Ko su „Muslimanska braća“?

Piše Zoran Milošević

Imali su glavnu ulogu u pobuni protiv režima u „arapskom proleću“. Ovi islamski fundimentalisti iz redova sitne buržoazije u svojim redovima imaju i misionare, ali i vojnike…

U tzv. „arapskom proleću“ jednu od glavnih uloga u pobuni protiv režima imali su i imaju „Muslimanska braća“, politička organizacija islamista koja se često do aktuelnih događanja od strane Zapada svrstavala u ekstremne organizacije. Tačnije, ideološka platforma „Muslimanske braće“ predstavlja jednu od prvih u XX veku varijanti islamskog fundamentalizma. Ovakav angažman izazvao je na Zapadu veliku medijsku pažnju, pa su se ovim političkim pokretom bavili i američki televizijski kanal Si-En-En, „Vol strit džornal“, kao i mnogi drugi. Svi ovi medijski izveštaji mogu se svesti na njihov opis kao vukova i /ili/ jaganjaca. Prosto, jedinstvenog stava nema. Međutim, radi se o pokretu koji je u sebi objedinio upravo oba ova stava – jaganjci su misionari, a vukovi pripadnici vojnog krila. No, pođimo redom.

IZMEĐU JAGANJACA I VUKOVA
U naučnim krugovima „Muslimanska braća“ se opisuju kao političko-religiozna panislamska asocijacija, osnovana 11. aprila 1929. godine od učitelja (po struci) Hasana al Bana iz Egipta (grad Ismail). U ideološkom smislu predstavljala je konzervativni sloj male sitne buržoazije. Godine 1935. „Braća muslimani“ sedište prenose u Kairo, a potom, 1937. godine, osnivaju se ogranci u Siriji i Libanu, zatim u Iraku, Jordanu, Sudanu i Palestini. Danas ogranci „Braće“ postoje u skoro svim muslimanskim državama. „Braća muslimani“ su pozivala na ujedinjenje svih muslimana radi borbe sa Zapadom i obnove halifata, u kojem bi se živelo po normama koje propisuje Kuran (šerijatsko pravo). U okviru težnje da se domognu državne vlasti koristili su i parole koje su ih predstavljale kao borce za socijalnu pravdu i nacionalno oslobođenje. Osnovna parola „Muslimanske braće“ glasi: „Bog – ideal, Prorok – vođa, džihad – sredstvo za realizaciju ciljeva, smrt u ime Boga – naš je zavet“. Amblem pokreta je Kuran sa dve ukrštene sablje.
Prvu organizaciju „Braće“ postavio je do 1939. godine Al Ban, koji je „Braću muslimane“ tako organizovao da su postali organizacija sa velikim brojem članova i simpatizera. Osnova organizacije je sledila organizaciju Komunističke partije u Evropi – tj. ćelije (tri čoveka). Takođe su imali i organizovane vojne jedinice (bataljone), obaveštajnu i tajnu službu, omladinske odrede (borbeni skauti), kao i tajne terorističke grupe.
Sada u drugom periodu postojanja, tzv. „saudijskom periodu“, organizacija „Muslimanske braće“ nešto je drugačija. Ćelija je i dalje osnova organizacije, ali se ona naziva „porodica“ (otuda su svi članovi porodice braća) i organizuje se po teritorijalnom principu. Obično se sastoji od pet do deset „braće“. Jedan od njih izborom postaje „stariji brat“ i on vodi ćeliju. Po pravilu članovi jedne „porodice“ ulaze dalje ili u misionarsku (pacifističku), ili borbenu (vojnu) organizaciju „Muslimanske braće“. Nekoliko „porodica“ se ujedinjuje u „veliku porodicu“ na čelu sa „ocem“. „Savet očeva“ rukovodi organizacijom „bratstva“ i bira vođu – „šejha“ ili „Amira“. „Veliki savet“ čine različite organizacije iz „Braće muslimana“ i predstavlja više rukovodstvo „bratstva“. On se sastaje obično dva puta godišnje i bira „Vrhovnog brata“ i dvojicu „velike braće“ – njegovog pomoćnika i koordinatora za upravljanje misionarskim i vojnim delom organizacije. Pri „Vrhovnom bratu“ postoji i „Konsultativni savet“, sastoji se od predstavnika organizacija koje ulaze u pokret (do 50 ljudi). U svom radu „Braća“ koriste različite muslimanske fondove i preduzeća.
Vrbovanje novih članova je jedna od osnovnih delatnosti „Muslimanske braće“. Kandidat za stupanje u pokret mora da se ideološki obrazuje i tek posle toga može biti primljen u red „Braće“. U tom smislu „Braća“ imaju četiri stepena članstva.
Prvi stepen su „pomoćnici“. Ovaj stepen je dostupan svakom muslimanu, koji učestvuje u radu jedne od ćelija. Na ovom stepenu kandidat za stupanje u pokret se zove „brat – pomoćnik“. Drugi stepen je „prisajedinjeni“. U njega ulaze svi muslimani koji prihvataju sve kanone islama, spremni da se potčine Savetu propovednika i naređenjima nastavnika i, što je posebno važno, sa željom da nastave izučavanje ideologije „bratstva“. Takav musliman se naziva „bratom koji pripada organizaciji“. Iz ovog stepena je najviše onih koji popunjavaju vojnu strukturu pokreta. Najdarovitija braća iz drugog stepena se upućuju na dalju pripremu u islamske školske centre. Treći stepen je „dejstvujući član“. To su muslimani koji dubinski proučavaju islam i ideologiju „Muslimanske braće“ i ličnim primerom svedoče principe „bratstva“. Svi muslimani iz ovog stepena su propovednici, zauzimaju različite dužnosti u organizaciji (javnih i tajnih). Četvrti stepen su „braća koja se bore za zajedničko dobro“. Njima pripadaju i oni koji se nazivaju „posvećeni“ i „mudžahedini“. U „posvećene“ primaju propovednike, posle čega dobijaju zvanje šejha. „Mudžahedini“ postaju oni koji su se istakli u borbenim dejstvima. Pored toga postoje i zvanja „seid“ – duhovni nastavnik i ideolog „braće“. Njihove poslanice (fatve) obično pozivaju za teroristička dela.
Priprema boraca je osnova vojnog krila organizacije. Kraj pripreme je kada kandidat mora da položi „ispit“, tako što će izvesti teroristički napad u nekom gradu. Vojno krilo se sastoji od studenata (50 posto), radnika (15 posto), lekara, službenika i učitelja (15 posto), trgovaca (7 posto), profesionalnih vojnika, seljaka i nezaposlenih (15 posto).

BEZ IDEOLOGIJE
Postepeno je unutar „Braće“ sazrevalo ekstremno krilo čiji je ideolog bio Saud Kutb (1906-1966), on je dozvoljavao upotrebu terorizma za ostvarenje ciljeva. Od 1940. do 1950. godine „Muslimanska braća“ izvršila su seriju ubistava političara u Egiptu koji im nisu bili po volji, a 1954. godine pokušali su da ubiju i predsednika Nasera.
Posle, dakle, neuspeha da silom osvoje vlast u Egiptu, „Muslimanska braća“ zabranjena su 8. decembra 1948. godine, a 12. februara 1949. godine ubijen je i osnivač Hasan al Ban. Period od 1948. do 1954. godine bio je ispunjen unutrašnjom borbom za vlast. Naslednik Bana – Hasan al Hudajbi nije imao autoritet osnivača Bana i nije mogao da realizuje postavljene ciljeve u Egiptu, pa su „Braća muslimani“ raspušteni 29. oktobra 1954. godine. Od tada organizacija deluje u dubokoj ilegali. U „Velikoj sovjetskoj enciklopediji“, u odrednici koju je potpisao B. G. Sejranjan, može se naći konstatacija da od tog vremena (1954. godine) Zapad koristi „Muslimansku braću“ u borbi protiv neposlušnih režima na Bliskom istoku. U većem delu svog postojanja „Muslimanska braća“ bila su opozicija vladajućim režimima, a podizali su i oružanu pobunu, kao što je to već bilo  u Siriji u periodu vladavine Hafiza Asada (oca sadašnjeg predsednika Sirije). U nekim bliskoistočni državama „Braća“ deluju u ilegali (Jordan i Kuvajt, na primer).
„Muslimanska braća“ aktivno su učestvovala i u oružanoj borbi „arapskih Avganistanaca“ protiv sovjetske vojske u Avganistanu (1980-1989), a sarađivali su sa Osamom bin Ladenom koji je organizovao „Biro za usluge“, sakupljao je dobrovoljce iz arapskih država za učešće u džihadu protiv sovjetske vojske.
Početkom sedamdesetih godina prošlog veka „Muslimanska braća“ doživljavaju renesansu i stiču legalnost u Egiptu, a u Saudijskoj Arabiji stvaraju centralu za ceo Bliski istok. U delatnosti dosta koriste novac stečen prodajom nafte, pa su tako finansirali bogatu izdavačko-propagandnu delatnost koja je obuhvatala i izdavanje novina, otvaranje sajtova i slično. Mediji navode da ih SAD kontrolišu preko Saudijske službe bezbednosti. Od tada „Braća muslimani“ postaju „umerena islamistička organizacija“ koja je borbene metode u osvajanju vlasti zamenila „vaspitanjem i propagandom islamskih vrednosti“ – navodi sajt business.lbn.ru
Ono što je sada veoma interesantno i važno za „Muslimansku braću“ vezuje se upravo za Saudijsku Arabiju. Naime, izvesno vreme „Braća“ nisu imali određeno ideološko učenje, ako se izuzme učenje Kurana o „svetom ratu“. Tek kada su osnovali centar u Saudijskoj Arabiji, sve organizacije „Muslimanske braće“ usvojile su kao svoju ideologiju vehabizam – državnu veru Saudijske Arabije.
„Braća muslimani“ legalno deluju u zapadnim državama, koristeći se njihovim liberalnim zakonodavstvom. Tako „Braća“ postoje u Nemačkoj, Velikoj Britaniji, Švajcarskoj, Francuskoj, a zabeleženo je njihovo prisustvo i u Bosni i Hercegovini.

CIA I BRAĆA
U kontekstu „vaspitanja i propagande islamskih vrednosti“ „Muslimanska braća“ su najviše spominjani posle „revolucije“ u Egiptu i odlaska sa vlasti Hosnija Mubaraka, ali i sada u Siriji. Naime, zapadni mediji su počeli da pišu da su u ovim državama jaki upravo „Braća muslimani“ i da oni žele stvaranje države koja bi bila zasnovana na šerijatskom pravu. Tako azerbejdžanska agencija  „Trend njuz ejdžensi“ iz Pera Rufuza Hafizoglua sugeriše upravo ovakav zaključak – da „Braća muslimani“ žele da u Egiptu uvedu turski (Erdoganov) obrazac islama (koji inače podržava Zapad). Na svom sajtu su objavili da će iz ilegale preći na javno delovanje i najavili stvaranje političke partije pod novim imenom. Posle toga vođa „Braće“ Muhamed Badi, izjavio je da će ime nove partije biti (slično Erdoganovoj partiji) – Partija slobode i pravde, te da je „njen cilj da se bori za interese naroda“. „Braći“ naruku ide i to što u Egiptu i nije bilo dobro organizovane partije, kao i da svrgavanje Mubaraka otvara mogućnost promena i dovođenja islamista poslušnih SAD na vlast.
Iako je po važećem (Mubarakovom) Ustavu državna religija islam, a u osnovi zakonodavstva je bio šerijat – to se nije primenjivalo u praksi. U novoj situaciji Egipćani očekuju poboljšanje socijalne situacije, a ne uvođenje šerijata, pa će „Braća“ ako dođu na vlast imati zaista veliki problem. Trenutno oni žele da u Egiptu reformama prenesu turski islamski politički obrazac. No, ovaj obrazac nije moguće u potpunosti kopirati, jer je stvarnost Egipta drugačija od Turske. No, Amerikanci očekuju da preko „Muslimanske braće“ turski islamski politički obrazac rašire po celom Bliskom istoku.
Interesantno je da „Muslimanska braća“ nisu nikada bili na spisku terorističkih organizacija Državnog departmana SAD, ali jeste spominjana kao ekstremna, pre svega jer je njen ogranak u Palestini prerastao u na Zapadu ozloglašeni „Hamas“.
Na ruskom sajtu www.utro.ru  možemo pronaći članak  „Bratstvo kraja: CIA i ‘Braća muslimani’“, autora Jefina Anbilivina, koji analitičnošću i krajnjom porukom najbolje prikazuje aktuelni status pokreta o kojem govorimo. Naime, Anbilivin tvrdi da je CIA uspela, u saradnji sa službama Saudijske Arabije, Turske, Izraela i drugih bliskoistočnih država, da „zameni disketu“, tj. da stare saveznike koji nisu shvatali šta treba da se dogodi na Bliskom istoku zamene novim saveznicima „Muslimanskom braćom“. „Ovo, nažalost, nije šala“, piše Anbilivin. To je dobro objasnio Laslo Tot, analitičar američke vlade za „Foks njuz“. „Mnoge države (stari saveznici) su imali ciljeve i zadatke koji su išli ka demokratiji. Međutim, ni Evropa, ni Izrael nisu bili zainteresovani za demokratske vlade u ovom regionu. Faktički oni su bili protiv. I mi smo izveli zaključak: nama su bili potrebni novi drugovi i partneri na Bliskom istoku. I našli smo ih. SAD (vlada i specijalizovane obaveštajne i vojne službe) i „Braća“ – novi američki drugovi – pre promena na Bliskom istoku radile su godinu dana, kako bi „Braća“ bila pripremljena za pobunu. Laslo Tot kaže: „Nekada je to bila ekstremistička grupacija, ali su se davno odrekli nasilja i imaju široke veze, čak ih ima na američkim univerzitetima. Obezbediti njihovo poverenje bilo je teško, ali su i oni imali nama nešto da predlože i mi smo sada drugovi. Braća muslimani dele sa Amerikom brigu u oblasti ljudskih prava i demokratskog vladanja“.
No, kakva je demokratija svedoči da su „Muslimanska braća“ u Egiptu posle svrgavanja Mubaraka uveli „policiju skromnosti“, analognu onoj u Saudijskoj Arabiji, koja ide ulicama i upozorava građane koji se oblače po svojoj volji da to nije u skladu sa normama islama. Posebno su zastrašeni hrišćani u Egiptu (pre svega Kopti), jer hrišćanka ne može posle osam sati uveče da izađe sama, pošto će biti oteta, prevedena nasilno u islam i udata za muslimana.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.