Alo, ođe Tijanić

Piše Miodrag Zarković

Osoba koja se lažno predstavlja kao direktor Javnog servisa mora biti jedan od veštijih mangupa u istoriji

Svaka čast Draganu Đilasu, ali još nije dorastao Borisu Tadiću. Tamo gde gradonačelnik Beograda ima jednog Aleksandra, Timofejeva – na čelu medijskog servisa koji drugi plaćaju, a isključivo njemu (Đilasu) koristi – predsednik Srbije ima isto Aleksandra, samo u daleko naprednijem, odnosno krupnijem, glasnijem i ratobornijem izdanju: Tijanofejeva, donekle mitsko biće koje se odaziva na Tijanić, a na telefon se, poput crnogorskog mačora iz vica, javlja sa: „Alo, ođe tigar“, ali je inače čak i poslušnije nego imenjak mu sa „Studija B“.
Tijanofejev, u stvari, na pozive i prozivke odgovara sa: „Ovde direktor Javnog servisa“, što je u suštini čisto mangupiranje, identično onom koje upražnjava crnogorski mačor. Koliko je taj mačor tigar, toliko je i Tijanofejev direktor srpskog Javnog servisa, jer ono čime Aleksandar Medijski upravlja evo već drugi mandat ne služi nikakvoj, a najmanje srpskoj javnosti. To je televizijski desant priučenih šarlatana poput Olivere Jovićević, Nataše Miljković i Antonele Rihe na naše već izmučene ekrane. To je silovanje ovdašnjeg etra dotrajalim kadrovima sa „B92“, koji iz „RTS“ budžeta i od građana Srbije otimaju sve što im sponzori Verana Matića nikada ne bi bili ludi da isplate. To je program čiji informativni bućkuriš uređuje Nenad Lj. Stefanović, dvojako zaglavljen u devedesetim – i ideološki, pošto se i dalje obračunava sa Miloševićevim režimom, i biološki, pošto decenije tutnje mnogo brže nego što njegova urođena „hitrina“ može da isprati.
To jeste servis, tj. služi nečemu, ali nikako javnosti, i nikako javno. Tijanofejev jeste direktor te ustanove, ali nije direktor Javnog servisa. Kome su tačno RTS i Tijanofejev na usluzi možemo samo da nagađamo, na osnovu toga ko mora da se pojavi u prvih pet minuta svake njihove informativne emisije. Ali, da znamo tačno ne možemo, pošto Tijanofejev to nikada neće otkriti. Svojim ranijim gospodarima je hrabro okretao leđa i otkazivao poslušnost čim bi našao novo uhlebljenje, ali ovom sadašnjem će, da se kladimo, ostati veran. Ovaj je krvoločniji i podmukliji čak i od njega, i zato će Tijanofejev nastaviti da kopira Dragana Bujoševića i da se prepucava isključivo sa opozicijom. I to tako što će sa svakom kritikom odmah da se složi! Svakome ko ga nazove slugom, on će da uzvrati da jeste. Ima i da doda: da je najgori mogući direktor Javnog servisa, te da jedva čeka da napusti položaj, samo da istera i ovaj mandat još neke tri godinice.
Ima da prizna sve za šta god ga napadaju, sve dok ga optužuju da je direktor Javnog servisa. Tigar! Zna on da je bolje biti najgori tigar, nego najbolji Timofejev.
***
Svaka čast Borisu Tadiću, ali još nije dorastao Vojinu Dimitrijeviću. Predsednik se, fakat, iz sve snage upire ne bi li sasekao i ono malo nacionalnog ugleda što nam je ostalo, ali Dimitrijević to radi mnogo bolje. Evo, posle zločina Andresa Brejvika, Tadić se samo upisao u knjigu žalosti, dok je Dimitrijević za „B92“ ovako prokomentarisao vest da Brejvikov manifest bodri Srbiju, onakvu kakvu su je ocrnili ratnohuškački mediji sa Zapada:
„Na neki paradoksalan način, neki tužan način, ovo je uspeh medijskog rata vođenog za vreme Miloševića. Mi se stalno žalimo da je Srbija izgubila medijski rat, sada ga je dobila na jedan užasno pogrešan način, je l` da, dopala se jednom manijaku“, reče u kameru „B92“ Dimitrijević, „stručnjak“ za pravo koji je, setićete se, 1995. godine usred „Oluje“ izjavio da su za njega Karadžić i Mladić mnogo veći zločinci od Tuđmana.
Danas bi garantovano opet doradio „listu“. Od Tuđmana je, po njemu, sigurno gori još jedan srpski zločinac. Andres Brejvik.
***
Svaka čast nekim današnjim fudbalskim komentatorima, upornim u nastojanjima da nas uspavaju za vreme svakog svog prenosa, ali ipak nisu dorasli Milojku Pantiću, večnom šampionu dosade i patetike. U „Trezoru“, arhivskom pregledu na „RTS“-u (i jednom od njihovih življih sadržaja), protekle nedelje prikazali su 20 godina staru Pantićevu emisiju o tadašnjoj fudbalskoj reprezentaciji SFRJ; znate šta, s obzirom na to da su tu državu i njen fudbal branili Pantić i Dobrivoje Janković, nije ni čudo da se raspala u ovoliko krvi.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.