Osiromašeno fudbalsko tržište

Piše Marko Marković

Trenutno u Srbiji ne igra nijedan igrač interesantan za velike evropske klubove

Željko Brkić

Svojevremeno, da bismo zadržali najistaknutije asove izmišljali smo razne „RECEPTE“ da bi se to ostvarilo!
Uvedeno je pravilo – da niko dok ne napuni 29 godina života ne može u inostranstvo!?
Prilikom potpisivanja ugovora sa domaćim klubom fudbaleri su morali da poštuju određeni limit. To jest, tačno se znalo koliko ko može da dobije za vernost od četiri godine.
Išlo se i dalje. Do surovosti! Na primer, KULE AĆIMOVIĆ je „PRISTAO“ da se opredeli za čak 10-godišnje članstvo u Crvenoj zvezdi!?
Opet, dolaskom RAJKA MITIĆA na mesto selektora odlučeno je da FUDBALERI KOJI SU VAN GRANICA ZEMLJE NE MOGU DA NASTUPAJU ZA IZABRANI TIM! NISU PATRIOTE!
Tako su u periodu najvećih mogućnosti i učinka rasuti po evropskim najmoćnijim klubovima: Šoškić, Ćurković, Skoblar, Samardžić, Vasović, Jusufi, i da ne ređamo, „ZAOBIĐENI“ prilikom kvalifikacija za Svetsko prvenstvo, u Meksiku, za Kup nacija (sada Evropski šampionat).
Rajko Mitić ih, jednostavno, nije pozivao!
A da su nastupali za nacionalnu selekciju ko zna šta bismo uradili, s obzirom na njihove kvalitete i internacionalno iskustvo?
Došao je i taj trenutak, da se VEŠTAČKE BARIJERE OTKLONE. Odjednom, Jugoslavija je postala najveći izvoznik igrača na kontinentu!
Skoro da nije bilo tima, a da u njemu nema bar jednog fudbalera iz naše zemlje. Utrkivali su se evropski moćnici – ko će se pre dočepati nekog asa sa ovog područja.
A gde smo u tom pogledu sada?
Stigli smo dotle da, evo, u tekućem prelaznom roku jedini oko koga se otimaju je crnogorski reprezentativac, štoper Partizana SAVIĆ!
Na primer, povremeni kandidat za reprezentaciju, kapiten Crvene zvezde NINKOV ušao je u treću godinu čekanja, dok se, najzad, nekako nije udomio u francuskom TULUZU.
RADOSAV PETROVIĆ, jedini reprezentativac iz redova četvorostrukog, uzastopnog prvaka Partizana, godinu i po dana imao je odrešene ruke da pronađe angažman u inostranstvu i tek sada je otišao u holandski VITEZE!
Znači, za dvojicu najistaknutijih prvotimaca u renomiranim srpskim klubovima, jedva se našlo mesto u tek prosečnim evropskim klubovima!?
Pa šta onda da rade oni drugi, koji nemaju afirmaciju NINKOVA i PETROVIĆA?
Išli bi oni da igraju i ZA GOLE PLATE, bez obeštećenja. Ali, ni to im nije adut kada je procena da su slabašni za iole moćnije sastave sa kontinenta.
Udomila su se dva golmana. Željko Brkić iz Vojvodine prešao je u UDINEZE, a novopečeni reprezentativac ŠARANOV iz OFK Beograda našao je posao u Tel Avivu.
JOVANOVIĆ, Partizanov bek, potpisao je petogodišnji ugovor sa VISLOM iz Krakova.
NIKOLIĆ, malo poznati štoper OFK Beograda, uspeo je da se nametne jednom Turskom klubu, a Partizanov vezista FEJSA i velika nada Vojvodine KATAI postali su članovi bogatog Olimpijakosa.
Napadač Jagodine ĐILAS angažovan je da trese mrežu rivala u najbogatijem klubu iz Kazahstana – Aktjubu!
Time se, bar u trenutku dok pišem ovaj tekst, priča o odlasku naših fudbalera u inostranstvo završava.
Jednostavno – niko ih neće!
Nisu stasali za najjače i renomirane evropske klubove.
A presušio je izvor priticanja novih asova.
Vidić, Stanković, Ivanović, Kolarov, Žigić, Kačar, Pantelić, Tošić i ostali su izdanci stare škole.
Nažalost, ne vidi se ko bi uskoro mogao da ih zameni?


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *