GMO i zatrovano meso

Piše Uglješa Mrdić

GMO kartel se bori da u upotrebi hrane u Srbiji zavlada tržišna utakmica, u kojoj bi seljaci upotrebljavali jeftinije seme, genetski modifikovano, a građani kupovali povoljniju, ali zatrovanu hranu

Zahvaljujući delovanju GMO kartela i njegovih poslušnika i saradnika u vlasti, u Srbiji genetski modifikovana hrana je sve više zastupljena u mesu i mesnim prerađevinama. Tako da građani Srbije moraju posebno da obrate pažnju na sadržaj mesa i mesnih prerađevina koje koriste u svojoj ishrani. U jednom delu tih mesnih prerađevina nalaze se genetski modifikovani organizmi (GMO).
Inače, upotreba GMO u Srbiji podrazumeva kompletan sistem proizvodnje hrane, od obrade zemljišta, poljoprivrednih delatnosti, sađenja semena, do ishrane stoke i živine.

ZATROVANO VOĆE I POVRĆE
Takođe, sve je više GMO i u voću i povrću, koje je ovih nedelja izloženo na srpskim pijacama i u maloprodajnim objektima. Ono što je strašno za Srbiju je što je kao zemlja sa velikim poljoprivrednim potencijalom dozvolila da koristi GMO u proizvodnji hrane.
Prema rečima stručnjaka ukoliko se GMO seme koristi na poljoprivrednim zemljištima, ta zemlja više ne može da primi nijedno drugo seme. To je opasnost koja se kao crni oblak nadvija nad Srbijom zato što seljaci nemaju više novca kao ranije da kupuju potrebno zdravo seme, pa se odlučuju da kupuju jeftinije koje im omogućava država. Nažalost, to je sve više GMO seme.
S druge strane, sudeći prema zvaničnim saopštenjima državnih organa angažovanih na kontroli kvaliteta hrane i semena, ispada da GMO nije u upotrebi u Srbiji. Ali postoji ozbiljan lobiji – GMO kartel koji na sve moguće načine deluje i pokušava da progura priču da GMO hrana postane sastavni deo ishrane naših građana.
Prema rečima dr Aleksandre Tomić, predsednika Saveta SNS za prirodne resurse, zaštitu životne sredine i održivi razvoj, GMO kartel se bori da u upotrebi hrane u Srbiji zavlada tržišna utakmica.
„U tom slučaju GMO hrana će uvek biti jeftinija od zdrave hrane. Takav vid nepravilne utakmice ne treba ni da postoji, jer se ne može porediti zdrava i nezdrava hrana. Plašim se da će to da opredeli našeg seljaka da koristi jeftinije seme, genetski modifikovano. Mi smo mala zemlja u regionu, koja ima velike potencijale i ne smemo sebi da dozvolimo da nam jedan od najvažnijih resursa naše zemlje, poljoprivreda, bude zaražena. Ako sebi kao narod dozvolimo korišćenje GMO hrane, onda će biti još veći broj bolesti i suvišna nam je sva priča o zaštiti životne sredine. Zato u javnosti i na sve moguće načine treba edukovati našeg seljaka o GMO, jer on najbolje zna koja je razlika između zdrave i nezdrave hrane i da sprečimo upotrebu GMO na tržištu. Ne može se kada je u pitanju korišćenje hrane gledati na profit. Mora javnost da zna kakve loše posledice izaziva upotreba GMO“, navela je dr Aleksandra Tomić.

APEL ZA ZABRANU GMO-a
Nadležne državne institucije, a posebno Ministarstvo poljoprivede, trebalo bi da više radi na edukaciji građana kada je u pitanju upotreba GMO u proizvodnji i ishrani, kao i o potrebi stvaranja zdrave hrane.
U Evropi postoji nekoliko pokreta protiv GMO, bave se sprovođenjem strategija zaštite životne sredine, kao što je – „Grin lajn“ – „Zelena linija“.
U poslednje vreme je pojačano dejstvo GMO kartela da se Zakon o zabrani korišćenja genetski modifikovane hrane stavi van snage.
Stranka Zelenih Srbije sprovodi akciju o zabrani uvoza, korišćenja i stavljanja u promet genetski modifikovanih organizama.
„Tražimo Zakon o zabrani genetski modifikovanih organizama, to jest da se zabrani uvoz, korišćenje i promet GMO u hrani, smatrajući, pre svega, da Srbija nema potrebe za tim, da ima dovoljno resursa i potencijala za proizvodnju ekološki bezbedne i organski prihvatljive hrane. To nam je jedini interes, pre svega zdravlje građana Srbije“, rekao je Ivan Karić, predsednik Zelenih Srbije.
Oni ističu da genetski modifikovani proizvodi opasno i štetno utiču na zdravlje građana i nepovoljno utiču na životnu sredinu umanjujući biološku raznovrsnost Srbije.
Prema saopštenju Ekološkog pokreta Novog Sada građani treba dobro da zagledaju proizvode pri kupovini, jer beskrupulozni proizvođači su već dobili zeleno svetlo od odgovornih političara i znak u obliku piramide, uz koji stoji naziv Codex alimentarius, stavili na svoje proizvode.
Građani ne treba da kupuju namirnice obeležene zbog štetnih sastojaka u sebi, koje kod korisnika i potomaka mogu da izazovu maligna oboljenja, sterilitet, šećernu bolest, atrofiju mozga, impotenciju i još 60 najtežih oboljenja.
Taj znak, prema rečima predsednika Ekološkog pokreta Nikole Aleksića, predstavlja nadgrobni spomenik za zdravlje građana Srbije.
To se može videti na pakovanju viršli, mesnih narezaka, pašteta i drugih mesnih prerađevina.

NEBRIGA ZA POLJOPRIVREDU
Jedan od tri ključna stava na kojima Pokrajinski resorni odbor za poljoprivredu, šumarstvo i vodoprivredu Demokratske stranke Srbije za Vojvodinu zasniva „novi dogovor“ sa ljudima u agraru je i snažniji upliv države.
„Smatramo da je prihvatanje i sprovođenje politike neoliberalnog kapitalizma jedan od generatora teškog stanja u poljoprivredi. Država svojim nemešanjem u ‘tržišne tokove’ u stvari ohrabruje monopolističko ponašanje u agraru na štetu malih i srednjih proizvođača i delatnika. Smatramo da je politika vlasti da igra ulogu posmatrača i posrednika u agraru dovela do dodatnog narastanja nepoverenja u snagu, stručnost i dobru nameru države. Praksa zemalja razvijenog dela Evrope i sveta koje imaju razvijenu poljoprivredu, dokazala je da se uložena sredstva (podsticaji i zaštite) višestruko vraćaju kroz razvijenost privrede. Primera radi, dok Evropska unija svoj agrar subvencioniše sa polovinom budžeta (u 2002. godini, 50 milijardi evra, a 2008. godine oko 100 milijardi evra) kod nas je to bilo samo 8,3 milijarde dinara ili 3,5 odsto budžeta (2002). Najveća sredstva u Agrarnom budžetu bila su 1996. godine, prve godine kada je uveden i iznosila su milijardu tadašnjih novih dinara ili 6,7 odsto ostvarenog društvenog proizvoda za tu godinu“, naveo je DSS.
Ukoliko hoćemo da hvatamo korak sa razvijenima treba da koristimo to što imamo, pa bi poljoprivreda trebalo da dobije prioritet u ukupnom razvoju privrede Srbije. Bitno je da se država u dugoročnoj agrarnoj politici opredeli za proizvodnju i proizvode od nacionalnog i državnog interesa, kojima se osigurava prehrambena sigurnost stanovništva i namenski obezbeđuju proizvodi za izvoz.
Poljoprivreda nikada nije bila, niti će da bude lokomotiva razvoja. Sa sporim obrtom kapitala ona i ne može da bude lokomotiva. Međutim, razvijena poljoprivreda je pruga za lokomotivu. Poljoprivreda je temelj zdrave i razvijene privrede. Predstavlja temelj državne političke nezavisnosti, jer ko može sam da napuni svoj tanjir i ne mora da moli drugog za hranu, taj lakše brani sopstvenu slobodu i nezavisnost. Zato se  smatra da je zahvatanje iz poljoprivrede veliko, a da se iz budžeta vraća premalo za normalan razvoj agrara.
„Ako razmatramo budžet za 2011, predviđeni prihodi su 724.4 milijarde dinara, a rashodi od 844.9 milijardi dinara. Ukupni prihodi konsolidovanog budžeta, koji pored Republičkog budžeta uključuje budžete socijalnih fondova i lokalnih samouprava, iznosiće 1.320 milijardi dinara, a rashodi 1.460 milijardi, tako da konsolidovani deficit iznosi 140 milijardi dinara, odnosno 4,1 odsto BDP. Agrarni budžet za 2011. godinu iznosi svega 2,4 odsto ukupnih rashoda države. Država je odvojila 20 milijardi dinara za pomoć poljoprivredi. To je upola manje od sume predviđene za ‘rashode za korišćenje usluga i robe’ države. Za te namene ove godine biće, naime, potrošeno 47,22 milijarde dinara. Ako se zađe dublje u strukturu rashoda budžeta Srbije, jasno se vidi da najviše novca odlazi na državni aparat. Zaposleni u državnoj Upravi ‘koštaju’ čak 196,63 milijarde dinara, od čega 156,72 milijarde odlazi na njihove plate“, saopštio je PRO PŠV DSS za Vojvodinu.
Uvođenje „evropskih“ standarda, kao posledica „jednostranog pridruživanja“, odnosno po srpski „prišljamčivanja“, u uslovima ovakvog budžetskog izdvajanja na nivou najsiromašnijih zemalja, dodatno i ubrzano razara tkivo agrara i u segmentu nauke, i u segmentu obrazovanja i u segmentu same proizvodnje! Vlast se „jednostrano pridružuje“ u zahtevima i „standardima“, ali ne i u segmentu finansiranja.
Kao posledica svega toga, stanje naše poljoprivrede je sve gore, zemlja i hrana zatrovani, a građani jedu GMO.