Veliki podvizi malog ekrana

Piše Miodrag Zarković

Serije daleko od holivudskog šablona

Srećnici koji imaju (tačnije – plaćaju) kablovsku stanicu „HBO“, od ponedeljka 18. aprila biće u prilici da gledaju seriju „Igra prestola“, uveliko najavljivanu širom sveta kao televizijski događaj godine. Kritičari koji su gledali prve epizode uglavnom sipaju hvalospeve, što je dobar znak, ali vam moja malenkost savetuje da ipak prvo pročitate istoimenu knjigu Džordža R. R. Martina, po kojoj je serija snimljena (upozorenje: uprkos infantilnom naslovu i žanru epske fantastike kojem pripada, to nije knjiga za decu; naprotiv).
Ovo je možda i dobra prilika za presek dosadašnjih velikih televizijskih ostvarenja, serija koje su inteligentnim i složenim radnjama daleko premašile holivudske preskupe, šablonizovane „spektakle“ i približile se literarnim dometima. Umesto oskudne filmske ponude na ovdašnjim kanalima, možda je bolje da se na internetu ili u DVD klubu snabdete nekim od sledećih serijala:
„Žica“ („The wire“) – „Pečat“ je prošle godine objavio opširan članak o „Žici“, pa nema potrebe da se ovde ponavljamo. Dovoljno je samo da podsetimo da je ovo drama iz koje ćete, kroz upečatljive gangsterske sage sa vrelih baltimorskih ulica, saznati o liberalnom kapitalizmu mnogo više nego što bi vam Mlađan Dinkić ikada otkrio.
„Porodica Soprano“ („The Sopranos“) – planetarno proslavljena serija koja je izazvala revoluciju u TV produkciji. Toni Soprano, mafijaški don iz Nju Džersija, kreće na psihoterapiju kako bi izlečio napade panike, po njega istovremeno i ponižavajuće i opasne. U nezaboravnim seansama sa terapeutkinjom, Toni ubrzo shvata da njegovo kriminalno carstvo, surovo kakvo jeste, nije ništa mračnije od društva u celini, u koje on sve više pušta mafijaške pipke, ali ni od njegove porodice. Sedam sezona traju Tonijeve peripetije, posle kojih će vam ona neprimerena hvalisanja našeg MUP-a, kako svakog dana razbiju po jednu mafiju, delovati smešnije i naivnije nego ikada.
„Čista hemija“ („Breaking bad“) – Volter Vajt, srednjoškolski profesor hemije, saznaje da boluje od neizlečivog raka pluća. Krije dijagnozu od trudne žene i sina obolelog od cerebralne paralize, ali se okreće kriminalu ne bi li za života zaradio dovoljno da otplati dugove. U saradnji sa svojim bivšim učenikom, a sadašnjim dilerom droge, počinje da proizvodi „metamfetamin“. S obzirom na Vajtovu ekspertizu, njegov „met“ postaje hit na narko-tržištu. Problem je, međutim, u tome što se Vajt u svetu organizovanog kriminala snalazi i previše dobro, pa od zatupastog profesora, kroz tarantinovske nevolje, prerasta u proračunatog monstruma. Do sada su prikazane tri sezone „Čiste hemije“, a četvrta je najavljena za predstojeće leto.
„Svemirska krstarica Galaktika“ („Battlestar Galactica“) – u dalekoj galaksiji svega 50-ak hiljada ljudi preživelo je uništenje njihovih rodnih 12 kolonija, koje je izvela veštačka rasa Cajlonaca. Preživeli, okupljeni oko zastarele „Galaktike“ daju se u bekstvo i tumaraju kosmosom, tražeći jedinu preostalu, 13. ljudsku planetu: Zemlju. Tokom četiri pune sezone, od svemirskog potucanja su naglašeniji neraščišćeni porodični odnosi, političke spletke i borba za vlast, sukob građanskog i ratničkog morala… Priča o naprednoj, ali dekadentnoj civilizaciji koja se bori za opstanak nikada nije bila aktuelnija nego danas, kada se evropske i globalne integracije suočavaju sa svojim sunovratom.
„Generacija ubica“ („Generation kill“) – autori „Žice“osmislili su i ovaj mini-serijal od sedam epizoda, o invaziji na Irak, po članku novinara „Roling stona“ koji je rat 2003. godine zaista proveo sa marincima. „Generacija ubica“ je zahtevna za gledanje, kako zbog žargona, tako i zbog realizma bez zadrške. Ali, zato nudi jedinstvena saznanja o svemu onome što Dragan Šutanovac besprimerno glorifikuje: NATO „standardima“, planetarnom „bezbednosnom“ poretku, „humanim“ intervencijama… A najviše o imperijalističkom duhu američke vojske, u ovoj seriji vrlo verno ocrtan.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.