Piše Danijel Cvjetićanin, Univerzitet Singidunum
Ostao sam gotovo jedini kolumnista koji vladi ne spori stručnost, hiperaktivnost i visoku efikasnost, mada joj zameram što radi protiv interesa naroda i privrede
Da li biste poklonili poverenje treneru koji oštro kritikuje sopstveni metod priprema? „Moramo da promenimo model treninga! Umesto redovnih doza kokaina i heroina koji sam vam pre nekoliko godina preporučio (vidite kako ste bili jaki, veseli i razdragani) počinjemo sa trčanjem, vežbanjem u teretani i sl. Ali to je znatno napornije!“
Primetićete da ste pod dugotrajnim dejstvom droga već postali „živi leš“ nesposoban za kretanje, a da je vežbanje poslednja stvar koja bi mogla da vam padne na pamet. „E pa onda ćemo nastaviti sa još nekoliko meseci drogiranja, pa ćemo posle videti…“, odgovara vam trener zabrinutim glasom.
MILIONI ZA PERCEPCIJE
Ova bajka iz sportsko-rekreativnog života zvuči vam neverovatno, ali sličnoj priči ekonomskih eksperata bezrezervno verujete. Posle desetak godina drogiranja inostranim kreditima, donacijama i neponovljivim prilivima od prodaje državnih i (otetih) privatnih resursa, ekonomski žreci su izjavili da je primenjeni model „razvoja“ iscrpeo svoje mogućnosti, te da je vreme da se pouzdamo u sopstvene snage i okrenemo investiranju, proizvodnji i izvozu. A pošto onesposobljena privreda ne može odmah da uđe u novi ciklus, hajde da se nastavi sa istom terapijom dok ne stanemo na noge.
Troše se dodatni milioni evra za angažovanje eksperata koji treba da dokažu da je ovakva ekonomska filozofija ispravna i da će sve biti u redu kada se javni rashodi redukuju, tj. kada se broj penzionera, prosvetara i lekara znatno smanji, a preostali „stegnu kaiš“, i pri tom se obezbede hiljade novih (dobro plaćenih) službeničkih mesta u agencijama, kancelarijama, komisijama, savetima i mrežama NVO-a, koje treba osnovati – da bismo više ličili na zemlju koja se približava Uniji.
LAVINA KRITIKA
U nastaloj šizofrenoj atmosferi na vladu se sa svih strana sručila lavina kritika – da je lenja, aljkava, glupa, nestručna i nesposobna. Čak su i neki strani autoriteti, po čijim instrukcijama rade, oštricu kritike uperili na svoje marionete. Iako bi ih lakim povlačenjem konaca na kojima (za sada) vise mogli ukloniti sa političke i ekonomske pozornice. Ali se postavlja pitanje da li bi uspeli da nađu poslušnije izvršioce svojih želja? Videćemo!
Ostao sam gotovo jedini kolumnista koji vladi ne spori stručnost, hiperaktivnost (što je više od proaktivnosti) i visoku efikasnost, mada joj zameram što radi protiv interesa naroda i privrede. I dalje sam uveren da vlast veoma stručno i odgovorno radi u najboljem interesu onih koji su je instalirali, sa ciljem da od Srbije naprave siromašnu, zavisnu i slabu zemlju, iz koje stranci mogu da izvlače profite ili je, u svojim osvajačkim pohodima (na Istok), u budućnosti iskoriste kao „prostor za lansiranje“. Uostalom, ko je Karavađu sporio slikarski talenat samo zbog toga što je pokazivao sklonost ka zločinačkim aktivnostima?
PASIVNA ODBRANA
Da li se Vlada (ili predsednik republike) brani od gnevnih građana i hajke kritičara? Ne brani se! I režimski mediji objavljuju brojne kritike, ali uspevaju da ih „utope“ u more ostalih vesti: npr. kako je Tucko sa Dorćola pre dvadeset godina zamišljao vladu, kako je došlo leto u zoološki vrt ili kako je poznati filmski režiser doživeo komediju zabuna – uživo. Tu i tamo, na nekom protestnom mitingu, žandarmi ubiju ponekog demonstranta (tek da zastraše narod) ili pohapse nekoliko hiljada „sumnjivih“, ali se prašina brzo slegne i opet zavlada „slatki mir“ straha i prevare. Na kritike se ne odgovara, polemike se vode retko i samo na TV emisijama, uz unapred pripremljene voditelje (sa bubom u uhu).
I od mojih „pohvala“ (ne odgovarajući nikada direktno) vlast se brani izjavama da je nesposobna i korumpirana, pa zato mora da proda javna preduzeća sposobnim i poštenim stranim investitorima. A kad izjave ne deluju dovoljno ubedljivo, podupiru se brojnim postupcima i merama. Malo je nedostajalo da me uvere! Ali, čim se setim za čiji račun rade, brzo se vraćam u svet realnosti i odajem puno priznanje njihovoj stručnosti.
NEODOLJIVE APANAŽE
U inostranstvu domaći politički lideri ne traže saveznike za Srbiju, nego sponzore za sopstvene interesne družine. Ovakve se družine u „banana-zemljama“ nazivaju političke stranke. EU i SAD nude, izgleda, najbolje uslove (apanaže) svojim „lobistima“ – kompradorima. Eto razloga zašto su evroatlantski aktivisti kod nas toliko vidljivi, aktivni i brojni.
Poznato je da Evropska unija obećava budućim članicama brda i doline, ali u nekoj maglovitoj formi, dok konkretna finansijska sredstva iz pretpristupnih i drugih fondova dobijaju uglavnom inostrani EA instruktori (bar 80 procenata) i domaći EA aktivisti na terenu (20 posto). Istina je da se lavovski deo apanaža finansira sredstvima domaćih poreskih obveznika (iz budžeta), ali ukoliko se desi da ih birači najure sa vlasti EA mentori neće žaliti ni sopstvena sredstva da u Srbiji izazovu nestabilnost i socijalnu napetost, i vrate u sedlo svoje pulene.
Г-дине Цвјетићанин, ви сте заиста геније! Већ месецима уживам у вашем духовитом, али и по властодршце убитачном стилу објашњавања актуелних дешавања на економској и политичкој сцени Србије. Мислим да спадате у групу ретких српских интелектуалаца који су у потпуности прозрели превару. Честитам вам од срца на труду и раду, и молим вас да не посустанете!
Poštovani profesore,vi ste duhovit čovek, a vaši iskazi su jednostavni i utemeljeni na ekonomskoj nauci.Vi nipošto nećete, meni se čini, slediti sopstveni materijalni interes na štetu sopstvenog ugleda i nauke.Svaka čast.
Osnivač Beogradskog Rotary kluba bio je Dr. Vojislav Kujundžić, a prvi Predsednik je bio Ferdinand Gromberg, vlasnik Smederevske železare – današnjeg SARTIDA i suvlasnik Borskog rudnika. Do kraja treće decenije osnovani su klubovi u Novom Sadu, Subotici i Osjeku. Distrikt “Jugoslavija” se osniva 1931. god. pod brojem 77 u kome je bilo 12 klubova i 303 člana. Prvi Guverner je bio Edo Marković, a bili su još i Dr. Milan Stojadinović, Stevan Pavlović, Stevan Vagner i Knez-Namesnik Pavle Karađorđević kao počasni Guverner Distrikta Jugoslavija.