potpisani i veliki deo posla je završen, a ostalo je da se montira još jedan deo opreme. Turbina je stigla u Suboticu i treba da budu urađene i probe rada.
Do 7. septembra 2011. godine mala HE „Prvonek“ biće spremna za proizvodnju električne energije – ističu u EPS-u. Ova mala HE biće izgrađena za manje od godinu dana, a efikasna izgradnja primer je nove pozitivne prakse i model za izgradnju drugih malih HE u Srbiji. EPS, pored male HE „Prvonek“ planira još osam lokacija ovog tipa. Značajno je što će mala HE „Prvonek“, kao novi hidroenergetski objekat imati pravo na podsticajna sredstva za svaki kilovat-čas proizvedene struje, poznatije kao „feed in“ tarife, predviđene uredbom Vlade Srbije. Konsultant ovog projekta je Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“.

VIŠENAMENSKI OBJEKTI
Mala HE „Prvonek“ nije u programu koji bi trebalo da se finansira iz prve faze kredita „Evropske banke za obnovu i razvoj“, vrednom 45 miliona evra, ali će biti primer kako da se ubuduće grade takvi objekti. Što se tiče programa „EBRD banke“, dve konsultantske kuće do početka septembra treba da urade procenu za osam malih HE na postojećim vodoprivrednim objektima i za 15 postojećih malih HE.
Model projektovanja i gradnje „Prvoneka“ trebalo bi da bude primenjen i na revitalizaciji postojećih i gradnji novih malih HE u okviru EPS. Postojećim malim HE sticajem okolnosti niz godina nije poklanjana dužna pažnja, ali ti proizvodni kapaciteti uskoro bi mogli da budu podmlađeni i ojačani, a u planu je i gradnja novih malih hidroelektrana. Još pre dve godine pokrenuto je definisanje opravdanosti  revitalizacije i modernizacije pojedinih malih hidroelektrana, ali je neophodno razmotriti mogućnosti gradnje na postojećim branama u vlasništvu lokalnih samouprava, „Srbijavode“ ili drugih.
Prema rečima Slobodana Mitrovića, direktora za strategiju i investicije u proizvodnji u Direkciji EPS-a za investicije, u međuvremenu su se ukazale opcije gradnje malih hidroelektrana i na objektima EPS-a, ali i potpuno novih malih HE. Rezultat tih inicijativa i opcija je kandidovanje u početnoj fazi 23 male HE za kredit „Evropske banke za obnovu i razvoj“ od 45 miliona evra. Od tih 23 malih HE u vlasništvu EPS-a je 15, dok bi dodatnih osam moglo da se gradi na vodoprivrednim akumulacijama. Potencijalno, za narednu fazu  razmatra se još devet lokacija, odnosno pet malih HE na postojećim TE i HE u okviru EPS i četiri sasvim nove lokacije.
Pripremljen je spisak svih postojećih malih HE i lokacije gde bi moglo da se gradi na postojećim višenamenskim objektima, spremni su podaci za sve lokacije, kolika bi iznosila snaga HE i koliko bi trebalo da se investira. Sa „Evropskom bankom za obnovu i razvoj“  dogovoreno je da se uradi dokumentacija, jer je postojeća stara više decenija, rekao je Mitrović. Kompleksnost ovog projekta  je u tome što su lokacije razuđene po celoj Srbiji i što će se u okviru njega realizovati praktično na desetine nezavisnih projekata. Rok za izradu pripremnog dokumenta je tri meseca.
Predstavnici „EBRD“ obišli su tokom ove godine lokacije na području Niša i to male HE „Selova, „Sićevo“ i „Sveta Petka“, kao i lokacije na području Valjeva, Arilja i Ivanjice. Delegacija „EBRD“ ima pozitivne utiske posle obilaska nekoliko malih HE i bankari će uz pomoć konsultanta ispitati isplativost projekata.
U prvoj fazi projekta, finansiranog uz pomoć „EBRD“, bile bi obuhvaćene male HE „Radaljska reka“, „Vrelo“ , „Raška“, „Seljašnica“, „Turica“, „Kratovska reka“, „Pod gradom“, „Moravica“, „Sveta Petka“, „Sićevo“, „Temac“, „Sokolovica“, „Gamzigrad“, „Vučje“, „Jelašnica“.  Osam lokacija na vodoprivrednim akumulacijama koje su planirane za gradnju malih HE i  predviđene su Programom ostvarivanja strategije energetike su „Ćelije“, „Bovan“, „Barje“, „Zlatibor“, „Parmenac“, „Rovni“, „Selova“ i „Vrutci“.

U SKLADU SA EU
Veće i efikasnije korišćenje obnovljivih izvora energije jedan je od ciljeva EPS-a i to je u skladu sa obavezama sadašnjih i budućih članica EU, da do 2020. godine u ukupnoj finalnoj potrošnji imaju 20 odsto energije iz obnovljivih izvora, da smanje emisiju štetnih gasova za 20 odsto i povećaju energetsku efikasnost za 20 odsto. Povećanje učešća „zelene“ energije predviđeno je i Strateškim dokumentima razvoja energetike Srbije, a među prioritetima JP EPS su modernizacija postojećih malih HE, gradnja novih malih HE, a analiziraju se i moguće lokacije za vetrogeneratore. U pripremi su i projekti korišćenja solarne energije i gradnje postrojenja na otpad. Usvajanjem Uredbi o korišćenju i otkupu struje iz postrojenja koja koriste obnovljive izvore energije, EPS je u obavezi da otkupljuje tu energiju. EPS sada ima 15 ugovora sa proizvođačima električne energije iz obnovljivih izvora i svaki proizvedeni kilovat-čas plaća se po podsticajnoj tarifi. Za šest meseci ove godine otkupljeno je 8,8 miliona kilovat-časova električne energije iz obnovljivih izvora.