Cheda vs. cannibals

Piše Aleksandar Đaja

Ako su, kako kaže predsednik LDP-a Čedomir Jovanović, afrički diktatori kanibali, šta su onda Tači i Haradinaj, „prijatelji“ jedine srpske partije u našoj zemlji koja je nezvanično priznala nezavisnost Kosova? „Studenti medicine“?

Jedan novi restoran u Nemačkoj svojevremeno se oglasio „onlajn“ reklamom u kojoj se ljudi pozivaju da doniraju delove tela koji će se naći na jelovniku. U reklami se, takođe, navodi da restoran traži „hirurga širokih shvatanja“. Mihael Braun, potpredsednik berlinskog ogranka Demohrišćanske unije, izjavio je: „Pretpostavljam da je reč o šali, ali je ona zaista odvratna, naročito kada znamo da je jedan stanovnik Berlina nedavno bio žrtva ljudoždera“.

KO MAKSIM PO DIVIZIJI
Međutim, „gaf“ koji je predsednik Liberalno demokratske partije Čedomir Jovanović nedavno napravio, nije bio ni malo šaljiv, čak ni crnohumoran. Iako se vlast valjano potrudila da celu stvar „gurne pod tepih”, naneo je ozbiljnu štetu našoj zemlji. Reč je o diplomatskom skandalu koji je izazvao predsednik LDP-a (do studentskih protesta 1996/1997. godine kada je studentkinja Mia lansirala bedž sa natpisom „Čedo, oženi me!“, nepoznat javnosti) – izjavom da su afrički narodi, kanibali! Naravno, usledio je u ime afričkih zemalja oštar demarš ambasadora Alžira, Palestine i Gvineje u Beogradu. Predsednica Političkog saveta Liberalno-demokratske partije Vesna Pešić je zbog toga podnela ostavku na tu funkciju, dok se ministar spoljnih poslova Vuk Jeremić, u ime Vlade, izvinio afričkim zemljama za neprijatnost koja je nastala Jovanovićevim izjavama.
Kako je Čedomir Jovanović diplomirani dramaturg (istina, zbog „političke zauzetosti“ se ne bavi svojom profesijom), a njegov partijski kolega i član Predsedništva LDP Nenad Prokić, takođe dramaturg i uz to još i redovni profesor na FDU (gde je, kažu, Čedomir rafalno ispolagao neke višegodišnje zaostale ispite), usledila je brižljivo dramaturški razrađena „izlazna strategija“. Ona je izgledala, otprilike, ovako: Jovanović je novinarima u Parlamentu rekao da mu je žao ukoliko je bilo ko u njegovoj izjavi prepoznao omalovažavanje naroda i država, jer to nije tačno, navodeći da je njegova izjava bila usmerena na kritiku srpske spoljne politike koja „okreće glavu“ pred stradanjem civila u Libiji. U LDP-u je još rečeno da se izjava Čedomira Jovanovića nije odnosila na afričke narode, nego na pojedine diktatore koji su ukinuli demokratiju i ljudska prava i terorišu svoj narod, a koje ministar Vuk Jeremić uporno podržava ili štiti.
Po Čedi je, dakle, Gadafi diktator – kanibal, koga štiti ministar Jeremić, jer je našu spoljnu politiku „baš briga“ za stradanja civila u Libiji!… Što bi rekao naš narod, „…ko Maksim po diviziji!“… Pa, nismo li baš mi iskusili užasnu medijsku propagandu zapadne „mašinerije laži“, posle koje je usledilo bombardovanje Srbije, sistematsko ubijanje naših ljudi i uništavanje narodne imovine? Istina, za predsednika LDP-a možda bi i Slobodan Milošević bio diktator i kanibal. Jer, šta drugo očekivati od čoveka koji je svojim potpisom garantovao pokojnom predsedniku Srbije da neće biti izručen Hagu, da bi ubrzo taj potpis, videli smo, vredeo koliko i moralni integritet njegovog vlasnika.

IZLAZNA STRATEGIJA
Što se Moamera el Gadafija i njegove „diktature“ i „kanibalizma“ tiče – ne bi, valjda, stotine hiljada stranih radnika, među kojima i ogroman broj naših ljudi, decenijama radilo i sticalo pristojan imetak u njegovoj zemlji, a da nijednom od njih nije zafalila dlaka s glave. Takođe, malo je poznato da je u Libiji besplatno zdravstvo i obrazovanje, da studenti dobijaju platu u visini profesije za koju se školuju, da bračni parovi dobijaju stanove, a da su krediti beskamatni. Uostalom, i Ameri su ubrzo shvatili da im priča „ne pije vodu“ i napustili libijsko nebo, tobože prepuštajući komandu NATO-u, a naoružavanje „pobunjenika“ (koji neodoljivo podsećaju na ratnike iz filmova o „Mad Max-u“) okolnim arapskim zemljama. To je bila njihova „izlazna strategija“. A, kakva će biti „izlazna strategija“ sadašnjih srpskih vlastodržaca koji su se valjano obrukali, ne znam. Ako su već pod pritiskom činovničića iz Brisela i rezolucije UN-a morali da uvedu nekakve sankcije Libiji, trebalo je da to urade uz mnogo ograđivanja i „gunđanja“, a ne uz ponosnu medijsku pompu. Jer, ovakvom odlukom Srbija je „stavila na led“ mogućnost da učestvuje u projektima izgradnje u Libiji, za koje su vlasti u Tripoliju planirale 25 milijardi dolara i poslale otvoren poziv srpskim firmama, dok će naša vojna industrija svoje proizvode, verovatno preusmeriti na – Eskime! A, što se Ujedinjenih nacija tiče, one su praktično aminovali secesiju Kosova, a ne pukovnik Gadafi, koji tu nezavisnost ne priznaje i prvi je poslao novčanu pomoć Srbiji posle NATO bombardovanja 1999. godine.
Međutim, nešto boli mnogo više…
Ako su vladari nekih arapskih i afričkih država, po Čedomiru Jovanoviću, diktatori i kanibali, šta su onda Tači, Haradinaj i ostali njegovi „šiptarski prijatelji“ i „prijatelji“ jedine srpske partije u našoj zemlji LDP-a, koja je nezvanično priznala nezavisnost Kosova? Šta su, onda, ti ljudi koje izveštaj Dika Martija tereti za užasne zločine nad srpskim narodom, odvođenje srpskih zarobljenika u logore na severu Albanije, gde su im vađeni organi radi prodaje na crnom tržištu? Kako se oni zovu? Kanibali, diktatori – ili „studenti medicine“?
Očigledno, osim što Čedomir Jovanović i LDP „fingiraju“ opoziciju i bezrezervno služe DS-u i Tadiću da mu, kad god zagusti, namaknu većinu u Parlamentu, njihova „izlazna strategija“ je ista kao i ona „ulazna“. Lažna do koske.