Enigma Jeremić

Piše Nikola Vrzić

Što je Srbija, pod pritiskom EU, bliža priznanju nezavisnosti Kosova, njen ministar spoljnih poslova postaje sve veći srpski patriota i evroskeptik. Znači li to da je na pomolu razlaz Vuka Jeremića i njegovog političkog mentora Borisa Tadića ili je reč o predstavi za unutrašnju upotrebu koja treba da prikrije ono što s Kosovom čini Borko Stefanović

S obzirom na okolnosti u međunarodnim odnosima, niko stoprocentno ne može da odgovori da li će i kad Srbija ući u EU, ali sigurno je da nikada neće priznati Kosovo. Iako ovome ne bi imao mnogo šta da doda ili oduzme, citirane reči nije izgovorio Vojislav Koštunica, niti neki od radikala ili naprednjaka (oni su ovih dana ionako na stanovištu da „opstanak Srbije zavisi od ulaska u EU”). Izgovorio ih je prošle subote Vuk Jeremić, srpski ministar spoljnih poslova, i tako još jednom izazvao nedoumicu oko pitanja čemu, tačno, aktuelne srpske vlasti ne vide alternativu –  Kosovu, kako praktično reče ministar, ili je „Kosovo problem koji postoji i tiče se Evrope i sveta, ali EU nema alternativu“, kako je formulisao predsednik Srbije Boris Tadić.
Nije poznato koliko je na formiranje ovakvog ministrovog stava uticala Sonja Liht, predsednica Spoljnopolitičkog saveta MSP-a. Tek, ovo nije bio jedini sudar Tadića i Jeremića u poslednje vreme. Predsednik, na primer, iskazuje želju da „nađemo tehnička rešenja (…) čak i (za) učestvovanje Albanaca na regionalnim forumima“, a njegov ministar ga poklapa navodeći da o „pronalaženju tehničkih rešenja“ nema ni govora pošto su rešenja već pronađena: „Ne želimo da predstavnici Prištine budu izopšteni, ali ne možemo govoriti o članstvu, niti o formatu učešća koji je van okvira UNMIK-a i Rezolucije 1244 koja je jasno definisala način na koji bi predstavnicima Prištine bilo dozvoljeno da učestvuju.“ Ili, predsednik podseti da „neki kažu podela, neki rešenje Kurdistana, dve Nemačke, treba biti precizan i pragmatičan u tim pitanjima“, pa podvuče i da je „duboko ubeđen da reforma pristupu Kosovu i Metohiji, jedan nekonvencionalan pristup, inventivan, fleksibilan, pragmatičan, racionalan, kreativan na kraju, nas vodi prema šansi da jednom proizvedemo nešto kvalitetno u Srbiji i prodamo na nekom tržištu“. Ministar na sve to, upitan o podeli Kosova i modelu dve Nemačke, odgovara bez imalo kreativnosti: „Postoji samo jedan zvanični državni stav, a to je da je Kosovo sastavni deo Srbije, u skladu sa Rezolucijom 1244 SB UN. Spremni smo da tragamo za kompromisnim rešenjem kroz proces u kojem je naša pregovaračka platforma zasnovana na Ustavu Srbije i obavezujućim odlukama Narodne skupštine.“
Uostalom, seća li se iko kada je poslednji put predsednik Srbije uopšte i spomenuo Rezoluciju 1244, Ustav Srbije i odluke njene Skupštine?
Da nekakav rascep između Tadića i Jeremića uveliko postoji, primetili su i Amerikanci, a otkrio nam je Vikiliks. Od 15 dosad objavljenih depeša iz Beograda, čak četiri poklanjaju veću ili manju pažnju razlici među njima, izraženoj prvenstveno oko Kosova, pri čemu se ministar spoljnih poslova označava kao rigidan, nekonstruktivan i konfrontirajući, dok je predsednik nasuprot njemu pragmatičniji i spremniji da posluša SAD i EU. „Vuk Jeremić i njegov tim u MSP-u, ipak, imaju drugačiji pristup. Čine se nespremnim da se potpuno posvete, retorički ili svojom politikom, EU kursu, i naginju Rusiji, Kini i Pokretu nesvrstanih kao protivtežama ili alternativi EU,“ karakteristična je rečenica iz jedne od depeša.
Najzad, podsetimo i na izostanak Tadićeve podrške Jeremićevoj (neuspeloj) kandidaturi za potpredsednika Demokratske stranke, ali i na nedavni izbor Borka Stefanovića na mesto generalnog sekretara DS-a, na Tadićev predlog, i to posle one sramne epizode u Prištini  kada je uslikan pred zastavicom nezavisnog Kosova. Dodajmo i da se poodavno govori o sukobu i žestokoj ličnoj netrpeljivosti Vuka Jeremića i Borka Stefanovića, što je svojevrsnu potvrdu dobilo i kada je Mirko Stefanović, Borkov stric, početkom juna smenjen s mesta državnog sekretara u Jeremićevom MSP-u.
Znači li sve ovo da je Vuk Jeremić jedini preostali patriota u Tadićevoj vladi? Takvom zaključku oštro se suprotstavlja ono što je Jeremić učinio ili je propustio da učini; od dovođenja Euleksa na Kosovo, preko prećutanog prihvatanja kapitulacije kopernikanskom izmenom srpske rezolucije u UN, pa do podrške koju je pre nedelju dana – uprkos čitavoj svojoj prosrpskoj retorici – u Briselu dao „dijalogu s Prištinom“. („Kada je reč o dijalogu s Prištinom mi to uzimamo veoma ozbiljno i mislim da se približavamo vremenu kada bi trebalo da očekujemo i prve rezultate tog dijaloga.“)
Tako da pitanje da li se Vuk Jeremić zaista iskreno bori za Kosovo pre EU, ili je tu samo da bi svojim zapaljivim rečnikom zaglušio ono što njegov politički mentor tako kreativno radi s Kosovom po nalogu EU, ili bi ga Tadić vrlo rado otkačio, ali ne sme jer bi to značilo da između DS-a i LDP-a više nema nikakve razlike, zasad, ostaje. Enigma Jeremić, ipak, neumitno je bliža svom rešenju svakim novim „inovativnim“ i „kreativnim“ ustupkom Beograda Prištini i Briselu. Pa da vidimo kako će Vuk Jeremić reagovati. A sve i ako reakcija izostane, makar ćemo znati na čemu smo.