Srbi bez obrazovanja u Mađarskoj

Piše Vlastimir Vujić

Centralizovanje kontrole nad obrazovanjem, do sada pod ingerencijom lokalnih vlasti, te smanjenje budžeta za manjinske samouprave, moglo bi dovesti do zatvaranja mnogih srpskih škola širom Mađarske

Predviđanja su se ostvarila. Novo „ratno poprište“ mađarskog premijera Viktora Orbana postalo je – obrazovanje. Ovaj sektor ne kontroliše njegova vlada nego lokalne uprave i samouprave, a centralizovanje kontrole (koju uskoro namerava da uvede), za posledicu će imati  znatno smanjenje dosadašnjeg političkog uticaja gradskih i županijskih veća na ovaj, inače jedan od najznačajnijih nacionalnih resursa u Mađarskoj. Već kod prvog, najvažnijeg koraka, dvotrećinski vladajući Fides (čiji je Orban predsednik), uspeo je u svojoj nečistoj nakani. Lokalnim (samo)upravama drastično je smanjio ovogodišnji budžet. I gradonačelnici, kao kapetani brodova koji ulaze u oluje i preti im potonuće, počeli su sa paluba u sve nemirnije more prvo da bacaju suvišne predmete koji im – opterećuju plovila. Na žrtvenik, prve su prinete – narodnosne i manjinske škole. S predumišljajem, tvrde mnogi, a ekonomska kriza samo je poslužila kao odličan alibi za sve što treba ili ne treba u ovoj oblasti  uraditi.

KATOLIČKA CRKVA PREUZIMA SRPSKE ŠKOLE
Kada je reč o srpskoj nacionalnoj manjini u toj zemlji, prepolovljeni budžet za funkcionisanje svih srpskih manjinskih samouprava u 2011. godini i donošenje zakonskih rešenja koja duboko zadiru u autonomna prava manjinskog odlučivanja, u pojedinim školama se bez mnogo buke ukida (ili je već ukinuta) nastava srpskog jezika. Poslednji slučaj dogodio se u Novom Sentivanu (kod Segedina), pre toga u Čipu. U Mađarčanadu preti gašenje predmetne nastave iz srpskog jezika i književnosti jer lokalna samouprava nema novca da finansira Osnovnu školu. Ali se zato u međuvremenu javila Katolička crkva koja želi da preuzme osnivačka prava, ali uz zahtev da se nastava odvija isključivo na mađarskom jeziku.
Međutim, slučaj koji se desio u drugoj polovini februara na jugoistoku Mađarske (i intenzivno je još u toku) – bez presedana je. Jožef Karšaji, gradonačelnik Batanje, imao je čvrstu nameru da u mesnoj srpskoj i rumunskoj Osnovnoj školi ograniči broj đaka prvaka u narednoj školskoj godini na svega osam učenika! Prema Karšaijevoj zamisli, ova cifra trebalo bi uskoro da uđe i u osnivačke dokumente narodnosnih i manjinskih škola u toj opštini! Prema izjavi člana predstavničkog veća Batanjske samouprave Čabe Boroša, koju je preneo i tiražni državni dnevni list „Mađar nemzet“, gradonačelnik nije nameravao da se ograniči samo na škole, već je rešio da ide dalje. Uveliko je razmišljao i o ograničavanju broja dece u narodnosnim i manjinskim vrtićima! Jer, kako je tvrdio, navodno „70 odsto đaka u manjinskim razredima nisu srpskog ili rumunskog porekla“, namerno prećutkujući da su manjinske škole u Batanji, prema mišljenju većine roditelja, znatno kvalitetnije od mađarske škole, u njih su, shodno pravu na slobodni izbor obrazovne ustanove, upisana i mnoga deca iz mešovitih brakova, pa i čisto mađarskih. A iza pravog Karšaijevog razloga „teranja“ Srba i Rumuna u mađarske škole je nedavno sagrađena i puštena u rad – Sportska dvorana. Kao jedan od uslova (Fidesov naravno), da se dobije novac na konkursu za tu namenu, bilo je i obezbeđivanje neophodnog broja dece koja pohađaju mađarsku školu u Batanji i koja će, naravno, redovno posećivati ovu sportsku halu (kao da to isto ne bi činila i deca iz manjinskih  škola).
U medijima je javno, i s velikim ogorčenjem, progovorila o diskriminaciji manjinskih škola i Vera Pejić Sutor, direktor „Srpske osnovne škole“ u Batanji. „ Gde mi to živimo i dokle se može ići sa takvim ponašanjem?“, pitala je. Sličnog je mišljenja i Julija Olteanu, direktor rumunske Osnovne škole „Lučijan Magdu“ u Batanji.

ETNIČKA DIMENZIJA SKANDALA
Indikativno je, naravno, i to što je Vera Pejić Sutor ujedno i predsednica batanjske Srpske manjinske samouprave, pa nepoštovanje mišljenja i stava lidera političkog tela mesne srpske manjinske samouprave ima mnogo ozbiljniju nacionalnu dimenziju. Da se kojim slučajem nešto slično desilo Mađarima u Rumuniji, Slovačkoj ili Srbiji, televizijski gledaoci u Mađarskoj (ali i evroparlamentarci u Strazburu i Briselu), bez sumnje bi odmah bili alarmirani o „nepravdi“ i „konstantnom  kršenju nacionalnih prava otcepljenog tela nacije“. Upravo ti izrazi se u medijima Mađarske (i za govornicama odbora u Evropskoj uniji) redovno koriste kada se žestoko ukazuje na primere ovakve vrste, vezane (i to samo) za pripadnike mađarske manjine u zemljama regiona.
Da bi zataškala etničku dimenziju skandala „narandžasta“ vlast ekspresno je iz Budimpešte u Batanju poslala zamenika državnog sekretara u Ministarstvu za pravosuđe i državnu upravu Čabu Latorcaija, „kako bi ispitao novonastalu situaciju i predložio moguća rešenja“!
Latorcaji je kada je posetio Srpsku i Rumunsku školu, ali i „obavio razgovor“ s gradonačelnikom Jožefom Karšaijem, na Konferenciji za novinare rekao da su i do „Ministarstva za pravosuđe i državnu upravu doprli signali da se roditelji pokušavaju odgovoriti da decu upišu u manjinske obrazovne ustanove. S druge strane, zbog ogromnog budžetskog deficita grad neće moći da osigura održavanje manjinskih institucija na duži rok (a upravo Fides im je prepolovio budžet). Pošto se radi o finansijskom pitanju koje ne sme biti razlog neprijateljstva među manjinama (Latorcaji namerno zamenjuje teze, jer neprijateljstva među manjinama ni nema), smatram da je veoma važno da narodnosne škole u Batanji i dalje kvalitetno funkcionišu. Predlažem stoga da osnivačka prava nad školama od 1. septembra preuzmu njihove Zemaljske samouprave“…
Budžetskih sredstava za njih, i ako su budžeti obe Državne samouprave (i Srba i Rumuna) za 2011. godinu usvojeni, međutim – nema! Pitanje je i da li će ih, kad obe Samouprave kompletiraju pravnu „papirologiju“ za preuzimanje osnivačkih prava nad školom – uopšte i biti. Ako materijalnih sredstava za tu namenu i bude – drugo pitanje biće njihov iznos, a treće kada će ih Orbanova vlada preuputiti pomenutim školama…

________________

Nemoguća misija

Delegati Samouprave Srba u Mađarskoj, na sednici održanoj 26. februara, doneli su odluku o mogućem preuzimanju batanjske „Srpske osnovne škole“. Da bi u tome uspeli, moraju da reše četiri vrlo teška zadatka. Ishodišta nijednog od zadataka, nažalost, ne zavise (samo) od SSM!
„Prvo treba da stupimo u kontakt s gradom Batanjom i da vidimo da li su oni stvarno voljni (kako je to gradonačelnik posle posete Čabe Latorcaija, inače, izjavio) da „Srpsku osnovnu školu“ predaju Zemaljskoj srpskoj samoupravi. Ako je zaista tako, onda s njima posle dogovora treba da potpišemo primopredajni ugovor koji sadrži način i uslove preuzimanja osnivačkih prava nad Školom. Ako grad, pak, nije voljan da to učini, onda moramo da idemo drugim putem. U istom objektu, pod istim uslovima, treba da osnujemo ‘novu’ Srpsku školu“ – kaže za „Pečat“ profesor Ljubomir Aleksov, predsednik Državne samouprave Srba u Mađarskoj.
On dodaje, da bi drugi zadatak potom bio, da SSM sa Ministarstvom nacionalnih resursa Mađarske (u čijem sastavu je i Javno obrazovanje), zaključi ugovor o osnivanju i održavanju „Srpske batanjske osnovne škole“. Samo ako pod tim uslovima dotično Ministarstvo potpiše sporazum sa Zemaljskom samoupravom Srba – tada se ova srpska vaspitnoobrazovna institucija na jugoistoku države (druga po veličini pedagoška ustanova Srba u Mađarskoj) može finansirati iz državnog budžeta (čiji izvori novca su dvojaki: normativni i konkursni).
Treći zadatak je dogovor sa vladikom budimskim i administratorom temišvarskim Lukijanom (Pantelićem), pošto je zgrada u vlasništvu Budimske eparhije, koja trenutno ima potpisan ugovor s Batanjom, da gradu prepuštaju korišćenje zgrade bez naknade sve dok u njoj funkcioniše „Srpska škola“.
Četvrti zadatak je da Samouprava Srba u Mađarskoj od Batanje preuzme i dalju brigu o izgradnji novog dela zgrade „Srpske škole“ u tom gradu, kao i rekonstrukciji starog dela. Prva etapa, vredna 60 miliona forinti, započeta lane, privodi se kraju. Isti novčani iznos predviđen je i ove godine (imamo obećanje da država želi nastavak finansiranja ove investicije), ali hoćemo da se planirana sredstva ubuduće preusmeravaju na Zemaljsku srpsku samoupravu, a ne gradu Batanji.

________________

Dvostruki aršini za strance

I u jedinoj, elitnoj dvanaestorazrednoj vaspitnoobrazovnoj ustanovi Srba u Mađarskoj, budimpeštanskoj „Srpskoj osnovnoj školi“ i gimnaziji „Nikola Tesla“, strahuju od najavljene Orbanove centralizacije škola i njihovog reformisanja „odozgo“!
Prvi korak u oblasti prosvete dvotrećinski vladajućeg Fidesa bili su  upitnici koje su učenici narodnosnih i manjinskih škola u Budimpešti i Mađarskoj nedavno morali da popune (među pitanjima bilo je puno onih koja su se direktno oglušila o Zakon o zaštiti ličnih podataka). Velika bojazan pripadnika nacionalnih manjina i etničkih zajednica koje imaju svoje škole u mađarskoj metropoli i toj državi je, da je Fidesov osnovni cilj obaveznog anketiranja, u stvari bio, da utvrdi ko je u pomenutim školama – stranac (i ako svi  đaci sa privremenim ili stalnim boravkom  u manjinskim školama imaju zakonsko pravo na budžetsko finansiranje). Jer, Viktor Orban sprema političku odluku „da svi učenici koji u manjinskim školama nemaju mađarsko državljanstvo moraju plaćati pun iznos školarine“ (što će u mnogim školama takvog profila prepoloviti broj đaka). U isto vreme, u većinskim mađarskim školama takva odluka neće se primenjivati (a poznato je da  ovakve srednje škole u Mađarskoj, i ako ne poseduju državljanstvo te zemlje, pohađa čak 28 odsto populacije Mađara od 14  do 18 godina iz Srbije).
I krucijalna novina koju Viktor Orban namerava da uvede u narednoj učeničkoj godini u Mađarskoj je da u školskoj 2011-2012. godini više neće biti nijedne manjinske osnovne i škole srednjeg stepena u kojoj će se nastava odvijati samo na maternjem jeziku te nacionalne zajednice. Sve institucije isključivo će biti dvojezične!