Džajićevo i Vasovićevo povlačenje

Piše Marko Marković

Kada su mogli još da zarade ovi velikani našeg sporta rekli su – dosta!

fOvih dana objavljena je informacija da je jedan bogati ruski klub ponudio DEJANU STANKOVIĆU da potpiše ugovor na četiri godine, sa primanjima od šest miliona evra godišnje!
Kapiten naše reprezentacije odbio je ponudu!?
„Ostajem u Interu“, izjavio je Stanković. „Ovde sam se uklopio, trebalo bi sve da menjam. Jeste, zarađivao bih skoro dvostruko više nego u Milanu, ali i sa ovim što imam – zadovoljan sam!“
Upravo ovaj potez Stankovića daje nam povod da se uspomenama i sećanjima vratimo 40-ak godina unazad i setimo sličnih situacija, u kojima su se našli DRAGAN DŽAJIĆ I VELIBOR VASOVIĆ. A, i osnovni cilj ove rubrike je da podseti na neke ličnosti i događaje koji to apsolutno zaslužuju.
Kada je AJAKS, iz Amsterdama, osvojio Kup šampiona 1971. godine, pošto je u Londonu na stadionu „Vembli“ savladao PANATANAIKOS – veliki pehar iz ruku engleske kraljice primio je kapiten čuvenog holandskog kluba VELIBOR VASOVIĆ.
Naš as je odmah posle utakmice iznetim stavom izazvao pravu senzaciju. Maltene, to što je odlučio došlo je u centar interesovanja, pa slobodno zaključimo – kao i sam odlučujući meč između grčkog i amsterdamskog tima!?
„Moja karijera je završena“, izjavio je novinarima ćudljivi Vasović. „Fudbal se igra iz zadovoljstva i kada dođete do najuzvišenijeg cilja i u najjačem klupskom takmičenju trijumfujete, dokle još da težite?“
Datu reč VASOVIĆ je i održao.
Povukao se u trenutku kada je mogao da bira – gde će i šta će?
U AJAKSU je imao obezbeđeno mesto u ekipi, zvali su ga iz Nemačke, Engleske, Španije… Nuđeni su mu idealni uslovi, postojala je mogućnost da zaradi koliko god hoće!
Vasović je ostao dosledan onome što je smatrao da je logično i u momentu najjače moći i slave otišao je sa velike fudbalske scene. Koliko znamo – niko, nikada, na svetu nije povukao takav potez.
Ali jeste neponovljivi VELIBOR VASOVIĆ.
DRAGAN DŽAJIĆ, praktično, završio je onu pravu karijeru na utakmici sa Argentinom u Beogradu, 16 septembra 1979. godine (4:2). To mu je bio 85 susret u reprezentativnom dresu.
Baš u to vreme naš velikan kolebao se između mogućnosti da još igra u svojoj Zvezdi ili da recimo prihvati poziv iz Čikaga!
Tadašnji poznati menadžer BRANKO PEROVANOVIĆ završio je ceo posao, da naš najbolji fudbaler svih vremena ode u SAD!
Za dve godine 250 hiljada dolara. Uz to Džajić bi imao mesečna primanja od pet zelenih novčanica, pa plaćen automobil, onda prihod od reklama, uz još neke beneficije.
Ako se računa da je ondašnjih 250 hiljada dolara vredelo bar 10 puta više od sadašnjih, onda izračunajte sami kolika je to suma nuđena nenadmašnom asu da pristupi Čikagu?
Dugo se Džajić kolebao i jednog dana je saopštio poznatom menadžeru: „Branko, moj otac, brat, sestra i ja odlučili smo da je ovo što imamo dosta za ceo život, s obzirom na to da smo skromni ljudi, i ja ostajem u Zvezdi!“
U periodu kada FUDBAL JOŠ UVEK NIJE BIO TOLIKO SKUP – odbiti takve uslove zvučalo je neverovatno.
A Džajić je, uz sve što je imao da odgovori eventualnim novim poslodavcima iz Amerike, još i napomenuo:
„Prihvatam da budem tehnički direktor Crvene zvezde. Na ovaj zadatak stupam bez ikakvog opterećenja. Sve što sam ostvario u reprezentaciji i voljenom klubu ZABORAVLJAM. Startujem od NULE. Hoću evropsku Zvezdu. Jeste lepo kada se osvoji titula Prvaka države, uzme trofej u Kupu, ali bez uspeha u internacionalnoj konkurenciji nema pravog sjaja.“
I Zvezda je postala šampion Evrope i Sveta!
Time se ova priča o neobičnim i nezabeleženim potezima dvojice velikana završava.
Poruka je jasna – nije sve u velikim svotama dolara, evra.
Za VASOVIĆA I DŽAJIĆA postojali su neki drugi, uzvišeniji ideali…