Mrak film

Piše Aleksandar Đaja

Strategija razvoja Srbije za 21. vek, a u režiji Demokratske stranke, jasna je: put u svetlu budućnost – vodi kroz mračnu sadašnjost!

U Šapcu, rodnom gradu Dušana Petrovića, ministra trgovine i poljoprivrede u tzv. „rekonstruisanoj“ Vladi Srbije, 2.476 građana nemaju struju jer su isključeni sa elektromreže zbog neplaćenih računa. Sedmočlana porodica Janković bez struje živi godinu i po dana. Kažu da im je teško, ali struju ne mogu da priušte. „Petogodišnjem unuku zbog problema sa zdravljem često je potrebna inhalacija. A mi struju nemamo još od 2009. godine. Najradije bih da mogu platila dug, ali nemam 150.000 dinara“, kroz suze priča Rosa Janković iz šabačkog naselja Letnjikovac.
U gradu koji je još od 1938. godine, kada je počela sa radom hemijska industrija „Zorka“, kao hemijski industrijski gigant sve do „demokratskih promena“ u Srbiji 2000. godine prednjačio u dve i po Jugoslavije i u celom balkanskom regionu, u kojem se posle konačnog oslobođenja od turske vlasti, 1867. godine, zahuktao razvoj trgovine, industrije i ubrzane elektrifikacije – ljudi danas, pod ovim režimom, ne mogu sebi „da priušte“ struju! Što znači da je strategija razvoja Srbije za 21. vek, a u režiji Demokratske stranke, jasna: put u svetlu budućnost – vodi kroz mračnu sadašnjost!

OKUPACIJA JE BILA HUMANIJA
Ili, kroz izbacivanje ljudi na ulicu iz svojih stanova zbog duga za grejanje, što mu dođe na isto. Više od 130 stanova u Užicu, čiji vlasnici duguju više od 100.000 dinara za daljinsko grejanje, biće stavljeno pod hipoteku i prodato, odlučila je užička „Gradska toplana“. Jedna trećina njih su, kažu u „Gradskoj toplani“, imućniji građani… Pa, dobro, neka je i tako. A, šta ćemo sa onih dve trećine dužnika koji nisu „imućniji“? Možda ne samo da nemaju novac za grejanje, niti za struju (kao u Šapcu) – nego, ni za hleb? Sve njih na ulicu? Kao u Dikensovim romanima?… Pa, ni Milan Nedić u vreme nemačke okupacije, ne samo što nije izbacivao ljude na ulicu, nego je masovno primao srpske izbeglice iz Hrvatske. Dok danas, Cvetkovićeva „socijalno odgovorna vlada“, koja (iako ne pod okupacijom) ukida ljudima struju i izbacuje ih iz zbog dugova na ulicu, a sve građane Srbije poziva na rigoroznu štednju – kupuje 19 automobila, vrednosti 321.000 evra, za prevoz učesnika Parlamentarne skupštine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju, koja se u julu održava u Beogradu!
Kako vas, zaboga, nije sramota? Hoćete da vam posle te Skupštine ostanu nova kola, da „osvežite“ svoj vozni park, dok građanima držite zamrznute plate tri godine, sa povećanjem od 5 odsto – a istovremenim povećanjem cena od 150 odsto (pa, kako mislite da onda plate grejanje, struju ili komunalije?!) Istovremeno, pred ultimatumom MMF-a za sve vrste kredita povećavate obavezno učešće na 30 odsto, a za stambene kredite depozit na 20 odsto. I sve to, navodno, zarad odbrane dinara – a, u stvari, zarad definitivnog ubijanja želje kod mladih ljudi za sklapanjem brakova i rađanjem dece!… Dokle ćete da šenite pred kojekakvim nižerazrednim činovničićima u EU, koja je jasno i glasno rekla da bez priznavanje nezavisnosti Kosova nema ulaska Srbije u EU! Čak i dogovor koji ste u prošlu subotu napravili sa Prištinom o slobodi kretanja, matičnim knjigama i prihvatanju diploma, a predstavlja flagrantno kršenje Ustava Srbije i Rezolucije 1244 i indirektno priznavanje nezavisnosti Kosova – neće vredeti, jer je kancelarka Nemačke Angela Merkel još pre nekoliko meseci eksplicitno potvrdila da će Hrvatska biti poslednja zemlja sa Balkana koja će biti primljena u EU!

„EUROPEJSKI PRIJATELJI“
Međutim, vi ste i pored toga sve karte bacili na dobijanje fatalnog „statusa kandidata“ (što je do prijema u EU daleko kao Mars od Zemlje), s nadom da je to „slamka spasa“ koja će amnestirati sve vaše političke i ekonomske promašaje i eventualne kriminalne aktivnosti, koje bi mogle da budu dokazane u slučaju promene vlasti u Srbiji… Nema od te „slamke“ ništa, poštovani srpski vlastodršci. Zar ne vidite ili ne želite da vidite, da vas vaši „europejci“, kako bi narod rekao, više „ne zarezuju ni za suvu šljivu“? Ne vredi ni to što se predsednik Srbije Boris Tadić na sastanku zemalja Procesa saradnje u jugoistočnoj Evropi, „polomio“ u traganju za „modalitetom da predstavnici Albanaca na Kosovu i Metohiji učestvuju u svim regionalnim inicijativama“, kao i da Beograd želi da nađe rešenje za „asimetrično učešće“ predstavnika kosovskih Albanaca na regionalnim forumima… Kako je s tom Tadićevom kooperativnošću krenulo, lako se može dogoditi da u bliskoj budućnosti Hašim Tači počne da traže „asimetrično rešenje“ za učešće Srbije na nekom sličnom forumu!
Ne znam ko zvanični Beograd „bije po ušima“ da traži takva rešenja, ali podsećam da je sa predlozima o „asimetričnoj federaciji“ započeo raspad bivše SFRJ i krvavi građanski rat na ovim prostorima. Neke reči, jednostavno, više ne smeju da se koriste!… Ali, ko će još da se bavi „jezičkim finesama“ u situaciji kada treba obnoviti vladin vozni park? Ili da se zabrine nad činjenicom da su „europejski prijatelji“ ovog režima, na čelu sa Francuskom, na 35. redovnom godišnjem zasedanju Komiteta UNESKO za svetsku baštinu, poslednjeg dana juna u Parizu, svim silama pokušali da Pećku patrijaršiju, Dečane, Gračanicu i Bogorodicu Ljevišku preimenuju u kosovska kulturna dobra i time izbrišu svaki trag srpskog vekovnog postojanja na Kosovu i Metohiji! Ovoga puta nisu uspeli, ali…
Kada bi mi voditelj u popularnom TV kvizu „Milioner“ postavio pitanje za milion evra: da li su rezultati rada Vlade Srbije tokom njenog dosadašnjeg mandata gori na socijalnom, ekonomskom ili političkom planu, bilo bi mi nemoguće da se odlučim. Tu ne bi pomogla ni „pomoć prijatelja“, ni neprijatelja… To je, jednostavno, „Mrak film“, tebra!