ŽELJKO TOMIĆ Na Srbiju je izvršen atentat

Razgovarala Ana Radmilović

Koštunica i DSS su nečista savest ne samo ove katastrofalne vlasti nego i dobrog dela javne scene. Da nije Koštunice možda bi i svaka želja da se odbrani Kosovo bila proglašena fašizmom, svaka potreba da Srbija živi bolje populizmom, a svako zalaganje za jedinstvenu nacionalnu politiku nastavkom Miloševićeve ere

Željko Tomić, rođen 7. oktobra 1965. godine, funkcioner Demokratske stranke Srbije, po struci je kulturolog. Na njegovo formiranje ličnosti, temeljno obrazovanje i društveni angažman, kako sam ističe, presudno su uticali susreti sa Borislavom Pekićem i Nikolom Miloševićem, ali i učestvovanje u subkulturnom kontekstu (pank, rokenrol) osamdesetih godina prošlog veka. Naš sagovornik je, dakle, intelektualac koji ne preza da svoj stav iznese i na ulici, i koji veoma bitnu pokretačku snagu u društvu, ne samo u političkom nego i u kulturološkom smislu, vidi, između ostalog, i na stadionima i među navijačima. „Ne možete biti elita izvan naroda, inače niste elita već praziluk. Istina, danas je ovde merilo nečijeg prazilučkog elitizma zapravo mera njegovog prezira prema narodu. Narodu se ne bacaju ‘petice’, narod se razume i sa njim se živi. Elitu čini ta vrsta osećanja da ste deo nečeg većeg od vas“, Tvrdi Tomić.
Ta „praziluk elita“, uz pomoć strogo kontrolisanih medija, spremna je da organizuje javni linč i montira političke procese, protiv svakog pojedinca ili grupacije koji izražavaju kritičko mišljenje i neslaganje sa aktuelnim režimom. Poslednja žrtva takve jedne hajke bili su DSS i njen lider Vojsilav Koštunica.

Kako objašnjavate sve učestalije napade na vašu stranku i njenog lidera Vojislava Koštunicu?
To je vrlo jednostavno. Koštunica i DSS su nečista savest ne samo ove katastrofalne vlasti nego i dobrog dela javne scene. Da nije Koštunice, koji je govorio da politika „i Kosovo i EU“ nije moguća, Boris Tadić bi i dalje, bez skrupula, širio Srbijom dobru veru da se vlast bori za Kosovo, da je Srbija nadomak EU i da živimo bolje nego ikad. Da nije Koštunice i još nekoliko glasova, „B92“ bi bez problema ubeđivao Srbiju kako je sasvim normalno da se većina srpskih medija tako predano bori protiv svakog nacionalnog interesa svog naroda. Da nije Koštunice, možda bi i svaka želja da se odbrani Kosovo bila proglašena fašizmom, svaka potreba da Srbija živi bolje populizmom, a svako zalaganje za jedinstvenu nacionalnu politiku nastavkom Miloševićeve ere. Jednom rečju, da nema Koštunice Srbijom bi vladao mir. Problem je samo što bi to bio grobljanski mir.

Optužbe protiv Koštunice ovaj put su sasvim konkretne i tiču se političke pozadine za ubistvo Đinđića?
Ako vam samo kažem da je jedan od predvodnika tih optužbi čak 41 put bio u poseti pripadnicima zemunskog klana u Centralnom zatvoru za samo nekoliko meseci, koliko su oni ležali tamo posle hapšenja za otmicu Miškovića, onda se nastavlja ta priča o Koštunici koji budi prljavu savest tog večitog mladića srpske politike. Pazite, 41. put bi otišli u zatvor da vam tamo leži otac, brat, rod rođeni… Ili sudbinski važan poslovni partner. E sad, da li su partneri tamo ugovarali neki veliki završni posao, da li je samo Koštuničino postojanje i uticaj na političkoj pozornici stvar koja im vraća ta sećanja, to bih ja ostavio njihovim besanim noćima.

Koštuničino saslušanje na tu temu zahteva i specijalni tužilac?
Da, i o tome je obavestio novine, a Koštunicu, kako vidimo, nije. Veličina tog skandala je da država i tužilac rade za interes jednog veoma mračnog centra moći – mogli ste da vidite tu ekipu u „Peščanikovom“ filmu o atentatu na Đinđića, ali niste mogli da ih pitate od čega oni žive, šta su zapravo njihove prave profesije, osim što ubeđuju Srbiju da je kriva za sve, pa i za Đinđićevu smrt, i što joj kao personifikaciju te tvrdnje guraju pod nos Koštuničinu sliku. Kada sve to vidim, strepim od veličine posla vraćanja vladavine prava u Srbiju kada ponovo dođemo na vlast.

U nekim medijima DSS, već duže vreme tretiraju kao antikulturnu pojavu.
Zahvaljujući tome što sam bio u DSS, bio sam u prilici da o književnosti razgovaram sa jednim Pekićem ili Nikolom Miloševićem, sa kojim sam se sporio oko Danila Kiša, čiji je on bio veliki poštovalac, a ja nisam. E sad, ako su oni antikulturne pojave, a nije „Farma“ koja je kulturološki fenomen nastao iz duha vremena ove vlade, onda je to sasvim u redu.

Vi živite u Novom Sadu. Recite mi da li je osamdesetih godina prošlog veka u Novom Sadu većina bila autonomaški nastrojena ili je i to predrasuda?
Apsolutno ne. Toga je danas nešto više. Dobri sistemi vrednosti obavezno integrišu, a rđavi dezintegrišu. U ono vreme je među mladima bilo popularno osećati se kao patriota. U mom tadašnjem krugu sećam se mnogih rasprava sa ljudima koji su bili na nacionalnoj strani. Ko bi rekao da su toj grupi pripadali i ljudi koji danas vode DS u Novom Sadu, recimo Bora Novaković, bivši gradonačelnik, ili Svetozar Čiplić, Bojan Pajtić, Borko Stefanović…

Da li ste tamo pravili razliku između nacionalizma i radikalizma?
Ne sećam se da smo bili radikalni. To sam shvatio kasnije kroz neke druge primere, poput Biljane Srbljanović i Nikole Samardžića u Beogradu, koji su pisali za monarhističke kragujevačke „Poglede“. Radikalizam nije političko opredeljenje, već neko stanje duha da možeš i da promeniš političko uverenje, ali ostaješ radikalan. Posle mi je bilo lakše da shvatim ljude koji su danas u LDP, a bili su u „onovremenim“ radikalima, a i takve poznajem. Radikalizam je gubitak ravnoteže, a biti nacionalista i demokrata, kao što je Pekić govorio, to je nedostižni ideal za takve ljude.

Vaš predsednik Koštunica kaže da je teško zbog toga što se DSS protivi ulasku u NATO?
Pogledajte paradoks, svi nas uveravaju da će Srbija biti ekonomski jača što bude bliže EU, i da će biti vojno jača što bude bliže NATO. Tadićeva vlast nas uverava da nikada nismo bili bliži EU, a Srbija je siromašnija nego ikad. Ministar Šutanovac otvoreno lobira za NATO, a vojska nikada nije bila slabija. Čak je i glumac Petar Božović u jednom intervjuu rekao da su lovačka društva u Srbiji jača od njene vojske.

Govorili ste o verbalnom deliktu protiv navijača. Za vas se kaže da ste jedan od boljih poznavalaca evropske navijačke scene kod nas?
Zanimanje za tu vrstu subkulturne scene kod mene je proizašlo iz panka. Kada smo bili bombardovani 1999. godine indirektno sam učestvovao u jednoj velikoj akciji, koju su organizovali engleski navijači. Tada je u Koventriju bilo sprovedeno sakupljanje 60.000 potpisa da Koventri promeni ime u Beograd. Da podsetim, Koventri su Nemci žestoko bombardovali u Drugom svetskom ratu. Ali navijački svet često se kod nas shvata na prvu loptu, kao svet baraba ili huligana. A to nije baš tako. Stadioni su često mesta na kojima se artikulišu alternative – od kulturnih do političkih. I, naravno, mesta velike snage.

Dakle, nije samo reč o panku nego i o politici?
Tako je. Kod nas se malo zna, ali parola „Kosovo je Srbija“ prisutnija je na stadionima u Parizu ili Varšavi, nego u samoj Srbiji. Na mnogim evropskim tribinama često se vide srpske zastave.
Svuda su navijači glas naroda, utoliko pre što političare doživljavaju kao dekadentni odrođeni deo naroda. Posebno su zanimljivi Englezi koji na stadionima redovno izražavaju stavove u suprotnosti sa stavovima vlasti. Srpska zastava je baš zato prisutna na engleskim stadionima, kao i u Francuskoj i Poljskoj, Rusiji, Ukrajini, Slovačkoj… Recimo, interesantno je bilo gledati Poljake kako na ulicama Varšave demonstriraju na dan samoproglašenja nezavisnosti Kosova, a nas s njima ne povezuje ni vera, ni blizina. Tek, slučaj Kosova je odjeknuo mnogo jače u nekim drugim državama, nego u glavama onih koji su danas na vlasti u Srbiji.

U pitanju su, ipak, nepremostive ideološke razlike između vas i „druge Srbije“?
Naravno. To najbolje oslikava kvalifikacija koju je Jova Kapičić upotrebio za Koštunicu – reakcija. Čovek se ponaša kao da se njegov lični rat nikada nije završio, kao da je Srbija krčma u kojoj će on i njemu slični da gase svetlo i zavode red kako zažele, hapšenjima, batinama, prekim sudovima, pa i težim postupcima. Primećujem da se Srbija baš i nije demokratizovala, da se zbog drugačijeg mišljenja još uvek može stradati. I onda smo mi reakcija! Pa naravno da ću nedemokratama da budem reakcija. Svim neistomišljenicima lepe etikete, samo ne znam šta bi sebi zalepio čovek koji kaže da bi ponovo ubijao.

Da li biste izašli na ulicu da promenite režim?
Ulicu smatram legitimnim načinom da iskažem svoj stav, podržavam svaki protest protiv ove vlasti, ali istovremeno podržavam i promociju sopstvenih društvenih i političkih ideja. Ne mogu da se pridružim uličnim protestima onih koji ne misle da menjaju ovaj nakaradni sistem, već nastupaju samo zbog gole borbe za vlast.

Zbog čega ste izašli na ulicu kada se održavala gej parada?
To sam smatrao svojom građanskom obavezom, išao sam da negodujem protiv nametanja takozvanih „novih vrednosti“ koje duboko dele Srbiju. U toj manifestaciji se u suštini i akumulirala politika podela, politika koju sprovodi ova vlast. Zar je moguće da vlast nije za ove tri godine povukla nijedan jedini potez iza kojeg bi stala većina građana Srbije? Iza njih ostaju laži i prevare, i ništa više. Od mene će uvek dobiti žestoku kritiku za skupštinskom govornicom, ali i mnogo zvižduka na ulici.

A nasilje?
Zaista nikada nisam mislio da je nasilje ključ za rešavanje problema. Pravno nasilje od strane međunarodne zajednice nije naišlo na adekvatan odgovor srpske vlasti, naprotiv. I kada u junu dođu načelnici Generalštaba NATO-a, izaći ću na ulicu da vičem da se čuje do neba, to sam obećao i Šutanovcu u jednoj skupštinskoj raspravi, ne može za njih biti crvenog tepiha u Srbiji. On im čak preporučuje turistički obilazak Srbije, pa neka odu do Grdeličke klisure – ako ih ne prestravi eho vapaja nedužnih žrtava, onda neka sve ide dođavola.


10 коментара

  1. Od velike brige Tadića , Čanka , Čede praška , Kandićke i ostalih nesrba nas Srba ima sve manje u regionu . Zbog totalne nebrige vlade Srbije o Srbima u Hrvatskoj dolazi do nestajanja našeg naroda iz ove zemlje prvog suseda u kojoj smo živeli vekovima a u Srpskoj Dalmaciji , Lici , Baniji , Kordunu i pre Hrvata .Točno mladi Srbi se redom u Hrvatskoj izjašnjavaju Hrvatima i ne samo to nego i katolicima , oni koji se još malo bore kažu da ne vjeruju u Boga samo da bi zaštitili sebe i da nebi morali stati na katoličku stranu . Pritisak je strašan od državnih institucija , vrtića , škola , policije preko prijatelja i prijateljica svi vrše pritisak i mladi čovjek jednostavno pukne ili popusti i počinje se sramiti svojih roditelja svojeg imena i prezimena . Pa brže bolje u katoličku crkvu na pokrštavanje a poslije toga od istih tih bivših Srba najveće pljuvanje po svojima kako bi se dodvorili prijateljima tužno i jadno a SRBIJA ŠUTI .Srbi u Hrvatskoj i Krajini žive bez vode , ceste i struje u 21 veku. U bivšoj Republici Srpskoj Krajini u kojoj je rođen svjetski naučnik Srbin sin pravoslavnog paroha, Nikola Tesla koji je struju podario čitavom svetu a zlikovci je zabraniše za njegov narod u Hrvatskoj u 21 veku .Srbi su u Hrvatskoj bili konstitutivni narod i imali su pravo na razdruživanje i proglašenje svoje države baš kao i Hrvati , sve ostalo su laži.Hrvatska je pobjedila u ratu uz pomoć Nemačke ali najviše služeći se Gebelsovom propagandom. A to je ako više puta ponavljate laž ona u svjetu postaje istina i to im je odlično uspelo. Napravili su najgori zločin posle II svetskog rata i genocid nad Srpskim narodom , što su radili pod Pavelićem i u II svetskom ratu. Uništili su Republiku Srpsku Krajinu koja je bila proglašena voljom njezinog naroda koji je bio konstitutivni narod znači imao je pravo da se osamostali baš kao i hrvatski narod. Kod nas u srpskoj politici se o tome uredno šuti i prešućuje misleći se dodvoriti Hrvatskoj i svetu ne mi tako samo padamo još niže i od stvarne žrtve ( protjerivanje 280 000 Srba i oko 150 ooo Jugoslovena od njih oko 80 % Srbi i genocid nad onima koji su ostali zabilježio kamerama UNPROFOR ) mi šutnjom postajemo agresori.Da ne govorimo da je Baranja samo dio Vojvodine koju je Josip Tito Broz oteo od Srbije za svoje Hrvate kao i Međumurje što je oteo Mađarima a Istru i Dalmaciju Italijanima .Deo Srpskog Banata poklonio Rumunjima. Sve nade polažem u Savu Štrpca i njegovo zalaganje za Krajinu. Srpski narod nikada se ne smije pomiriti s činjenicom da Krajina ne postoji. Postojala je na oko 35 % teritorije današnje Hrvatske sve su to bili srpski etnički prostori i mi se za njih moramo boriti makar čekali 900 godina kao Hrvati svoju državu ali kad tad izboriti se moramo i na naš teritorij vratiti naše stanovništvo . Danas Hrvati vode narod od oko 4 miliona stanovnika i rađaju 46.000 beba s tendencijom prema 50.000 .Hrvata se sada rađa samo 7.000 godišnje manje nego što ih umire a Srba oko 35.000 pa dobro razmislite o posljedicama .Dok naš narod s manjinama koji je skoro duplo veći daje tek oko 68.000 od toga 56.400 beba Srba s daljnjom tendencijom pada . Tako da ako ovako nastavimo izjednačit ćemo se s brojem rođenih Hrvata . A to će biti kraj mita o najvećem narodu bivše Jugoslavije . Mesto Srba koji se ne žele rađati preuzet će vitalniji narodi Hrvati ili Albanci .Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve Srpske krajeve Srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja Srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju Srbija može spriječiti secesiju Srpskog Vojvodstva.Ukratko Srbija mora ekonomski ojačati a najveći dio novca izdvajati za poboljšanje nataliteta , osnovati Srpski fond koji će voditi Srpska pravoslavna crkva , tražiti da u njega uplaćuje i naša dijaspora širom sveta .Pokrenuti veliku obnovu u Srbiji se godišnje treba rađati 100 000 beba u Srpskoj minimalno 20 000 . U Hrvatskoj treba tražiti povratak na plan Z-4 od međunarodne zajednice jer inače se Srbi nikad neće moći vratiti u svoje kuće i stanove .Preko crkve treba pomagati Srbe u Krajini naročito Podunavlje , Vukovar , Ilok, Beli Manastir i Osek .A u Dalmaciji na prostoru između Zadra i Šibenika pa prema granici s Bosnom . Kao i Albanci grupirati se i odrediti centar recimo Srbi iz Dalmacije ,Senja ,Zadra , Splita itd . pomalo grupirati u Šibenik .U BH federaciji uložiti sve napore i ojačati Drvar , Grahovo , Glamoč i veliki trud uložiti da bude Srpska većina u Bosanskom Petrovcu .Isto tako ojačati Brčko sa više mladih višečlanih porodica i ne dozvoliti presecanje Srpske na dva dela . Hercegovina izumire a gradimo veliki Bogomolje to je lepo ali treba nam narod , znači još jedan bitan kraj koji treba ojačati . U Srbiji treba ojačati Suboticu , Sentu , Kanjižu itd . i Rašku oblast u užoj Srbiji .Izbjeglice treba naseljavati tamo gdje nam nedostaje stanovništva a ne u mjestima u kojima su Srbi i tako preko 85 % .Znači ako si rodoljub, Srbin, Srpkinja prihvatite se ljubavi i natalitetom pobjedimo neprijatelje Srbije i Srpskog naroda .

  2. Bog ti pomogao sokole naš.
    Doviđenja do oslobođenja!

  3. Љубомор

    Могуће је и требало би да је лако разумети ниви изопачене свести и морала код таквих не људи типа Чеде, Биљане, Николе Самарджића и Јове Капичића, али тешко је објаснити да се такви гмазови толио дуго одржавају на политичкој сцени. Зар је могуће да народ не може видети ко су ти гангстери и политички властодршци који их држе на површини?
    Без политичке и медијске “логистике” они се неби могли одржати на површини српске каљуге и Чеда би одавно правио друштво Улемеку.
    У каљузи која је очигледна Г. Коштуница и ДСС бојим се да ће и даље губити ако не узврате истом мером и не изнесу сав прљав веш пред суд јавности, а за који сам сигуран да знају. Морају се склонити фини манири и господске рукавице па враћати истом мером.

  4. BoTa Izvinjakovic

    Врло добар, пријемчив и надасве искрен интервју, какви су сада прекопотребни Србији.камо среће да оваквих интервјуа и чланака читамо и у другим новинама.Зашто је “прва Србија” спала на ПЕЧАТ, НСМП и НОВИ СТАНДАРД.Жељко би морао чешће да се појављује у медијима јер има “оштар” језик, искрен је, паметан и врло јасан.Али, најважније је да и Коштуница ижађе из кабинета и пређе ону његову мирну црту.Јер, ово је ипак Србија.Коштуница треба чешће, много чешће да се обраћа на наћин као онај на задњем ГО ДСС или као у чланку објављеном у ПЕЧАТУ.Доста је дефанзиве, ако ДСС не пређе у офанзиву Србија ће нестати јер су само они остали као демократе и националисти.

  5. Odličan intervju, g. Tomiću čestitke na jasnim i čistim stavovima.

  6. Apsolutno na svom mestu.DOSTA DEFANZIVE jer narod treba da cuje i shvati. Treba da se zna ko je 41 put posecivao zatvor iako je prepoznatljivo dete ( da ne kazem deriste). I to imenom i prezimenom jer bi on tako postupio. I sve ostalo.

  7. Svaka cast za ispravne stavove g.Tomica ,a i za one koji su ga intervjuisali,a i za najbolje novine u Srbiji .Jedna generalna cistka je neophodna na svim poljima zivota,a natalitet treba da bude prioritet.

  8. Treba naci dobrog hirurga da je odstrani, jer se moze neblagovremenom intervancijom situacija toliko iskomplikovati da mu se posle ne moze ni pomoci, moze se desiti da zbog toga, ne daj boze, i umre.
    Mada se nesto pitam, kolika je ta kost uopste, to se ne govori,
    moze biti da se ni ne moze odstraniti bez posledica ?
    Skenerom bi se to moglo utvrditi, ako ima neki koji je u funkciji,
    a ako ga nema ovde, morace u inostranstvo… to bi mozda bilo najsigurnije.
    Nemaju nasi lekari bas nekog velikog iskustva u takvim slucajevima.

  9. На сваку Србију је извршен атентат. Без алтернативни пријатељи убијали су нас вековима. Никада нису ни престајали. Даће Бог да престану. Ниједан српски вођа није им био по мери. Нису имали милости – чак су и Ђинђића стрељали чим су од њега чули реч која им није била по вољи. Наш председник данас не сме, без специјалне дозволе, да изусти неке просте реченице и речи као: Без Косова и Метохије нећемо у Европу, 1244, православна вера, стратешки српски инвеститори, мајка и заштитница Русија, ћирилица је српско писмо, скидајте латиничне билдбордове и рекламе фирми, Устав је закон за све… има их много, много, да не закерамо. Могу да напишем вокабулар реченица и речи које је председник у Бриселу и Вашингтону научио напамет, пренео на све потчињене од премијера, министара до локалних подрепаша, па их произносе као грамофонска плоча. Знате и Ви драги коментатори и аутори. О Шутановцу, Чеди, НВО и компанији нема смисла говорити. Рафалом јр стрељана Србија, ушкопљена од поносара. Искрено речено, нисам присталица партија, нажалост, једина која има српски програм и националну безбедност је ДСС са Коштуницом. Издао га је, надајмо се привремено, Илић, тежећи власти, као да има мало. Проблем ДССа је што се патриотске парајлије боје да ће им бити закинуто, Коштуница не тежи материјалним богатствима, него духовности. Штета је да је Николић преобукао гуњ, опет због тежње ка власти. Николић је моментално највећа опасност за Србију. Он је ДС у пеленама. Ваљда ће народ да схвати до избора, па ће доћи до промена, да Србија буде Србија, да неко стане на браник и каже – нема више. И овај камен земље Србије….

  10. Дугачак интервју. Много речи, а мало садржаја. Морали би политичари малко да се удаље од парола. Пароле су запаљиве, али су празне. Само звече. Кад Томић каже да је против Европе, што сам и ја, а да је за Косово у Србији, што сам такође и ја, мора да нам каже и како мисли то да изведе. Немам ја проблем са Коштуницом што се он залаже за територијални интегритет Србије, него имам проблем што ми не говори како да тај интегритет и суверенитет заштитимо. Јер ако ми не говори, онда ја сумњам да ни он не зна, а да се само прави да зна. А онда све то заједно постаје само још једна парола. Као што је парола – ЕУ нема алтернативе, тако је и ово Коштуничино са Косовом, такође парола. Само што нам ова друга парола некако више прија. Е па ја хоћу критички да гледам на све, а не само на ствари које ми не пријају, уљуљкујући се и набијајући главу у песак. Зашто не би било легитимно да вратимо Космет? А шта Коштуница о томе каже? Исто што и Тадић… води правну битку? Води правну битку са онима који су нас бесправно бомбардовали? Па тиме је све о себи рекао.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.