Deset godina od sramnog izručenja Miloševića

Piše Uglješa Mrdić

Veleizdajničkim činom evroatlantskih poslušnika koji tabanaju „puteve bez alternative“, Slobodan Milošević, prvi i dugogodišnji demokratskim putem biran predsednik Srbije i SRJ, postao je na Vidovdan 2001. godine zatvorenik imperijalizma „novog svetskog poretka“, odnosno njegove kvazipravne tvorevine – tzv. „Haškog tribunala“, kojim upravljaju SAD, NATO i EU

Vreme je potvrdilo ispravnost politike nekadašnjeg predsednika Srbije i Savezne Republike Jugoslavije Slobodana Miloševića. „Pečat“ od prvog broja, od 22. februara 2008. godine, to potvrđuje. To se potvrđuje i posle deset godina od sramnog izručenja predsednika Slobodana Miloševića Haškom tribunalu, 28. juna 2001. godine, na jedan od najvažnijih srpskih praznika – Vidovdan, 612 godina od Kosovskog boja. Na Vidovdan 1389. godine Turci otkinuše glavu knezu Lazaru, a 612 godina kasnije DOS-ova prozapadna vlast je isporučila Haškom kazamatu glavu dugogodišnjeg predsednika naše države Slobodana Miloševića, koji je osnivač i prvi predsednik Socijalističke partije Srbije (1990-2006). Koliku su Turci naneli štetu srpskom narodu govori se vekovima, a koliku štetu su Srbiji, Republici Srpskoj, Republici Srpskoj Krajini naneli NATO sa svojim satelitima u različitim oblicima DOS-ove vlasti govori se i tek će se govoriti. Tek će doći vreme kada će imena DOS-ovih glavešina koji su prvu godinu svoju sramne vladavine započeli hapšenjem, kidnapovanjem, pa protivustavnim izručenjem Haškom tribunalu predsednika Miloševića, biti upisana u sraman deo srpske istorije. Svi lideri tadašnjeg DOS-a, osim tadašnjeg predsednika SRJ dr Vojislava Koštunice, složili su se sa isporukom Miloševića Hagu. O tome danas piše retko ko, zbog medijskog mraka, a govori svako slobodno misleći građanin Srbije, Crne Gore i Republike Srpske.

TAJNO IZRUČENJE
Na Vidovdan pre deset godina Slobodan Milošević odlukom Vlade Srbije (od 23 člana glasao 21 – nisu glasali članovi Vlade iz redova DSS-a, tadašnji potpredsednik Vlade Aleksandar Pravdić i ministar zdravlja Obren Joksimović) kidnapovan je iz beogradskog Centralnog zatvora i prebačen u ćeliju Haškog tribunala u Ševeningenu.
Sramno izručenje Miloševića Haškom tribunalu izazvalo je različita reagovanja. Jedna od posledica bila je ostavka saveznog premijera Zorana Žižića, a tadašnji predsednik SRJ Vojislav Koštunica o transferu je saznao putem elektronskih medija.
Za razliku od transfera, koji je obavljen tajno helikopterom do Tuzle, a potom u Hag, hapšenje koje je počelo poslednjeg dana marta 2001. godine obavljeno je javno u koordinaciji tadašnjeg premijera Srbije Zorana Đinđića, šefa poslaničke grupe DOS Čedomira Jovanovića i ministra policije Dušana Mihajlovića.
Istinski borci za slobodu i pravdu nisu zaboravili sve ono što je Slobodan Milošević učinio za srpske zemlje i srpski narod. Na desetogodišnjicu sramnog izručenja haškim dželatima najviše pored Miloševićeve porodice, prijatelja i saboraca, u ratu kada su se branili država i njeni građani, i miru, podsećaju „Pečat“ i Udruženje „Sloboda“.
Na Vidovdan organizovan je i skup povodom sramnog izručenja Miloševića haškom minotauru. Na skupu u beogradskom Centru „Sava“ je poručeno da je 28. juna 2001. godine pučistički petooktobarski DOS-ov režim na čelu sa Zoranom Đinđićem i njegovim saradnicima izvršio najveći čin nacionalne izdaje Srbije u 21. veku.
„Na Vidovdan 2001. godine organizovali su kidnapovanje i gnusnim ćutanjem pred Srbijom omogućili sprovođenje predsednika Srbije i SRJ Slobodana Miloševića u tzv. ‘Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju’. Veleizdajničkim činom evroatlantskih poslušnika koji tabanaju ‘puteve bez alternative’, Slobodan Milošević, prvi i dugogodišnji demokratskim putem biran predsednik Republike Srbije i SRJ, postao je zatvorenik imperijalizma ‘novog svetskog poretka’, odnosno njegove kvazipravne tvorevine – tzv. ‘Haškog tribunala’, kojim upravljaju SAD, NATO i Evropska unija. Takozvani ‘Haški tribunal’ činio je ono što su od njega očekivali protagonisti nasilja neofašističkog imperijalizma. Sudili su predsedniku Miloševiću, prvom reformatoru socijalističkog društvenog uređenja u Evropi; predsedniku Srbije, koji je ustavnim reformama ujedinio Srbiju i borio se za opstanak Jugoslavije, kao zemlje ravnopravnih i slobodnih građana. Sudili su kreatoru, potpisniku i garantu Dejtonskog sporazuma, heroju odbrane SRJ od nelegalne, bestijalne agresije zemalja NATO-a 1999. godine. Sudili su državniku koji je Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, za sadašnjost i budućnost sačuvao teritorijalni suverenitet i integritet Srbije. Sudili i nisu mogli da presude. Ubistvom predsednika Slobodana Miloševića u haškom kazamatu 11. marta 2006. godine, sile imperijalizma novog svetskog poretka izvršile su zločin. Argumente i dokumente istine o borbi za Jugoslaviju, za slobodu, dostojanstvo, prosperitet i opstanak srpskog naroda, nisu mogli drugačije da savladaju i ućutkaju do ubistvom.

PROGLAS UDRUŽENJA „SLOBODA“
Zbog toga, na dan 28. juna 2011. godine, Udruženje građana „Sloboda“ javnosti Srbije i zemljama prijateljima našeg naroda i naše zemlje izdaje „Proglas“ u kojem se zahteva:
1. Da nadležno Tužilaštvo pokrene istragu i utvrdi ko je, kada i po kojem pravnom osnovu doneo odluku o predaji Slobodana Miloševića tzv. „Haškom tribunalu“, imajući u vidu prethodno donetu odluku Saveznog Ustavnog suda o neustavnosti Uredbe o saradnji sa tim tzv. „Tribunalom“, odnosno imajući u vidu i činjenicu da ni do dan danas nije pronađeno sudsko rešenje o predaji Slobodana Miloševića tzv. „Tribunalu“.
2. Na osnovu tako utvrđenih činjenica, zahtevamo od Tužilaštva da ispita krivičnu odgovornost svih onih pojedinaca koji su učestvovali u ovom procesu.
3. Da se smesta obustavi bezumni i bestijalni politički progon porodice Slobodana Miloševića, da se ukinu poternice i prekinu montirani sudski procesi.
4. Da se porodici predsednika Slobodana Miloševića odmah omogući siguran, bezbedan povratak u Srbiju, kao i sloboda kretanja po našoj zemlji.
Istaknuto je da čak ni pojedinačnim članstvom u Evropskoj uniji, separatne male balkanske države ostaće najsiromašniji, najeksploatisaniji i najnebezbedniji deo Evrope nemoćan među velikim silama i privredama sa kontinenta – lišen podsticajne jugoslovenske ideje i njene stvarnosti. I to je razlog što su SAD i NATO ubile Jugoslaviju i njenog lidera Slobodana Miloševića.
Danas posle deset godina proglašena je nelegalna jednostrana nezavisnost Kosova i Metohije. Srbi su isterani sa svojih vekovnih ognjišta sa skoro celog Kosmeta, Like, Banije, Korduna, Dalmacije, Slavonije, delova Bosne i Hercegovine.
Predviđanja Slobodana Miloševića iz njegovog poslednjeg govora pre napuštanja predsedničke funkcije, koji je „Pečat“ objavio, zvuče jasnije. Srbi su izgubili možda najboljeg predsednika u svojoj istoriji, a Slobodan Milošević polažući svoj život za dostojanstvenu Srbiju i srpski narod otišao u legendu.
Tekst završavamo rečima našeg čuvenog, nedavno preminulog književnika Brane Crnčevića:
„Nije on izdao mene i tebe, nas, mi smo izdali i proneverili njega. On je sve svoje greške, i grehe, poništio u Hagu javljajući nam, onako utamničen, ko smo, šta smo i kakvi smo, i šta će nam se dogoditi budemo li pristali na sve. On je u Hagu dokazao da smo bolji nego što jesmo, i nevini. A nama je ponuđeno samo da dokazujemo njegovu i svoju krivicu pred sve nerazumnijim svetom“.