Medijsko blaćenje važne posete

Piše Uglješa Mrdić

Na koji način je većina srpskih medija propratila posetu predsednika Vlade Ruske Federacije Vladimira Vladimiroviča Putina Beogradu

Jedan od najmoćnijih državnika, a svakako i ličnosti, čovek koji 11 godina uspešno vodi jednu svetsku silu, u ovom slučaju Rusiju, Vladimir Vladimirovič Putin, posetio je jednu malu državu za svetske okvire, koja se nalazi na brdovitom Balkanu, da bi joj pružio ruku prijateljstva i uspostavio s njom strateško-partnersku saradnju. Ali to, sudeći po izveštajima srpskih medija – to kao da se nije dogodilo. Naprotiv, oni su ovu istorijsku posetu oblatili. Sve što se tiče ove posete prikazano je, ali je suština izbegnuta. Možda bi u tome trebalo tražiti i pozadinu zašto Rusija i njen prvi čovek ne mogu da imaju poverenja u zvanični Beograd, pa se dešava da Moskva više sporazuma i bolju saradnju ima sa pojedinim zemljama u regionu, nego sa bratskom i prijateljskom Srbijom koju vezuju viševekovni dobri odnosi, pravoslavlje i slovensko bratstvo. Većina članova vladajućeg režima u Beogradu se ponaša svih ovih dana pre, za vreme i posle Putinove posete, kao da njihovi preci ne potiču sa Karpata, već iz Australije, sa južnog roga Afrike, Atlantika i Tihog okeana. Čak i države koje potiču iz tih predela danas sa velikim poštovanjem gledaju prema, uz Kinu i SAD, najmoćnijoj političkoj, vojnoj i ekonomskoj sili sveta – Rusiji.
Najbolja potvrda ovih reči je u izjavama naših državnih funkcionera (ne bi nam bio dovoljan čitav 159 broj „Pečata“ da to napišemo), ali i u medijskim napisima.

KARDINALNE GREŠKE
Navešćemo samo neka od njih, koje najbolje potvrđuju pisanje „Pečata“, kao i brojne novinske naslove u dnevnoj štampi, novinskim agencijama i elektronskim medijima:
„Gužve zbog kašnjenja Putina“, „Potvrda neprijateljstva Srbije i Rusije“, „Zbog Putina građani kasnili na posao“; „Navijači divljali na ‘Marakani’ i vređali predsednika Republike Borisa Tadića“, „Navijačima draži Putin od srpskih političara“, „Beograđani kasnili na posao“, „Saobraćaj blokiran zbog Putina“, „Putin voli Zvezdu, ali ne i Partizan“, „Da li Rusija koristi Srbiju?“, „Poseta Putina stvoriće još veće saobraćajne gužve“…
Da bi stvar prikazali još jasnije navešćemo pored novinskih naslova i nekoliko citata iz dnevnih novina, koji su u stranim rukama:
„Dolazak ruskog premijera Vladimira Putina izazvao je brojne izmene u saobraćaju“;
„Tokom posete Putina, za vozila i pešake povremeno su bile zatvarane ulice kojima je kolona automobila prolazila. Kretanje je tokom većeg dela dana bilo zabranjeno Kosovskom ulicom, u okolini Palate Srbije i Doma Narodne skupštine. Poučeni prethodnim iskustvom, uglavnom su na posao ili u grad išli bez vlastitih automobila, oslanjajući se samo na noge ili gradski prevoz“:
„Morao sam na posao i u poslednjem trenutku sam odlučio da krenem preko Brankovog mosta. Evo, stojim već petnaest minuta. Možda je razlog ovome bila i bitna promena satnice posete, izazvana kašnjenjem u dolasku ruskog premijera, pa su neki građani neočekivano upadali u zastoje saobraćaja. Celog dana se trudim da uskladim obaveze sa Putinovom satnicom, ali šta vredi kad se to poremetilo i sada stojim već pola sata.
Šetnja u okolini Palate Srbije, ispred koje se nalazio veliki broj policajaca, bila je zabranjena, kao i zadržavanje sa suprotne strane. Autobusko stajalište SIV ka Novom Beogradu bilo je ukinuto, a juče je osim velikog broja policajaca na ulicama i snajperista na krovovima, Savom krstarila i rečna policija. Prilikom Putinove posete prijateljskoj utakmici Crvene zvezde i Zenita na    „Marakani“, nije bilo većeg zastoja u saobraćaju. Do gužve u saobraćaju došlo je po otvaranju svih ulica oko stadiona“;
„Čak više od 4.000 policajaca sutra će obezbeđivati ruskog premijera Vladimira Putina koji stiže u jednodnevnu posetu Beogradu“…
Kako to da nisu bili takvi napisi prilikom prošlogodišnje posete Srbiji državnog sekretara SAD Hilari Klinton ili američkog potpredsednika Džozefa Džoa Bajdena maja 2009. godine.
Greška ili ne, šteta je napravljena. I to velika. A sami ćemo se u narednom periodu suočiti sa surovom realnošću, ako nešto ne promenimo u Srbiji.
Znači po većini srpskih medija najvažnije je to da li je neka ulica bila blokirana ili da li je neko zakasnio na posao, iako mu je iz opravdanih razloga kašnjenje bilo opravdano, a nije bilo bitno sledeće:
„Potpisani sporazumi:
1. Sporazum o drumskom saobraćaju – cilj da se olakša promet putnika i robe između dve zemlje. Sadržina dokumenta nije poznata, ali se spekulisalo da će srpskim prevoznicima biti odobrene dodatne dozvole jer sadašnjim kontingentom ne mogu da isprate ugovoreni izvoz;
2. Sporazum o saradnji grada Beograda i ruske elektroenergetske kompanije „ADinter“ – namenjen je unapređenju funkcionisanja toplotno-energetskog sektora grada;
3. Sporazum o naučnotehničkoj saradnji, kao i saradnji i zajedničkim investicijama u turizmu;
4. Sporazum o osnivanju zajedničkog preduzeća kompanije „Galenika“ i ruske farmaceutske agencije“.

LIČNE AMBICIJE REŽIMA
Posle se ljutimo što je Putin sa svojom delegacijom potpisao više sporazuma sa Slovenijom, prilikom posete Ljubljani dan pred dolazak u Beograd, nego sa Srbijom.
Na sve to bi trebalo da dodamo silne mistifikacije trasirane iz političko-državnih kabineta, sa kojima se manipuliše građanima. Zašto? Ili zbog dila dela vlasti sa zapadnim državama i slepom izvršavanju njihovih naloga (što najbolje potvrđuju pisanja Vikiliksa) ili zarad krupne materijalne koristi i ostvarivanja isključivo ličnih ambicija.
I pored svega gore navedenog od javnosti je gotovo sakrivena informacija da je policija po nalogu vlasti izvršila upad u stanove i privodila navijače koji su skandirali protiv predsednika Srbije i DS Borisa Tadića, i da su organi reda pretili hapšenjem i pokretanjem krivične odgovornosti građanima koji su na internet portal „Jutjub“ zakačili preko 140 video zapisa sa „Marakane“, na kojima se jasno čuje i vidi skandiranje skoro celog stadiona „Spasi Srbiju i ubi se Borise, Borise“.
Gledajući sa pravne strane nije izvršena uvreda institucije predsednika, jer nije nigde rečeno da se skandiranje odnosi na predsednika Republike Borisa Tadića.
Slažemo se sa državnim organima reda da nije u redu da se neko poziva na samoubistvo, ali samo da podsetimo aktuelnu vlast, a naročito na SPS, da su isti ti navijači zbog ličnog nezadovoljstva životom u Srbiji ili po nečijem nalogu pevali: „Spasi Srbiju i ubi se Slobodane, Slobodane“, misleći na tadašnjeg predsednika Srbije, a potom i SR Jugoslavije Slobodana Miloševića. Milošević i njegovi saradnici iz organa državnog gonjenja tada nisu proganjali i hapsili navijače, a opozicija je to nazivala sredstvom borbe za „svoja demokratska i građanska prava“. Međutim, kada se vređa ličnost nekog iz redova DOS-ove garniture, u ovom slučaju predsednika DS-a, onda je to skandal, linč i krivično delo. Na „Marakani“ je bilo oko 24.860 gledalaca, a na osnovu snimka može se zaključiti da je većina navijača skandirala protiv Tadića. Da li to znači da bi vlast trebalo da uhapsi oko 20.000 svojih državljana? Ako bi to i uradila mesta u zatvoru nema, već su prepuni. Tako da bi morala protivnike vladajućeg režima da drži po privatnim zatvorima ili da pozajmi pritvorske jedinice pojedinih zemalja u regionu, ako ima mesta… Ali imajući u vidu „dobre“ susedske odnose Srbije u regionu, mesta za Srbe u zatvoru uvek ima.

NOVINSKE MANIPULACIJE
Možda uznemirenost vladajućeg režima leži u činjenici da su ispustili kontrolu nad delom navijačkih vođa i pored tajnog sastanka na kojem je uoči Putinovog dolaska učestvovalo nekoliko vođa navijačkih grupa, čelni čovek jedne državne institucije, predsednik jednog sportskog društva, koji je funkcioner jedne vladajuće partije, i potpredsednik jednog fudbalskog kluba, na čelu partijske organizacije članice vladajuće koalicije…
Puna usta opozicionih stranaka tokom devedesetih godina bila su o medijskom mraku Srbije koji nije ni postojao. I dan danas predstavnici neke „Druge Srbije“ govore o medijskom mraku devedesetih godina. Sva ta tzv. „gospoda iz vlasti“ zaboravila je jednu bitnu činjenicu – predstavnici opozicionih stranaka i govornici drugog mišljenja pojavljivali su se redovno na svim državnim medijima tokom devedesetih godina. Najveći broj televizijskih, radio i novinskih medija je bio opozicionog tipa. Podsetimo, da su u punom sjaju poslovali i po tiražu i po zaradi, i elektronski mediji „RTV“, „B92“, „Studio B“, „Indeks“, većina lokalnih televizijskih i radio stanica, kao i listovi „Telegraf“, od kojih su nastali „Nedeljni telegraf“ i „Dnevni telegraf“, „Blic“, „Vreme“, „Demokratija“, „Danas“, „Borba“, „Naša borba“…
A danas? Situacija je neverovatna – da li postoji takav medijski mrak u bilo kojoj srednje ili visoko razvijenoj zemlji sveta? Naravno da ne postoji.
E, pa, gospodo iz vlasti napravili ste medijski mrak u Srbiji za koji ste lično Vi odgovorni. Zbog toga ne samo da narušavate štetu svojim građanima, kako onima koji su Vas birali, tako i onima koji su bili protiv vas na izborima, nego i državi Srbiji, jer na taj način narušavate prijateljske odnose naše države u možda najtežoj situaciji u novijoj istoriji. Da li želite da Srbija postane sve manja i manja, slabija, ekonomski urušena, bez istorijskih, kulturnih i tradicionalnih vrednosti i bez trunke morala? Na Vama je da date  odgovor… Ako je potvrdan, onda ćemo kao list slobodne Srbije odgovoriti: „Ničija nije gorela do zore…“

_______________

„Potvrda neprijateljstva“!?

Na drugom Dnevniku Radio-televiziji Vojvodina (RTV), ispod snimka koji je prikazivao Putinovu posetu Beogradu, stajao je potpis: „Potvrda neprijateljstva“. Usledili su demantiji, ali zakasneli. Pošto je rukovodstvo RTV-a odlučilo da kazni svoje zaposlene zbog gafa, iz te kuće su saopštili da smatraju da je greška namerna i da se radi o „napadu na ‘RTV’“. Podsetimo, direktor RTV-a Blažo Popović naveo je da je programski kolegijum zaključio da je to što je izveštaj o poseti ruskog premijera Vladimira Putina Beogradu bio potpisan sa „potvrda neprijateljstva“, zapravo pokušaj da se „poljuljaju i ugroze tradicionalno prijateljski odnosi srpskog i ruskog naroda“.
Inače, tim povodom je RTV otpustila jednog i suspendovala više zaposlenih.
A kada su UNS i NUNS osudili potez rukovodstva RTV-a, oglasila se i Karolina Brkljač, koja je zbog ovog slučaja dobila otkaz. U pisanom saopštenju dostavljenom našoj redakciji, ona navodi da je preneražena saopštenjem generalnog direktora jer smatra da nema nikakve veze sa onim što se stvarno dogodilo.
„Osim što je potpuno neosnovano sve protumačeno kao politički akt, smatram da je doprinelo fanatizovanosti i još većoj ostrašćenosti društva“, ukazala je Karolina Brkljač.
Ona kaže da je svoju grešku odmah priznala i da smatra da jeste dostojna otkaza, ali da želi da dokaže da je ovako nešto zaista moguće uraditi nenamerno.
Ukazujući da su uslovi rada i sistem kontrole takvi da je sasvim moguće da se ovakvi propusti dogode nenamerno, ona još podseća i na okolnost da niko od šest ljudi, tada prisutnih u režiji, nije primetio grešku dok im iz režije programa nije javljeno o tome nekoliko minuta kasnije.
„U saopštenju generalnog direktora navedeno je da je ovo bio ‘napad na RTV’, da je reč o pokušaju da se ‘ugrozi i diskvalifikuje sve što je tokom prethodne dve godine urađeno kako bi se ta kuća modernizovala i ponovo uhvatila korak sa standardima koje postavljaju moderni javni servisi u Evropi’. Ovo podrazumeva motiv i predumišljaj, smatram da bi moralo da podrazumeva i dokaze koji bi to potvrdili. Ako ih ima, nisu izneti, što bi trebalo da je nedopustivo“, navela je Karolina Brkljač.