BOŽIDAR DELIĆ Odlazim iz SNS, jer generali ne učestvuju u izdaji

Razgovarala Nataša Jovanović

Koji su pravi razlozi za napuštanje SNS i povratka radikalima, sa kojom kritičkom municijom Tomislav Nikolić izlazi na izbore, da li je koalicija naprednjaka sa DS više od pretpostavke, te ko pravi izbor „realnih“ političara u Srbiji otkriva za Pečat general Vojske Srbije i narodni poslanik Božidar Delić

SNS je stranka prevare i predstave. Ali oni su političari, a ja sam vojnik. Otišao sam od Nikolića zato što kao aktivni general neću gledati kako onaj ko nije mogao da pobedi Tadića sada dolazi pod njegove skute. Kako nikada nisam bio gubitnik, a bio sam general u tri rata, to neću sebi dozvoliti ni sada, objašnjava u razgovoru za Pečat razlog napuštanja SNS narodni poslanik Božidar Delić.

Pokušajte da mi objasnite da li je konvertit onaj koji je postao koalicioni partner DS ili onaj koji se vratio svojim izvornim uverenjima?
Mislim da je prvi deo pitanja i moj odgovor na njega. Moj boravak u SNS obeležen je ne boravkom u njoj, već činjenicom da sam njen osnivač. To je trajalo godinu dana i to je period kada se veliki broj kvalitetnih ljudi pridružio naprednjacima. Među njima bilo je puno i onih koji do tada nisu bili ni u jednoj partiji. Nova stranka privukla je veliki broj intelektualaca. Ali posle godinu dana suočio sam se sa pitanjem da li je to ona opcija koja se u početku činila časnom i perspektivnom. Organizacija je bila na nezadovoljavajućem nivou, novi članovi primani su kao broj značajan za statistiku i ništa više od toga i danas su to oni ljudi koji izlaze iz SNS i za koje mislim da nisu konvertiti samo zato što su se suočili sa sopstvenom zabludom.

Prema vašim informacijama, koliko je ljudi iz drugih stranaka ušlo u SNS? Koliko konvertita je primio Tomislav Nikolić?
Taj broj ne znam, ali znam da su u SNS prešli ljudi iz svih stranaka.

Da li je Toma Nikolić konvertit, budući da je odstupio od svojih uverenja?
Apsolutno.

Čime potaknuti ste se odlučili da napustite SNS u čijem stvaranju ste i sami učestvovali?
S obzirom na to da je u ovu stranku ušao veliki broj poštenih ljudi i intelektualaca, ona je imala potencijala da opravda svoje postojanje. Međutim stranka se sporo organizovala, ljudi koji su pristupili iz uverenja nisu imali šanse da se u toj stranci i dokažu, a nasuprot njima oni kojima nije bilo mesto u nacionalnoj opciji zauzeli su pozicije. Deluje neverovatno da jedna stranka koju bih ja mogao da organizujem za tri meseca, ne može da „prohoda“ ni posle dve i po godine. Pitao sam se da li je posredi nemar ili namerno zanemarivanje, ali sam se uverio u njihovu organizacijsku nesposobnost.

Vaše zamerke se ipak ne mogu svesti samo na nivo organizacije?
Ne, naravno. Bilo mi je teško da prihvatim nekoliko stvari. Pre svega borbu unutar stranke. Neke situacije su me navele da izvedem zaključak da se na teritorijama gde ja radim, a njih je bilo mnogo, dešavaju najblaže rečeno neobične stvari. Do pre godinu i po dana oblasti koje sam pokrivao važile su za najbolje organizovane, sa najjačim stranačkim uporištem. Jer ono što se danas zove menadžment nekada se zvalo rukovođenje sistemom ili komandovanje, a ja sam na tome doktorirao. A, ako sam mogao da kontrolišem ljude koji idu u rat i ginu za ovu zemlju, mogao sam, razume se, da motivišem i ljude da uđu u stranku. Tada, pre godinu i po dana sugerisao sam vrhu stranke na neke stvari sa željom da se one i promene. Onda sam počeo na terenu da uviđam da se ono za šta sam se ja zalagao ruši i da izvesni ljudi iz stranke pokušavaju da stvore paralelne ogranke, odnosno stranke u stranci koje se preporučuju time da jedine imaju podršku Beograda. Uglavnom, oni su, služeći se najprljavijim metodama, uspeli da SNS u celoj istočnoj Srbiji svedu na nivo formalnog postojanja i na taj način samo ovde izgube nekoliko hiljada članova. Drugo, stranci su se priključili ljudi iz kriminalnog miljea, sive eminencije koji ne uživaju nikakav ugled u svojoj sredini, dok su ostali članovi postali samo stavka u glasačkom telu. Treća zamerka je nepotizam zbog kojeg je urušen i ugled i infrastruktura stranke, i konačno, politika koja je napravila stravičan zaokret. Otuda valjda ova stranka, na šta sam više puta ukazao, i nema program. U SNS je puno prevara i još više predstava. Ali oni su političari, a ja sam vojnik. Ja sam i dalje aktivni general i neću gledati kako onaj ko nije mogao da pobedi Tadića sada dolazi pod njegove skute. Kako nikada nisam bio gubitnik, a bio sam general u tri rata, to neću sebi dozvoliti ni sada.

Nikolić je vaš odlazak objasnio tvrdnjom da u naprednjacima niste mogli da zadovoljite svoje ambicije. O kakvim ambicijama je reč?
Nikada tu nisu postojali lični razlozi ili neko lično nezadovoljstvo. Moje ambicije su zadovoljene kroz profesiju kojom sam se u životu bavio. A ukoliko sam i imao ambicije koje Nikolić pominje, one su vezane za razlog osnivanja stranke, želju da se napravi bolja i poštenija Srbija. U SRS sam uživao sve pozicije koje sam mogao, pa mi motiv nije mogao biti bolja funkcija. Moje kritike na račun rada stranke postale su intenzivnije u ovoj poslednjoj godini. Na poslednjim sastancima Predsedništva pokušao sam da ukažem na stravične propuste, poput činjenice da se na nivou opštinskih odbora vodi borba za vlast, da je statutom izbrisan značaj drugih organa stranke, da se kao nezdrava nameće situacija da niko od članova nema mogućnost izbora već samo mogućnost da potvrdi ono što je smislio ili predložio predsednik stranke. U kritikama koje sam iznosio ne prepoznajem bilo kakvu ličnu ambiciju, ali je vidim kod drugog, jer sam gotovo redovno kao odgovor na kritike dobijao odobravanje uz komentar da je predsednik stranke predsednik stranke. Nije mi ništa drugo preostalo nego da javno stranačkim kolegama kažem da je SNS od strane Tome Nikolića privatizovana stranka i da to više nije stranka svih njenih članova.

Kakva je bila uloga Predsedništva u SNS- u?
Takva da je bilo dovoljno da se sakupimo i popijemo kafu na sastanku na kojem bi nam bilo rečeno da se planira organizacija mitinga ili da je napisano pismo Borisu Tadiću, sa pitanjem da li se mi sa tim slažemo. Ko je doneo odluku da se napravi koalicija sa Veljom, Vulinom i Karićem, ko je doneo odluku da nas savetuje Montgomeri, ko nas finansira –  to mi nismo znali. Takve stvari nisu bile stvar javne rasprave ili tema u kojoj bi i Predsedništvo moglo da uzme reč.

Kako biste opisali vašu komunkaciju sa Tomislavom Nikolićem?
Nekada sam znao da budem grub, jer činjenice koje sam iznosio nisu se dale tako lako opovrgnuti. Tako sam znao da ga upitam: „Tomo, misliš li ti da ćeš nekad rukovoditi Srbijom“?, a kada bi odgovorio potvrdno rekao bih mu da pošto on ne zna da vodi stranku Srbiju samo može dovesti do propasti. On se ne okružuje i ne daje priliku mladim, časnim i pametnim ljudima, već ljudima koji šetaju po ivici zakona, ljudima kojima je sve ljudsko strano i onima koji su spremni na sve ne bi li stigli do cilja. Tako ne ide…Drugo, novinari su, kako sam već pomenuo, u vreme mog boravka u stranci bili bolje upućeni u planove SNS od mene kao potpredsednika Glavnog odbora.
Kada je bilo u stranci reči o tome kako bi kao neposlušnog mogli da me isključe, Tomislav je rekao: „Božo ti sve činiš da te ja izbacim iz stranke. Ali što god činio nećeš doživeti da te isteram, pa da me optuže da sam isključio patriotu, generala, narodnog heroja. Trpeću ja tebe.“ Pitao sam ga: „Ko si ti Tomo da me isključiš? Ja imam strpljenja, ali te neću trpeti.“. Posle toga, svako ko je bio blizak meni našao se u situaciji da trpi sankcije od stranke. I kada sam video SNS u pobedničkoj euforiji, shvatio sam da je pravi trenutak da se povučem i kažem časnim i poštenim ljudima, mojim prijateljima, o kakvoj stranci je reč.

Kao general podržali ste Ratka Mladića. Koliko je taj vaš stav uticao na sadašnji razlaz sa strankom?
Kada se pokrenulo pitanje hapšenja Ratka Mladića rekao sam da sam ja general i da nikada ne bih učestvovao u njegovom hapšenju. To sam izjavio pre pet godina i izjaviću isto za pet godina. Ako optužnica postoji, kao i tužilac, a neko tvrdi da postoje dokazi optužbe zašto, pitao sam, ne sudimo Mladiću ovde, u njegovom odsustvu. Ako sud dokaže da je kriv onda bi to trebalo ponuditi javnosti, a njega poslati u Hag. Ali ne zaboravimo da je nedavno suđeno njegovim jatacima i da su oslobođeni. Oni su ovde prošli torture koje su prevazilazile informbirovske kazne. Neki od njih su proveli osam meseci u samici, koliko nije nijedan kriminalac, dvoje njih je umrlo, porodice su im maltretirane.

Srbiju koju ste izabrali odrekavši se Šešelja niste pronašli. Za kakvom Srbijom sada tragate?
Kada sam osnivao SNS očekivao sam da vidim bolju i pošteniju Srbiju. Danas, dve i po godine kasnije zatičem je samo nazadniju. U vreme mog boravka u SNS pokušao sam da animiram eminentne stručnjake da naprave projekat izlaska Srbije iz krize. Ali sve je ostajalo na nivou pokušaja. Srbija je u izuzetnoj situaciji. Pred nama su teški dani. Neko kaže da je potonula do dna, a ja kažem da još uvek nije dotakla dno, da se ukopava.

To je bio jedini motiv za napuštanje SRS?
Odluka je donesena u kratkom vremenu i bila je vezana za SPP. U trenutku kada je došlo do razmimoilaženja u mišljenju između Nikolića i Šešelja, a onda i ljudi koji su podržavali njihove stavove, predlagao sam konstruktivan razgovor. Međutim do njega nije došlo. Jaz koji se stvorio za praktično jednu noć nije bilo moguće prevazići. Moja želja je bila da se stranka ne raspadne, ali ljudi iz SRS nisu imali sluha za to. Možda su i bili u pravu. Mesecima razmišljam da ta nesuglasica nije bila razlog, nego povod za rasturanje stranke, i da nije bilo to našlo bi se već nešto drugo. Isto tako poneo sam kao hipoteku sumnju da sam lično pomogao da se tako nešto desi… Sada sa sigurnošću mogu da izgovorim da sam tada pogrešio.

Da li SNS možemo smatrati opozicijom DS kada su iz ove stranke izostale sve fundamentalne kritike na račun vlasti, poput, recimo, pokušaja revizije 500 privatizacija?
U Skupštini je, paradoksalno, ali sa sve većim brojem materijala koji su stizali na račun vlasti, kritika bivalo sve manje, dok konačno nisu utihnule. A, materijali stižu svakodnevno i oni su dokumentovano svedočanstvo kako su izvršene mnoge privatizacije. Dokazi se nalaze na stolovima ne samo pravnika i ekonomista, već i ostalih poslanika SNS, ali opozicione oštrice nema. Nasuprot tome ili uporedo sa ovakvim ćutanjem o problemima evidentno je približavanje SNS demokratskoj stranci. No, generali ne učestvuju u izdaji.

Bili ste u SNS dve i po godine. Zašto nikad niko iz te stranke nije ustao jedno jutro i rekao Tadiću: Predsedniče vi kršite Ustav Srbije?
Tadić krši i Ustav i zakone i umesto da ih čuva, on se postavlja iznad i Ustava i zakona. Lično to mogu da mu kažem jer imam dokaze za to. Više njih. Tadića sam ja pobedio već dva puta i čekam da budem penzionisam treći put, jer u našem sudstvu, kakvo god da je ,postoje pošteni ljudi koji nisu pristali da aminuju pravno nasilje izvršeno nada mnom 2004. godine. A zašto zvanična SNS to nije učinila, to je već pitanje za njenog predsednika.

Bili ste na izvoru informacija SNS. Sa kim naprednjaci sve koketiraju i koje su sve koalicije moguće u perspektivi?
Ako čujete da kažu „ne sa DS“, nije dobra takva koalicija, nema logike da najveća opoziciona partija pravi dogovor sa vladajućom – ne verujte, oni će to apriori prekršiti i to u svakom segmentu delovanja. Srbiji jesu potrebne promene, ali da li je promena ako DS nastavi da vlada sa SNS, udružena sa Čedom Jovanovićem? Nije, razume se. A ja očekujem da će SNS posle izbora reći da je učinila sve da pobedi, da joj to nije pošlo za rukom, pa da je primorana da uđe sa DS u koaliciju da bi tobož kontrolisali demokrate koji uništavaju Srbiju. To je stvar i šire geopolitičke strategije. Amerikanci skreću pogled sa Balkana i okreću se interesantnijim regionima. Ali, kako su svugde ostavili žar, u Srbiji će ostaviti Tomislava Nikolića, čoveka koji će konačno i zauvek rešiti pitanje Kosova i Metohije. Oko ove ideje, kao oko kazana, okupljeni su Čeda Jovanović, Branislav Čanak, Vuk Drašković i ostali. Ne bi me čudilo da u nekoj daljoj perspektivi DS ispadne kao stranka koja se najviše zalagala za ideju da se ne prizna KiM. Jer Toma je taj političar, viđen kao „hrabar i realan“, koji pristaje da prihvati realnost vezanu za Kosovo i Metohiju. Ostali će mu u tome samo pomoći. Verovatno će u istoriji biti teško da se pronađe takav čovek i takva izdaja Srbije i njenih građana.

Kako, kao neko ko je bio komandant, vojnik na Kosovu, gledate na pregovore sa političkim predstvnicima kosovske vlasti? Kako u ovakvim uslovima regulisati protok kapitala, novca, ljudi…?
Aktuelan vlast postepeno prepušta Kosovo. Jasno mi je da se to od njih traži, ali nivo organizacije i ljudi koji je čine, a zaduženi su za pregovore, nije dobar. Od svakog vojnika ćete čuti da je bolje 100 dana pregovora od jednog dana rata. I ja sam za pregovore, ali mi moramo biti svesni činjenice da Kosovo i Metohiju niko ne može dati Šiptarima osim nas samih. Otuda sam zabrinut šta će nova koalicija Tadić, Nikolić i Jovanović uraditi.
Treba učiniti sve da se ljudimo koji tamo žive omogući normalan život, povratak uz pomoć pritiska koji bi se vršio na Međunarodnu zajednicu. Poseban odnos trebalo bi da imamo prema četiri opštine Kosovske Mitrovice, u kojima se Srbi moraju boriti da elementi neke druge vlasti nikada ne zažive. To je ono čega moraju biti svesni građani Srbije. A, vlast koja će se formirati ima zadatak suprotan ovome. Voleo bih da se moje procene ne obistine, da ljudi dođu sebi, ali iza mojih reči stoji potvrda. Sa Nikolićem sam u maju imao ozbiljnu raspravu vezanu za njegov stav o Kosovu i Metohiji. Njegov razgovor sa jednim političarem snimio je novinar, ali tekst nikada nije objavljen ovde zbog moći koju SNS uživa na medijskom prostoru Srbije. Razgovor je objavljen u Republici Srpskoj i kako imam svugde prijatelje i kako ne mogu da otrpim pitanje: „Prodade li, generale, Toma Kosovo?“, reagovao sam. Međutim kao odgovor od Nikolića i Vučića dobio sam ubeđivanje da je reč o novinarskom podmetanju i da niko iz SNS nije odstupio od politike koja se odnosila na statut Kosova i Metohije. Kada su me posle tog razgovora upitali da li im verujem, rekao sam: „Neka bude da vam verujem“. A znam da koalicija Čeda, Nikolić, Tadić uživa poseban statut kod istog zapadnog mentora, pa bih voleo da grešim, ali plašim se da će Kosovo i Metohija biti stvar njihovog odlučivanja. U mojoj zoni, ono što se od mene očekivalo ja sam odradio. Kada je trebalo da zaustavim kombinovanu američko-„šiptarsko“-albansku operaciju „Strela“ 1999. godine, to sam i uradio. Ostalo je samo politika.

Da li mentori koje pominjete finansiraju SNS i kako funkcioniše taj sistem protoka novca?
Mogu samo da kažem da SNS ima više novca nego i jedna duga stranka koja se finansira iz budžeta. Ona je prisutna u medijima, kontroliše ih u istoj meri u kojoj i DS. DS to radi na nivou vlasti, a SNS na nivou novca.

Može li se neko ko je 20 godina bio protiv bilo kakve nekadašnje srpske opozicije, odjednom prekomponovati u evropskog čoveka. Konkretno da li je Tomi Nikoliću neugodno u evropskom odelu?
Ne bih rekao da on ima problem sa neugodnošću. Smatram da je na to oguglao u stalnom presvlačenju stavova i ideologija. Neke stvari razumem, kao što je to da retorika mora da se menja. Ali da li približavanje Evropi znači korekciju, da li približavanje DS znači nijansiranje u stavu? Ne. To znači da je Toma ogrnuo novo odelo. Sve to mi je bilo jasno prilikom poslednjeg razgovora, kada sam mu i rekao da je to naš suštinski poslednji razgovor.

Niste prisustvovali ni mitingu u organizaciji SNS. Kako komentarišete zavidan broj ljudi koji je vaša dojučerašnja stranka animirala da izađu na ulice?
Na miting je došlo mnogo ljudi, onih nezadovoljnih i to u tolikom broju o kojem ni sama stranka nije mogla da sanja. No, pitanje je da li je ovo bio miting u interesu SNS ili DS. Ovakvim skupovima, naprednjaci rade u interesu DS. Jer, šta znači objašnjenje: „Okupljamo građane, a nećemo da rušimo Vladu“. U redu je da nećemo da rušimo Beograd ili Srbiju, ali nije u redu da opoziciona stranka eksplicitno kaže da neće da ruši Vladu. Nekada, 2000. godine, bilo je neophodno sakupiti između 500.000 i milion ljudi da bi se srušila Vlada. Ovakvu Vladu može srušiti mnogo manji broj ljudi. Ali, zanimljivo, opozicija to neće. Kako je u Srbiji akumulirano nezadovoljstvo građana, SNS je smislila da svaka dva meseca okupi građane i omogući im da se kroz nazovi miting isparazne i mirno vrate kućama. I stiropor revolucija znači malo sedenja na stiroporu, onda ulazak u letnju pauzu i konačno uvod u izborne aktivnosti i novu – staru vladu. Drugo, na mitingu koji je održan vi niste mogli da čujete reč o Kosovu i Metohiji. Pitali su me posle mitinga zašto nisam bio pored Nikolića. Odgovorio sam da me nikada više neće videti pored njega. Pitali su me zašto me nema u medijima i zašto ćutim. Rekao sam da ću tek progovoriti. Jer ja nisam profesionalni političar, ne umem i neću da lažem i nisam želeo da do sada pričam i zastupam nešto što istinski ne podržavam.

Da li govorimo i o vašoj unutrašnjoj drami?
Problemi sa kojima sam se nosio poslednjih godinu dana prerasli su u zdravstvene. Nisam mogao mesecima da spavam, razmišljajući da li SNS može biti ono što sam ja lično ljudima obećao na početku njenog formiranja: stranka poštenih ljudi. Kada sam shvatio da od toga nema ništa, odlučio sam da izađem u javnost i kažem da se vraćam u SRS. Osetio sam strahovito olakšanje. Iako, svedoci ste toga, ni nekadašnji razlaz sa SRS nije bio lep. Bilo je tu raznih stvari, i bolnih i ružnih, ali ja sam se trudio da moj odnos prema dojučerašnjim kolegama ostane fer. Isto je bilo i sa Vojislavom Šešeljom. Kako sam bio njegov vojni veštak i sa te strane pripremao njegovu odbranu, posle razlaza sa SRS ostao sam dosledan, ponudivši da učestvujem u njegovoj odbrani. Sada kada sam se vratio u SRS, moram da kažem, to nisam uradio zbog kompromisa već zato što smatram da sam njima ostao dužan. Što se tiče SNS srećan sam što sam izašao na vreme, što ne učestvujem u njihovoj pobedi, ne delim sa njima vlast i sa strane mogu da gledam kako će jednog dana posle kratkog trijumfa potonuti u zaborav, kao i mnoge druge slične stranke.

Kada kažete „na vreme“ mislite pre izbora, pre koalicije sa DS ili …?
Pre nego što me žednog prevedu preko vode. Ma kako da sam ja njima izgledao, kao neko ko ne deli njihova ubeđenja, neko ko je naivan ili im ne veruje, oni su se grdno prevarili. U ratu sam komandovao nad 14. 000 ljudi, noseći se sa najvećim umovima 26 država kao svojim neprijateljima, i teško da mogu dozvoliti da me prevare dva čoveka. Sve što su radili, a ja sam ih na to upozoravao, vratiće im se kao bumerang. Jer dati prednost tajkunu i čoveku koji je na ivici zakona, a tu poziciju u stranci oduzeti poštenom čoveku, nije dobra logika.

Da li će ljudi koje ste vi doveli po inerciji krenuti za vama i napustiti naprednjake? Da li u perspektivi postoji mogućnost cepanja SNS?
U narednim danima SNS će ostati bez desetine članova. Neće se svi vratiti u SRS, ali će izaći iz ove priče.

Kako izgleda prosečan glasač SNS. Sa kojom kritičkom municijom naprednjaci izlaze na izbore?
Moram da kažem da ti ljudi ne glasaju za ideju, program ili ideologiju, jer oni ne znaju ništa o tome, kao što ih nije definisala ni sama stranka, već mislim da su to nezadovoljni ljudi i u nečem novom pokušali su da prepoznaju rešenje za svoje probleme. A njihovi problemi su glad, nepravda i bes. SNS pokušava da kapitalizuje siromaštvo i nezadovoljstvo, da na nesreći mog naroda zadobije vlast. Ovo isto sam rekao i njima u stranci, ali to je ono što već znaju.

Koliko su političke stranke u Srbiji zaista izraz volje naroda?
Narod je dobio ono što je tražio, mada narod u Srbiji zaslužuje mnogo bolje. Ogorčen sam činjenicom da u Srbiji imamo partokratiju koja će uništiti ovu zemlju. Kod mene svakodnevno dolaze ljudi sa problemima. Među njima je mnogo mladog sveta koji je završio fakultet sa visokom ocenom i svi su bez posla. S druge strane, njihova mesta zauzeli su oni koji pripadaju nekoj partiji. A ja pamtim i druga vremena, kada nije bila potrebna nikakva veza za posao već samo diploma. I danas postoje konkursi i tenderi, ali izbor uvek pada na onog koji je blizak nekoj stranci. Ako bih se za nešto borio to je da ministri u ovoj državi budu ljudi od struke i nauke. Borio bih se i da se 70.000 mladih koji su napustili Srbiju da bi u inostranstvu izgradili svoja imena, vrate. Samo sa Elektrotehnike 5.000 studenata u proteklih 10 godina je otišlo iz zemlje. Dakle živimo u zemlji koja školuje svoje ljude i dopušta da najbolje od njih kao u mreži ulove druge države. A, moj stav je da samo sa ogromnim radom Srbija može izaći iz gliba u kojem se našla.

Smatrate li da postoji, a još uvek se ne zna, ili bi možda mogao da nikne neki novi talas nacionalno opredljene ideje koja bi imala snage da zbriše sve postojeće političke partije sa scene?
U Srbiji je problem što svi javno zagovaraju narodni i nacionalni, a intimno veruju samo u lični interes. Sada na sceni imamo samo dve nacionalne opcije SRS I DSS, kao i neke manje stranke koje bi trebalo da se priključe ovom korpusu. Lično, voleo bih da se pojavi taj talas novih, mladih, nacionalno opredeljenih ljudi koji bi poveli ovu zemlju napred. U tom slučaju stara garda bi trebalo da prihvati ulogu savetodavnog tela.

Koliko je istinita tvrdnja Vojislava Šešelja da ga iz Haga neće pustiti dok ne prođu izbori?
Dobro obavešteni znaju da je prilikom poslednjeg boravka Bramerca u Srbiji ostala da visi u vazduhu njegova poruka, da više ne mogu da drže Šešelja u Hagu zbog međunarodnoj javnog mnjenja koje prati suđenje. Tadić je tada tražio da se Šešelj zadrži dok izbori ne prođu.