SPC i papa

Piše Dragomir Antonić

Da li je poslednje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora SPC zasmetalo onima koji su očekivali da će Sabor jednoglasno i sa oduševljenjem pozvati svetog oca, rimskog papu da dođe u Srbiju i nas zabludele pravoslavce ekumenski primi pod svoju upravu?

Da li ste se nekom izvinjavali prošle nedelje? Niste? Zanimljivo, nije niko ni iz vladine koalicije?
Šta se to s nama svima dešava kada nismo u stanju da se suprotstavimo očitoj propasti?

KO ŽELI DA SPC PREIMENUJE U NVO?
U najstarijoj novini na Balkanu imali smo priliku da pročitamo šta piše Džefri Robertson, Englez po profesiji, a bivši sudija UN za ratne zločine po zanimanju: „Što se Srbije tiče, ona mora još da se iskupljuje pre nego što osigura članstvo u EU. Karl Jaspers je istakao da nemački narod nije snosio kolektivnu krivicu zbog Hitlera, ali je snosio kolektivnu političku odgovornost. Tako ostaje dužnost Vlade Srbije ne samo da brzo pošalje Mladića u Hag, već da pronađe i pravno goni one koji su ga štitili. Ona ima posebnu dužnost, koju su izbegli haški tužioci, da očisti Srpsku pravoslavnu crkvu, čiji su sveštenici blagosiljali odrede smrti u Srebrenici… Opšte je poznato da je Crkva pružala utočište haškim beguncima u manastirima i da ima duboku vezu sa ubilačkim aspektima srpskog nacionalizma“.
Po Džefriju ispade da se Mladić nije krio u Lazarevu kod rodbine, već kod srpskih episkopa ili u Kabinetu Njegove svetosti patrijarha srpskog i zato bi Vlada, koja je ekspresno izvršila Džefrijev nalog o slanju generala u Hag, sada trebalo  da očisti Srpsku pravoslavnu crkvu. Ni manje, ni više, profesionalni Englez preporučuje da o Trojicama ili odmah posle njih, državni organ proglasi lustraciju među arhijerejima, skloni nepodobne, a dovede nekoliko prepariranih verskih činovnika iz „Ej,Unije“ koji bi zaveli red i sveli SPC na uticajnu proevropsku nevladinu organizaciju.
Znači sad je na redu SPC. Nju bi trebalo kaštigovati, a možda i zatući. Šta je to strašno učinila SPC da bi bila na meti besprimernog napada bivšeg sudije, kako se pomenuti potpisao ispod navedenih reči? Da li je poslednje zasedanje Svetog arhijerejskog sabora zasmetalo onima koji su očekivali da će Sabor doneti drugačije odluke ili je nešto drugo posredi? Zašto je baš Englezu odjednom zasmetala Srpska pravoslavna crkva? Da nije možda razlog to što Sabor nije jednoglasno i sa oduševljenjem pozvao svetog oca, rimskog papu da dođe u Srbiju i nas zabludele pravoslavce ekumenski primi pod svoju upravu? Ako je to razlog zašto  Džefri nije uputio slične reči Kenterberijskom nadbiskupu ili samoj engleskoj kraljici, zato što su odbili velikodušnu papinu ponudu da se Anglikanska crkva vrati pod papsku upravu? Odbili su je jednodušno i bez ikakvih dilema. Kad papin poziv poglavarima nije uspeo, onda se obratio direktno, doduše ne tako javno, biskupima i pastorima Anglikanske crkve, da će svi koji dosadašnju crkvu napuste biti primljeni raširenih ruku u rimokatoličku organizaciju. Oni koji su se odrekli celibata i oženili se, takođe će moći da nastave svešteničku službu, bez obzira na to što Katolička crkva ne dozvoljava župnicima i biskupima sklapanje braka i osnivanje sopstvene porodice. Navodno, brojke je teško proveriti, ali prema relativno pouzdanim kazivačima više od osam stotina pojedinaca sa crkvenim činom je papinu ponudu prihvatilo i priznalo ga za svog poglavara. Logično, ovo je izazvalo oštru reakciju vrha Anglikanske crkve i same monarhije, ali se kako i dolikuje, sve obavlja daleko od očiju javnosti. Nikom nije u interesu da otvara javnu polemiku.

ŠTA JE ZASMETALO REGIONALNIM LOBISTIMA?
Kad je tako u „Ej,Uniji“ koja nema alternativu, zašto se kod nas primenjuju drugačija pravila i bez ikakvog zazora objavljuje javni poziv na linč svih „koji su pružali utočište haškim beguncima u manastirima“.
Drugim rečima, pohapsiti, a možda i na inkvizicijsku lomaču poslati: monahe, monahinje, duhovnike, iskušenike i naravno igumane i nadležne episkope, po principu komandne odgovornosti.( A šta će se desiti ako se brzo dokaže da su neki „Englezi“ „čuvali“ generala, kako je u uvodniku prošlog broja „Pečata“ napisano. Ko će se tad hapsiti i lustrirati?)
Kad su pape mogle 1231. godine da uvedu inkviziciju i da skoro pet stotina godina pozivajući se na njene zakone spaljuju sve što im nije odgovaralo: od knjiga do navodnih jeretika, čarobnjaka i veštica i da nikad zbog toga ne odgovaraju pred ovozemaljskim sudom, zašto ne bi danas, medijskim linčom i nečuvenim govorom mržnje „dokazali“ da je pravoslavlje jeres, a onda i sa pravoslavnim narodima postupati kao sa jereticima. Ili su možda dostojanstvene i smirujuće odluke Sabora, ali i zabrinutost za položaj srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, Republici Srpskoj, Crnoj Gori i Hrvatskoj, zasmetale regionalnim lobistima i plaćenim srbomrscima, jer za njih takvi problemi ne postoje. Odnosno odavno su „rešeni“.
„Status Kosova nije više tema razgovora“, izjavio je ekselencija jedne svetske sile. „Šta će SPC u suverenoj i nezavisnoj državi?“, reče doživotni predsednik vladajuće stranke iz susedne države.
Bosna i Hercegovina mora biti centralizovana da bi bila efikasnija, a tome je smetnja Republika Srpska – javno reče evropski gubernator.
„Kardinal Stepinac je bio majka Mara za Srbe, Rome i Jevreje u vreme Nezavisne ustaške države“, saopštio je i to dva puta Sveti otac tokom boravka u Hrvatskoj. Verovatno da pokaže današnjim Srbima kakvih su se dobročinstava odrekli, time što ga nisu javno, na kolenima pozvali da im dođe u posetu.
Sve ove poruke „mira i dobrote“ sinhronizovano su iznošene neposredno po završetku Svetog arhijerejskog sabora SPC. Arhijereji su bili mudri i bez pompeznih reči iskazali su sve probleme sa kojima se Srbija suočava i mora im se odupreti. Sabor je nedvosmisleno potvrdio da je uporište SPC među ostalim pomesnim pravoslavnim crkvama i da neće donositi nikakve odluke koje bi to uporište moglo ugroziti. Reči arhijereja su bile blage, a argumenti jaki, u skladu sa davno zapisanim rečima Svetog Vasilija Velikog. Zato braćo Srbi i sestre Srpkinje molimo se da odluke Sabora ostanu nepromenjene i čuvajmo našu Crkvu, jer ćemo tako i sebe sačuvati.