MUHAMED ALASKIT Amerika bi da nam otme naftu!

Razgovarala Biljana Živković

Muhamed Alsakit iz pokreta „Gadafi“ govori o situaciji u Libiji i političkoj pozadini nereda u arapskim državama

Inženjer Muhamed Alsakit, magistar tehničkih nauka, jedan od veoma bliskih ljudi libijskog vođe Muamera el Gadafija govori za „Pečat“, po želji i odobrenju Ministarstva za spoljne poslove Libije, o velikoj agoniji koju preživljava libijski narod, o aktuelnoj situaciji u njegovoj zemlji i političkoj pozadini, kako kaže, vešto i dugo planiranih nereda, sukoba na tlu arapskih zemalja.

Kakva je trenutno situacija u Libiji?
U protekle dve nedelje od nastajanja nemira, za Libiju je počelo teško, rekao bih dramatično stanje, naravno, izazvano spolja, kao u svim državama koje je Zapad na svoj način „obeležio“, porobio ih ili bombardovao. Uostalom, vi u Srbiji to najbolje razumete jer ste prošli agoniju od dva i po meseca bombardovanja i sada snosite strašne posledice od zasipanja bombama sa osiromašenim uranijumom! O drugim posledicama da ne govorim, svakodnevno se sa tim suočavate! Danas Libija bije svoju najveću bitku da sačuva narod i državu od užasa i zla koje u svetu nameće SAD, Velika Britanija, Francuska, Italija i druge zemlje članice NATO. Pod plaštom demokratije ubijaju i zatiru narode i države, a to je iskusnom Gadafiju savršeno jasno. NATO, odnosno kako sebe sada zove, „koalicione“ vojne snage koriste „tomahavk“ i druge oblike savremenog naoružanja, uz to ne biraju koje ciljeve gađaju, koga ubijaju! Kriterijum ubijanja NATO snaga više nije da li su ti ljudi za ili protiv Gadafija. Ubijaju decu, stare ljude, žene. Ovo je svakako veoma težak period za Libiju, možda bismo mogli da ga poredimo sa isto tako teškom 1911. godinom kada nas je Italija okupirala.

Pretpostavljam da ste često u kontaktu sa rukovodstvom Libije.
Prilike u Libiji su takve da zahtevaju  moj svakodnevni kontakt sa vrhom države, kako zbog bombardovanja zemlje, tako i zbog medijske blokade. Veoma malo medija u svetu su u stanju da realno sagledaju i prikažu sav užas koji je u Libiji. Zbog toga sam se danas obratio novinarima u Srbiji. Narod u Libiji, poučen iskustvom, znajući kako su prošli u ratu protiv italijanskog porobljivača, znaju da NATO želi arapsku naftu. Sarkozi, Obama svi oni su za Libijce neprijatelji, kao nekada Musolini. Da  pojasnim, zbog čega je libijski narod toliko solidaran. Nije zaboravio šta mu se sve desilo u istoriji i koliko je visoka cena  suvereniteta  i blagostanja! Sve to ima libijski narod od dolaska na vlast Muamera el Gadafija. Zato ne treba da čudi, što su Libijci svoju slobodu od stranog zavojevača spremni da plate životom.

U kojoj su meri ugrožena ljudska prava u vašoj zemlji?
Trebalo bi da vam bude jasno da mi u Libiji odlično shvatamo šta „znače“ po američkom receptu ta „ugrožena ljudska prava“, i koliko ona koštaju. To je bukvalno poziv na rat protiv etiketirane države. Nedopustivo mešanje u unutrašnje odnose jedne suverene države bilo kroz diplomatiju, vrbovanje plaćenih prozapadnih poslušnika na našem tlu. A sve zbog otimanja libijske nafte!Možda bi bilo bolje postaviti pitanje koliko naš, na zavidnom stepenu,  visok sistem socijalne zaštite, ekonomije, građevine, tehnologije, poljoprivrede, školovanja studenata, blagostanja,  prosperitet Libije – koliko sve to vređa kapitalistički Zapad? Libijci imaju osećaj solidarnosti. Skoro sedam miliona ljudi se na svoj način bori protiv velikog svetskog zla. Mnogo je porodica, na hiljade, koje su, videći šta se sada dešava, uzeli kalašnjikove. Odlično znaju da im NATO donosi glad, otimanje nafte, bolest, siromaštvo, i užasan položaj. NATO svugde u svetu traži svoje roblje. Sada bi libijski narod da pretvore u robove.

Pojasnite nam okolnosti u Bengaziju.
U Bengaziju živi oko milion stanovnika i nisu svi libijci u Bengaziju protiv Gadafija. To je jedna izmišljotina, servirana pod silom i pritiskom, kako bi se opravdao rat protiv libijskog naroda. Najtragičnije je što se u Bengaziju danima vrši užasan teror protiv svih onih porodica koje ne podržavaju prozapadno orijentisane snage, Amerika ih prilično dobro plaća. Takođe ih je opskrbila naoružanjem, ali i drogom, psihodeličnim supstancama. Droga tajnim kanalima stiže iz Dubaia. Da tragedija bude još veća to su mahom mladi ljudi. U stanju pomućene svesti nisu sposobni da kontrolišu počinjene zločine nad sopstvenim narodom. Oni su pod uticajem Al Kaide, zapadnih medija. Al Kaida na taj način otvoreno demonstrira svoju silu. Svakoga dana, a to može da se proveri, na televizijskom kanalu „Džamahirija“ čuju se brojni apeli jadnih zatočenih libijskih porodica u Bengaziju, oni traže, zovu u pomoć. Mole da se spasu njihova deca iz kandži Al Kaide. Tu dramu svet ne zna, jer Zapad ne želi da se zna istina. Nažalost postoje ljudi koji sarađuju sa  CIA-om, Al Kaidom, engleskom obaveštajnom službom MI6, koji ubijaju libijsku vojsku, otimaju im oružje i nastavljaju da se bore protiv libijskog naroda. U Bengaziju je velika tragedija. U Bengaziju je libijski narod  žrtvovan! Skrenuo bih pažnju na još jedan događaj. Pre nekoliko dana u rutinskoj kontroli kamiona na granici prema Libiji naša policijska služba je pronašla 37 miliona pilula psihodeličnih supstanci koje je trebalo distribuirati u sedam libijskih gradova. Trećina je bila planirana za Bengazi. Vozači kamiona su tvrdili da nose zapadnu humanitarnu pomoć u lekovima. Toliko o „humanitarnoj pomoći“ Zapada libijskom narodu!

Gadafi je nekoliko puta, pre najdramatičnijih događaja, izjavio da poštuje volju libijskog naroda i da bi se povukao kada bi to narod zatražio do njega. Da li zaista većina Libijaca veruje svom vođi?
Gospodin Gadafi je za libijski narod mnogo više od predsednika. On je otac nacije. Lider i državnik koji je za 42 godine vešte i mudre vladavine obezbedio Libiji prosperitet, progres, stabilnost, ugled u svetu. On je stvorio savremenu, uglednu Libiju. Pre Gadafija za Libiju je malo ko znao. Došao je na vlast 1969. godine. Zna se, recimo, da je na  desetine hiljada siromašnih porodica zbrinuo. Insistirao je da država školuje decu, da se plaća adekvatna pomoć porodicama, izgrađeni su za njih besplatni stanovi. Vidite, na Zapadu nemate lidere sa  takvim dubokim osećanjem solidarnosti. Osim za siromašne, besplatno je libijska država  gradila  stanove  za mlade bračne parove. Od samog početka se zalagao za školovanje svih mladih u Libiji. Zna se da je stotinama godina Libija imala veliki problem sa vodosnabdevanjem. Zahvaljujući Gadafiju ispunjen je veliki san svih Libijaca, izgradili smo jedan od najsavremenijih na svetu, najkvalitetnijih mreža, kanala i sistema za vodosnabdevanje. Do tada još neviđenih! Država je za izgradnju vodovodnih mreža do svih libijskih gradova i mesta uložila preko 50 milijardi dolara. Ono što će možda biti iznenađujuće za vaše čitaoce, jeste činjenica da Gadafi zna bukvalno sve familije u Libiji. One su po pravilu ogromne i razgranate. To vam kažem, zbog toga što je oduvek imao blizak i domaćinski odnos sa narodom. Njegova praksa je bila da poseti porodice, da proveri i pomogne. Pratio je kako napredujemo. Danas Libija ne štedeći ulaže u  školovanje 20 hiljada svojih studenata po  svetu. Za svakog izdvaja mesečno preko 2.300 dolara. U Srbiji ih je 400, u Londonu pet hiljada, u Maleziji je isto toliko, u Egiptu se školuje sedam hiljada, tri hiljade studenata se školuje u Americi i oko dve hiljade ih je trenutno u Francuskoj… Paralelno sa tim vodio je računa o ravnomernom ekonomskom razvoju Libije. Ulagao je u Bengazi  svake godine po 300 miliona dolara, za izgradnju, razvoj. Nažalost, ispostavilo se da je bilo ljudi koji su zloupotrebljavali državni novac. Dosadašnji gradonačelnik Bengazija, inače član Parlamenta dobijao je novac od  države koji je nestajao u njegovom novčaniku. Sada je jasno i zašto!  Ove godine Bengazi je dobio 22 milijarde dolara da bi se unapredila infrastruktura, izgradili stanovi, škole, objekti od ekonomskog značaja. Ironija – ogroman broj tih novih građevinskih objekata u Bengaziju sada je porušen. Ono što je moglo odnela je i opljačkala Al Kaida. Ogromno bogatstvo.

Libija jeste vrlo bogata država, očigledno je da to nekome smeta.
Libija koju je izgradio Muamer el Gadafi nikada se više neće ponoviti. Nama Libijcima je jasno da SAD, Velika Britanija, Francuska žele našu naftu. Njihova alavost prema tuđem bogatstvu, u ovom slučaju libijskoj nafti je takva da ne biraju sredstva. Ratom, bombardovanjem, pritiscima, pretnjama žele da prisile libijski narod na strah i pokornost. SAD bi od naše zemlje da napravi tri državice. Da pocepa Libiju, onako kako je uništavao posle bombardovanja i druge zemlje u svetu. Libija nije prva zemlja koju NATO bombarduje zbog „demokratije“ po američkom receptu. Dakle, prema njihovim apetitima, porobljenim Tripolijem bi da upravlja SAD, Bengazi bi postao engleska interesna sfera, a treća oblast Fazan najverovatnije francusko-italijanska.

Scenario je donekle sličan onom u Iraku.
Nesumnjivo! Prema saznanjima libijske države sve što se dešava ovih meseci u arapskom svetu, a evo sada i u Libiji pripremano je u američkoj režiji više od tri godine. To vam kažem jer se zna da je 2008. godine u Libiju stigao prvi američki ambasador, koji je vrlo brzo stupio u čudne kontakte sa „podobnim“ ljudima. U početku naša država nije shvatila šta to u Libiji čini diplomata iz SAD. Kada je konačno postalo jasno, zvanična Libija i Gadafi su zamolili da ambasador Amerike napusti Džamahiriju. Posmatrajte scenario nemira u severnoj Africi, neredi u Egiptu i Tunisu su, naravno, izazvani. Poslužili su kao uvod za  bombardovanje Libije. I kada je Libija otvorila granice da primi izbeglice, sa njima je bilo mnogo plaćenih po zadatku koji su u tim državama podrivali i pravili pobune. Nastavili su da obavljaju svoj zadatak u našoj zemlji. Tunis i Egipat nemaju naftu. A Gadafi ne dozvoljava Amerikancima da Libiji otme naftu. Uz to SAD i Francuzi znaju da Gadafi ima dobre odnose sa arapskim državama i žele da se to naruši. Možda će zlo koje nas je zadesilo motivisati arapske narode da se ujedine!?

Šta je sve bombardovao NATO i koliko ima žrtava u Libiji.
Veoma je teško preciznije reći šta je i koliko uništeno. Ali dovoljno je da vam kažem da su meta bombardovanja civilni objekti u 80 odsto slučajeva. NATO gađa najčešće libijske farme, gde ljudi rade i žive sa porodicama. Čitave familije u Libiji na veliko proizvode hranu. Ubili su prekjuče 12-očlanu porodicu gađajući jednu farmu. Od njih ništa nije ostalo. Svi koji su bili stanovnici tih lokacija odmah su se pridružili Gadafiju. Juče je ubijena jedna devojčica. Ni od nje nije ostao ni trag. Bombardovanjem civilnih lokacija žele da uteraju strah u kosti libijskom narodu i da ga ostave bez hrane, bespomoćne, spremne na sva poniženja. Do sada je ubijeno tomahavkama preko 40 civila, ali ima oko 1.500 ubijenih libijskih vojnika u Bengaziju. Oni  su pružali žestok otpor NATO-u i Al Kaidi koji zajedno obavljaju prljav posao u Libiji. Bombarduju se vojni ciljevi na putu ka Tripoliju. Sav užas bombardovanja libijskog naroda svet sada ne može da vidi. Ali, uskoro će slike velike američke, francuske, italijanske, engleske – tvoraca NATO „mira i demokratije“ krenuti svetom!Podsećam vas, libijski narod je prilično miroljubiv, častan, ali i vrlo hrabar. Ne želimo demokratiju koja stiže na krilima NATO-a, tomahavki, krstarećih raketa. Kada je naša država shvatila da je  zatajila pravovremena istina i u svetu diplomatije, da na njih SAD vrše  neviđeni pritisak i to u državama Evrope, Azije… zvanična Libija je odlučila da budem u Srbiji zadužen  za kontakte s javnošću. U tom smislu, a sa dozvolom Gadafija i vrha  države, je i moj govor u „Medija centru“ povodom bombardovanja Libije.

______________

Žrtve Al Kaide i NATO-a

Današnja  libijska opozicija koja se nalazi u Bengaziju je žrtva zapadne propagande. Oni su žrtve  velikih pritiska Al Kaide koja bez milosti ubija neistomišljenike. Žrtve su i manipulacije medija ne samo SAD, nego i francuskih, italijanskih… I ne rade to zato što mrze Gadafija, nego što su podložni manipulaciji. U Libiji ima problema, uostalom, kao u svakoj zemlji, ali sve bi trebalo rešavati mudro u korist libijskog naroda, nikako u korist SAD. Libijska nafta i gas  su  trenutno glavni strateški ciljevi SAD.