Prvorazredni Srbi i drugorazredni nadbiskup

Piše Dragomir Antonić

Neargumentovanim napadima na srpske medije i državu u kojoj obavlja dužnost nadbiskupa, Stanislav Hočevar je pokazao kako Srbiju vidi kao buduću unijatsku koloniju

Braćo Srbi jel vam bolje? Nema više generala Ratka, rezoluciju o Srebrenici prodane duše poslaničke davno su usvojile, a da li su i koliko od Jelka Kacina dobili to samo oni znaju. „Luda Nasta“ je zasedala u Beogradu, UO „RTS“-a izvinio se svima, i gluvima i slepima, a bogami za jesen je najavljen dolazak počinitelja najogavnijih zločina nad Srbima i decoubice, penzionisanog američkog generala Veslija Klarka. Posle svih  zločina koje je počinio održaće nam i predavanje. Sve zbog „Ej, Unije“ koja nema alternativu.
Srpski borac iz zaboravljenih ratova Tanasije govorio je svojim unucima: podvizavajte se i za podvig spremajte. Ova, navodno prosrpska vlast, ima drugu parolu: „Ponižavajte se i za nova ponižavanja se spremajte, jer samoponiženje nema alternativu“.

KARDINAL U NASTAJANJU
Uveren da su Srbi bez alternative, znameniti beogradski nadbiskup ničim izazvan javno reče u petak 24. juna usred Beograda, u Knez Mihajlovoj ulici sledeće:
„Neargumentovani napadi u medijima poslednjih meseci na Svetu stolicu i rimskog biskupa, koji je na Istoku i Zapadu uvek imao prvo mesto, ne samo da vređaju katolike i čine ih drugorazrednim državljanima – jer za naše vernike jeste bol da većina kaže: ne možete imati svog poglavara među vama, i u tom smislu mi jesmo drugorazredni – već i onemogućavaju bolju saradnju Istoka i Zapada, te time i zdravo učvršćivanje evropskog kontinenta, i suprotstavljaju se najosnovnijoj hrišćanskoj ideji da svet bude jedan dom i zajednička kuća“.
Izgovorio je sadašnji nadbiskup, a kardinal „u pripremi“, još nekoliko sentenci. Izdvajam jednu: „Bilo bi dobro da za proslavu jubileja Milanskog edikta (inače falsifikat, prim. D. A.) budu stvorene zajedničke komisije, što je bilo obećano, ali nismo došli do toga“. Ko je, kad, gde i kome obećao, o tome se kardinal „u nastajanju“ nije izjasnio, ali o njima će, pretpostavljam, javnost upoznati bolje obavešteni.
Mene više interesuje koji ili čiji su to mediji doveli da se „vernici male katoličke zajednice osećaju kao drugorazredni državljani“ u državi Srbiji.
Imam poznanike i prijatelje koji su katoličke veroispovesti. Imam ih i među ateistima, sledbenicima Mojsijeve vere, Jehovinim svedocima, adventistima, ali nikad od njih nisam čuo da se osećaju drugorazrednim. Dobro, svako ima pravo da se oseća kako on to želi.
Šta je uzbudilo nadbiskupa da na malom skupu, pred oko dvadesetak prisutnih, gnevno – čitajući napisani tekst – napadne neimenovane medije, ali vrlo jasno imenuje sredinu u kojoj nesmetano i sa uvažavanjem živi i radi. Šta smo mi, Srbi i pravoslavni, koji smo navodno u većini, opet uradili da onespokojimo manjinu?

„SEKS I VATIKAN“
Pažljivo sam pogledao štampane medije i pronašao nekoliko tekstova objavljenih u najstarijim novinama na Balkanu u kojima se pominje rimski papa: „Seks i Vatikan“, „I mene cipele čekaju“, „Papa tužen Sudu u Hagu“. Svi tekstovi objavljeni su u junu. Ako su oni razlog nadbiskupove ljutnje, onda je ljutnja usmerena na potpuno pogrešnu stranu. Nijedan od navedenih tekstova nema nikakve veze ni sa Srbima, ni Srbijom, niti sa Srpskom pravoslavnom crkvom i pravoslavljem. Tekstove nisu pisali Srbi, niti su prvo objavljeni u srpskim medijima.
Njih su pisali Italijani: Karmelo Abate je autor knjige „Seks i Vatikan, tajno putovanje i kraljevstvo neporočnih“ koja je objavljena i u Francuskoj, Belgiji, Švajcarskoj i Kanadi. Autor pisma „I mene cipele čekaju“ je Vedrana Rudan iz Hrvatske, a papu su sudu u Hagu tužila dva njegova zemljaka, advokati dr Kristijan Zajler i dr Gert – Joakim Hecel. Obojica su Nemci, a njihova tužba iznesena u knjizi odmah je objavljena u Hrvatskoj. Objavljena je i knjiga „Mračna istorija Papa“, autora Brenda Ralfa Luisa iz Njujorka, a izdavač za srpsko tržište je „Mladinska knjiga“ iz Slovenije, odakle je i nadbiskup. (Eh, da je još inkvizicije pa sve na lomaču; i knjige i autore, a bogami i čitaoce.)
Zašto onda gnev na Srbe i zašto su samo u Srbiji katolici drugorazredni državljani, kada to nisu u Italiji, Nemačkoj ili Hrvatskoj, odakle su i stigli navedeni napisi? Nije valjda nadbiskup izgubio hrabrost, pa da reči osude uputi nesumnjivo demokratskim, a svakako katoličkim državama? Ili da upita svog šefa, rimskog biskupa, kako njegova javna istupanja doprinose stvaranju zajedničke kuće? Ne, nadbiskup to ne sme da uradi, jer njegov šef je nepogrešiv, a u demokratskim zemljama se poštuje pravo na javno iznet stav.

PAPSKI LOBOTOMISTI
Međutim, da se vlasi ne bi setili (katolička izreka gde je reč vlah pogrdan naziv za Srbe) o čemu se radi, hajde da se mi odmah proglasimo za žrtve, jer sopstveni neuspeh moramo opravdati. Nije tajna, o tome je „Pečat“ pisao početkom godine,   da je formiran lobi za podsticaj javnom mnjenju i pravoslavnim velikodostojnicima da upute poziv rimskom papi da dođe u Niš. Lobisti, u čaršiji poznati pod imenom „papski lobotomisti“, nisu uspeli, bar za trenutak, da izvrše zadatak, a novci su potrošeni. Sada bi trebalo opravdati utrošeno, a i  pojedine karijere: crkvene, naučne, publicističke i političke, dovedene su u pitanje. Opravdati sopstveni neuspeh – koji se i pored velikih reči o ekumenizmu i opštem dobru, na kraju svede na materijalne privilegije u vidu novca, članstva u međunarodnim organizacijama, upravnim odborima, sinekuri ili kardinalskom šeširu – postaje primarni cilj. A kada je primarni, egzistencijalni cilj u pitanju, sredstva se ne biraju. Da bi se spasio rimokatolički brod, sa odabranim VIP putnicima, koji se leluja na talasima slobodnog rasuđivanja – sve je dozvoljeno. Kad na Zapadu nema razumevanja za rimskog papu i njegove govorne egzibicije – onda: Drang nach dem Osten, kao mnogo puta u prošlosti. Od Berlinskog kongresa, Cera, Kolubare i 1941. godine. Ponovo bi Istok, a kao i uvek prvo Srbija, trebalo da budu pojas za spasavanje razuzdane i ugrožene klerikalno-perverzne klike. Stvaranje unijatskih kolonija spasonosni je pojas.
Razumem njih, ali ne razumem naše Srbe koji bi sa sebe skinuli pojas i dali ga dželatu iz prošlosti, a odrekli se svih današnjih prijatelja sa pravoslavnog Istoka. Arhijereji su pokazali staloženost, mudrost i hrabrost na poslednjem Saboru. Papski lobotomisti to nisu očekivali. Pritisci se nastavljaju. Pobediće uporniji.
Braćo Srbi i sestre Srpkinje imajte vere. Možemo pobediti papsku neman.