„Pečat“ u Teheranu

Piše Zorica Dobrijević Dabić

Povodom iranske Nove godine (Noruz) predsednik Mahmud Ahmedinedžad ugostio je brojne državne delegacije iz čitavog sveta, a među zvanicama se nalazila i saradnica „Pečata“

U senci svetskih katastrofa, čiji je uzročnik nezajažljiva potreba zapadnih centara moći da kontrolišu sve raspoložive resurse planete, od nafte, preko vode, do naših umova, u Teheranu su se okupili predstavnici zemalja koje trenutno pojedinačno nemaju političku moć da bi odlučivale o budućnosti planete, ali imaju iza sebe ogromnu kulturu, prirodne resurse i prepoznatljive neprijatelje, s kojima i Srbija ima gorko iskustvo u novijoj istoriji.
Domaćin ovog skupa bio je predsednik Irana dr Mahmud Ahmedinedžad, koji je povodom proslave iranske Nove godine – Noruz, ugostio državne delegacije iz Tadžikistana, Iraka, Avganistana, Turkmenistana, Jermenije, Zanzibara, Turske, Azerbejdžana, Pakistana, Libana, Omana, Indije, Kirgistana i Kazahstana.
Ono što je, bar na trenutak, omogućilo dijalog među zemljama koje su – većinom ekonomski i politički zavisne od stranog faktora, bila je želja da se bar na trenutak narodi okupe oko onog što im je zajedničko, a to je Dan prolećne ravnodnevnice, slavljen od svih kultura drevne Mesopotamije, a u sklopu religije drevne Persije – 1.400 godina pre pojave Islama.
Najstariji arheološki zapis koji se odnosi na ovaj praznik dolazi iz perioda od pre 2.500 godina, u vreme kad su stvorena prva velika carstva u regionu, među kojima i kompleks Persepolis u centralnom Iranu, uništio ga je Aleksandar Veliki (334 p.n.e). Već tada se u sistem verovanja uključuju pojmovi: vaskrsenje, dolazak Mesije, individualni i poslednji sud, kao i pojam o dobru i zlu. Sve što je proizvelo život, što ga štiti i obogaćuje smatra se dobrim i uključuje sve sile prirode korisne za ljude. U snage dobra spadaju i zemlja, nebo, voda, životinje i biljke, kao i pojmovi pravda, poštenje, mir, zdravlje, lepota, radost, sreća… Sve što preti životu smatra se silama zla.
U jeku ekoloških katastrofa i vojnih agresija na zemlje koje svojim prirodnim bogatstvom privlače savremene varvare, podsećanje na vrednosti koje ne spadaju u domen ekonomije i progresa, a čine nemogućim život na ovoj planeti, može pomoći da se bar na trenutak ujedinimo oko sila prirode koje nam naš nemar neće oprostiti.
Organizacija Ujedinjenih nacija je, na predlog Islamske Republike Iran, Turske, Afganistana, Azerbejdžana, Turkmenistana, Tadžikistana, Kazahstana i Kirgistana, 23. februar 2010. godine usvojila rezoluciju kojom je zvanično priznat „Međunarodni dan Noruz“. Noruz je 30. septembra 2009. godine UNESCO registrovao kao zaštićeno svetsko duhovno nasleđe.
Sledeća proslava Noruza biće organizovana u glavnom gradu Tadžikistana – Do Šanbeu, nadamo se u čast jednog proleća koje neće biti zasuto nuklearnim prahom, ni zagađeno bojevim glavama.