Uzeli ste orla, ostalo je gnezdo

Piše Anja Vujević

Ratko i Boris. Dva imena odzvanjaju Republikom Srpskom. Prvo se izgovara sa mnogo ljubavi, uz suze, a drugo uz teške kletve

Ratko je ime koje znači sabornost, slogu, junaštvo, čojstvo, ponos. Boris je ime koje znači podele, izdaju, kukavičluk, beskičmenjaštvo, sluganjstvo.
Ratko je čovek koji je, u najteže vreme za svoj narod, pokorno mu služio, išao ispred svojih vojnika, ujedinio „četnike“ i „partizane“ i ne plašeći se pretnji svetskih sila stvorio Republiku Srpsku.  Boris je njegov antipod. Čovek koji je, zarad iluzornih obećanja, pokazao spremnost da uništi Republiku Srpsku, ponovo podelio Srbe, naterao Srbe iz Republike Srpske da prema svojoj matici osećaju gnev.
Nikada Srbi u Republici Srpskoj u posleratnom periodu nisu bili toliko gnevni, ozlojađeni i povređeni. I nikada u tolikom broju nisu izašli na ulice, i to spontano.
Istočno Sarajevo, Pale, Nevesinje, Kalinovik, Sokolac, Zvornik, Banjaluka: stotine hiljada ljudi na ulicama, Ratkovih saboraca, ratnih vojnih invalida, majki koje su sinove slale s njim u stroj, dece koja su o njemu slušala od svojih očeva. I svi bi oni bili njegovi jataci, i za sve je on njihov general, vođa i vojskovođa. Sa njim su vojevali, za njim su išli, njima je komandovao: „Za mnom!“ I danas su u njegovom stroju. Njemu kliču: „Junače!“, „Heroj!“, „Svi smo mi Ratko Mladić!“
Od Trebinja do Banjaluke odjekuju kletve i transparenti: „Tadiću, ljago srpska!“, „Tadiću, izdajice!“

SVI SMO MI RATKO
Vest o hapšenju srpskog generala u Republici Srpskoj dočekana je sa nevericom, a u Sarajevu sa oduševljenjem i likovanjem.
U prvim informativnim emisijama, Srbi anketirani na ulicama nisu krili suze i imali su samo dve reči: „Sramota i izdaja!“. Za razliku od hrvatskog člana Predsedništva Željka Komšića koji se odmah po hapšenju muslimanskog generala Jovana Divjaka uputio u Beč da ga poseti u zatvoru ili za razliku od Harisa Silajdžića koji je budžetskim novcem plaćao oslobađanje Ejupa Ganića, srpski član Predsedništva BiH Nebojša Radmanović oglasio se pisanim saopštenjem, ističući da hapšenje Mladića i njegovo isporučenje Hagu predstavlja ispunjenje međunarodnih obaveza, ni reč ne rekavši o zaslugama generala Mladića, niti se setivši da priupita zašto Hag nije tražio i Aliju Izetbegovića i njegove generale.
Nešto malo pre njega, takođe pisanim saopštenjem, oglasio se predsednik RS Milorad Dodik i takođe podsetio da je hapšenje Mladića „ispunjenje međunarodnih obaveza iz Dejtonskog mirovnog sporazuma, koje su preuzele sve države u regionu“.
U saopštenju se Zapadu dalje obećava „mirna RS“, ali i izražava nada „da će Ratko Mladić imati pravično suđenje, koje garantuju sve konvencije o ljudskim pravima“.
Za predsednika SDS-a Mladena Bosića potez Borisa Tadića nije ništa drugo do odraz njegove politike da „pokaže spremnost da se sve što Zapad traži – ispuni, a da srpska vlast zauzvrat ne dobije ništa“.
„Svoju spremnost da urade sve što od njih traži Haški tribunal vlasti Srbije dokazale su mnogo ranije, isporučivši kompletno političko i vojno rukovodstvo Srba, počevši od Slobodana Miloševića, Vojislava Šešelja, Radovana Karadžića i svih ostalih“, rekao je Bosić.
Već drugi dan po hapšenju generala, hiljade stanovnika Istočnog Sarajeva, Pala, Nevesinja, Zvornika, spontano je izašlo na ulice kako bi iskazali protest zbog hapšenja generala Ratka Mladića. A, u nedelju, 29. maja, svi zajedno, autobusima, otišli su u generalovo rodno mesto – Kalinovik, na čijem ulazu su visili transparenti: „Dobro došli u Mladićevo!“ i „Svi smo mi Ratko Mladić“.
Burnim aplauzom dočekan je dolazak nekoliko stotina studenata sa Pala koji su od očeva slušali o viteštvu srpskog generala. Slušali su priče kako je general uvek bio sa njima, kako nikada nije komandovao „Napred!“, nego „Za mnom!“; slušali su priče kako je vojsci zadavao glavobolje jer je uvek bio prvi i borio se sa neprijateljem prsa u prsa; slušali su priče i kako je general uzimao švercovanu robu do ratnih profitera i delio je vojsci i narodu. Slušali su i naučili, pa su u Kalinoviku klicali: „Uzeli ste orla, ostalo je gnezdo!“.

RUSIJO MAJKO – SRBIJO MAĆEHO
Na Centralnom mitingu podrške generalu Ratku Mladiću, održanom u utorak na Trgu Krajine u Banjaluci, 12.000 Srba proglasilo je generala Mladića herojem Odbrambeno-otadžbinskog rata!
I ako što generalu nikada ništa nije bilo teško učiniti za njegov narod, tako ni njegovim saborcima, ratnim vojnim invalidima u kolicima i na štakama, nije bilo teško da dođu iz svih krajeva RS. Jer, teža im je rana na srcu, čemer u duši, od onih ratnih, nikada nepreboljenih. I upravo oni, nemoćni, a tako prkosni i ponosni, najbolji su svedoci čestitosti srpskog vojskovođe. Oni su rane zadobili jer su bili u odbrambenoj vojsci generala Mladića. Branili su pravo na život, svoje kuće, svoju decu. Branili ih da po treći put u jednom veku ne postanu žrtve genocida.
Borisu Tadiću možda su otvorena vrata Brisela, ali su zauvek zatvorena vrata Banjaluke.
Slike ruskog predsednika Dmitrija Medvedeva i premijera Vladimira Putina, i poruka  „Rusijo majko – Srbijo maćeho“ – više su govorile o emocijama Srba iz RS od svake reči.
Javnu podršku generalu Mladiću pružili su i sveštenici SPC koji su sve vreme mitinga stajali na bini, a zajedno sa njima bio je i predsednik SDS-a Mladen Bosić i svi poslanici Srpske demokratske stranke.
Neposredno pred početak mitinga, Bosić je novinarima kazao da će ovaj skup pokazati koliko su Srbi u RS šokirani zbog slavodobitničke atmosfere u Beogradu po hapšenju generala Mladića.
„Mi osećamo ono što oseća 90 odsto građana RS u ovom trenutku – poniženje i stid“, kazao je Bosić.
Desetine skupova podrške generalu Mladiću u RS, stotine hiljada ljudi na ulicama, nijedan incident, nijedno polomljeno staklo, nijedan izgred. I na ovaj način, Srbi u RS pokazali su koliko poštuju svog generala. Pokazali su da su jedan stradali, ali čestit narod koji se ne plaši pretnji i ucena, narod koji ne povija kičmu i ne odriče se sebe zarad šake lažnih obećanja. Znaju, kada se odreknu Ratka i Radovana, odrekli su se sebe, a kada se odreknu sebe odrekli su se i Republike Srpske. No, teža od svih rana, svih izgubljenih sinova, jeste spoznaja da im najteži udarci dolaze iz Tadićeve Srbije. Njihovi praoci umirali su sa rečju „Srbija“ na ustima, snevajući da ih majka, matica prigrli. Danas, ono što su u krvi stvorili, svete grobove njihovih sinova, u ponor gura Srbija, hrleći u Evropu u kojoj joj mesta nema. Zalud Boris Tadić tvrdi kako je uklonio prepreku na putu ka EU, jer iz EU ima i poruku: „22 zemlje EU priznale su Kosovo i to je problem koji će Srbija na putu ka Evropi morati da reši… Posle prijema Hrvatske, prijem novih članica biće zamrznut na duže vreme“.
Do Kosova, do nove izdaje, ima još vremena!

_______________

Srđan Nogo, „Dveri“

Poslednji srpski gerilac u okupiranoj Evropi

Braćo i sestre,
U Srbiji već godinama hapse mladiće, hapse sve one koji imaju hrabrosti da se suprotstave režimu i NATO okupaciji. Hapse ih da bi se dodvorili evroatlantskim gazdama, hapse ih po nalogu nekakvih bajdena, hapse ih da bi se uvukli pederima, hapse ako su razvili srpsku zastavu…
Oni koji danas vladaju Srbijom nisu Srbija, nikada bili i neće biti ni upamćeni kao Srbi… Tadićev režim koji već godinama hapsi mladiće po Srbiji je jedan od najhrabrijih režima u svetu, jer on je hrabar ne zato što se nikoga ne boji već zato što se ničega ne stidi…Ali kada stane pred svoje gospodare iz Vašingtona i Brisela onda se vidi kako nestaje sva ona osionost i bahatost sa kojom Tadić ruži svoj narod, koliko god nabusit bio prema nama toliko je snishodljiv i bedan pred svojim evroatlantskim gazdama…i pored sve šminke on onda liči na običnu babu…a u Srbiji prilike su takve da babe vladaju dok hapse junake…
U takvoj Srbiji bilo je prirodno da  uhapse i Ratka Mladića iz Kalinovika, starca od 70 godina, čoveka oronulog zdravlja, koji bi u svakoj normalnoj zemlji penzionerske dane provodio sa unucima i ukućanima…
Kažu bednici koji su hapsili Ratka Mladića da je to zbog potrebe da se utvrdi istina o ratnim zločinima… To kažu isti oni koji će plaćati penziju Naseru Oriću i na slobodu su pustili Jurišića, to kažu isti oni koji sa Tačijem pregovaraju jer za njih nije kasapin Srba dok to Haški sud ne kaže…
Uhapsili su  penzionera Ratka Mladića, ali su se nadali da su zarobili legendu o đeneralu Mladiću, komandantu Vojske Republike Srpske, da će zarobiti mit o slobodi Srba, mit o borbi za slobodu svakog časnog čoveka na planeti, svakog čoveka koji se nada da će jednog dana posmatrati NATO bunkere kako gore, onako kako su goreli Hitlerovi bunkeri 1945. godine…
Tadić je mislio da će uhapsiti poslednjeg slobodnog gerilca u okupiranoj Evropi i da će njegovu glavu predati Briselu i Vašingtonu, a samo je izmaltretirao jednog penzionera dok mit tek nastavlja da živi i sprema buduće slobodne gerilce, one koji će suditi i Tadiću i njegovim gestapovcima, onda kada ceo svet bude sudio Vašingtonu i Briselu i haškim inkvizitorima kao što je sudio nacističkim zlikovcima…
Ratko Mladić je đeneral srpske vojske.
Ratko Mladić je vojskovođa srpskog naroda koji je taj narod spasao u Bosni, Krajini i Hercegovini  od krvnika, sluga evropskih dvorova, isto onako kako je to i Mišić uradio na Kolubari…
Ratko Mladić je simbol srpske borbe za slobodu, one borbe koja traje već stotinama godina, one borbe koja je dala i Republiku Srpsku, srpsku zemlju pod stranom okupacijom slobodniju nego Srbija koju obeščastiše domaći izdajnici i strane sluge svojim kukavičlukom…
Ovde sam u ime „Dveri“ da vam kažem braćo da Tadić nije Srbija, da tadićevci nisu Srbi, da su se svi oni iz Srba odavno ispisali.
Ovde sam da vam potvrdim da Srbi, pa i Srbija ima još mladića i da ćemo borbu đenerala Mladića mi nastaviti, a da će Tadića istorija pamtiti samo po smrdljivom tragu koji za sobom vuče…
Živela Republika Srpska… Živeo đeneral Ratko Mladić!