UPITNIK EK Srbija na rendgenu

Piše Nikola Vrzić

Vlada Srbije junački se pozvala na preambulu srpskog ustava i Evropskoj uniji, kroz Upitnik Evropske komisije, poručila da je Kosovo – Srbija. Sudeći po postavljenim pitanjima, pak, Kosovo je za EU Srbija otprilike koliko su to i Hrvatska, Crna Gora, Bosna i Hercegovina…

U danu u kojem smo saznali da će vekna hleba koštati 55 dinara, udarna vest u srpskim medijima bio je odlazak premijera Mirka Cvetkovića u sedište EU da bi predao odgovore na Upitnik Evropske komisije; normalno, pošto je, je l’, Upitnik ono što se jede, a ne hleb. A od siline zadovoljstva zbog toga što je hrpa papira uspešno preneta u Brisel, umalo da ne primetimo da smo dobili još jedan „ključni uslov“ za nastavak evropskih integracija, i da nam je javno, i prilično neuvijeno, saopšteno da su pitanja Kosova i učlanjenja u Evropsku uniju, ipak, povezana…
Predajući odgovore na 2.483 pitanja iz Upitnika Evropske komisije, premijer Mirko Cvetković rekao je da mu je „posebno drago jer smo učinili ono što smo obećali“ i odgovore na pitanja dostavili do poslednjeg dana januara. Izjava ne sasvim tačna, budući da kraj januara kao rok nismo odredili sami već nam je tako rečeno da učinimo. „Komisija bi bila zahvalna ukoliko bi odgovore na Upitnik dobila krajem januara 2011. godine,“ piše na početku Upitnika. No, da ne cepidlačimo oko toga da li to što radimo, radimo zato što nam je tako rečeno ili zato što sami tako hoćemo.
A 31. januar 2011. godine građani Srbije valjalo bi dobro da upamte jer je to bio, kako skromno reče premijer u Briselu, „za Srbiju važan, možda istorijski dan“. Šta nam se to, tačno, dogodilo time što smo evropskim birokratama predali deset kilograma papira? Kratak odgovor glasio bi – ništa od čega će nam biti išta bolje, nego što je bilo dan pre (istorijskog) 31. januara.
Popunjavanje Upitnika Evropske komisije je, naime, tek jedan u nizu administrativnih koraka na trnovitom putu ka EU. Korak koji je, doduše, zahtevao popriličnu količinu truda, budući da je trebalo provući Srbiju kroz EU rendgen i odgovoriti na skoro dve i po hiljade pitanja. Od toga kolika to Srbija želi da uđe u EU, do pitanja o fitosanitarnoj politici, „pravu poslovnog nastanjivanja i slobodi pružanja usluga“ ili pitanja koja zadiru direktno u suverenitet Srbije, kakva su ona o unutrašnjoj organizaciji srpskih bezbednosnih službi…
Da budemo jasni; nikakva epohalna odluka u korist Srbije i njenog puta u EU nije doneta. Čak ni bilo kakva odluka nije doneta. Zapravo, ni priča oko Upitnika tog istorijskog 31. januara nije završena, jer nam tek slede meseci proveravanja srpskih odgovora, pa postavljanje dodatnih pitanja, potom evaluacija konačnih odgovora i provera stanja na terenu, i izrada mišljenja Evropske komisije o spremnosti Srbije da dobije status kandidata za EU. A do sticanja tog statusa kandidata (pošto smo kandidat za kandidata postali prošlog oktobra), sve i ako srpski odgovori na Upitnik budu ocenjeni pozitivno, potrebna je i pozitivna, jednoglasna odluka Saveta ministara EU. Koje, opet, neće biti ne budu li ispunjeni uslovi sadržani u oktobarskim Zaključcima o Srbiji – puna saradnja s Haškim tribunalom i s Kosovom. A i kada dobijemo status kandidata, tek nam sledi proces određivanja datuma za početak pregovora o članstvu. Pa onda pregovori o članstvu, i toliko o ovom istorijskom 31. januaru 2011. godine.
Srbija je, popunjavajući Upitnik, herojski odgovorila da Kosovo smatra svojim sastavnim delom, pozivajući se pri tom na preambulu važećeg ustava. Kako EU na to gleda saznaćemo veoma brzo, čim iz Brisela stignu potpitanja i kada Evropska komisija krene u evaluaciju naših odgovora. Odgovor je lako naslutiti već iz načina na koji su nam postavili neka od pitanja; na primer, ona o uvozu poljoprivrednih proizvoda „iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, BJR Makedonije, Albanije, Crne Gore i sa Kosova“ ili o tome „kakav politički dijalog postoji između vaše zemlje i Zapadnog Balkana (Albanija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina, Srbija, Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija, Crna Gora, i Kosovo)“.
Ako već ovo nije dovoljno, stvar nam je pojasnio komesar Štefan File. Na pitanje da li su kosovsko pitanje i evropske integracije povezani, kako prenose agencije, on je odgovorio odrečno, ali je dodao da se tokom kasnijeg procesa integracija „sve povezuje sa svačim“. Pametnome dosta. A postade time jasniji i odgovor Milice Delević, direktorke Kancelarije za evropske integracije Vlade Srbije, na pitanje da li Srbija zbog EU treba da menja svoj ustav: „Ustav Srbije u ovom trenutku nije prepreka evropskim integracijama.“ Naglasak je na „ovom trenutku“.
Ipak, nije sve tako crno. Stigla nam je ove nedelje iz Brisela i jedna pozitivna vest; vest da sprovedena reforma pravosuđa ništa ne valja. Svi koji su kritikovali tu reformu – i zbog toga od strane naših proevropskih vlasti bili optuživani za retrogradno antievropejstvo – bili su potpuno u pravu, presudila je EU, što nam je obznanjeno posle sastanka premijera Cvetkovića sa evropskom komesarkom za pravosuđe Vivijen Reding. U reformi reforme koja nam sad predstoji učestvovaće i Venecijanska komisija i neizabrane sudije, što znači da možda i imamo šanse da dobijemo koliko-toliko pristojno, neispolitizovano pravosuđe. A to je, kako reče Jelko Kacin, novi „ključni uslov“ za nastavak evrointegracija. Hoće li, zbog promašene pravosudne reforme, odgovarati ministarka Snežana Malović? I mnogo bitnije pitanje, kako će nas to vladajuća koalicija „Za evropsku Srbiju“, ponašajući se tako antievropski, uvesti u tu Evropu? Ili nam je koalicija dovedena na vlast samo da bi ispunila uslove, a potom do EU ko pretekne…


4 коментара

  1. Nije bitno što nam je hleb skuplji od šećera.I sve nam je skuplje nego u EU.Samo su nam plate NAŠE.Po scenariju SPOLJA koji NASI sprovode.Ućićemo u EU kad u Srbiji svakog dana neko bude umirao od gladi.Pa će nam “NAŠI PRIJATELJI” organizovati JAVNE KUHINJE da pokažu svoju velikodušnost i EUROPSKE STANDARDE i mi ćemo videti boljitak od ulaska u EU.Upamet se Srbi dok nije kasno.

  2. Srbija na lukavo smisljenim sokovima…EU en company..???
    —————————————————————————————————————-
    “Mi smo stvarno navikli da svakog proleća i jeseni pomeramo kazaljke i svi se zbog toga po navici bunimo, jer realno remetimo bioritam, što dovodi do razdražljivosti i svi se ili uspavaju ili bude rano, ne znajući šta će sa sobom u tom satu viška. Da ne govorim o nesrećnim kravama i drugim životinjama, koje ne shvataju prelazak na drugo vreme i zašto muzilje dolaze ranije ili kasnije”, rekao je Medvedev.
    Pomoćnik predsednika Arkadij Dvorkovič je objasnio da je motivacija za ovakvu odluku u tome što ukidanje prelaska na zimsko vreme donosi povećanje broja svetlih sati tokom godine od sedam do 17 odsto, u zavisnosti od regije.
    Eksperti ukazuju da će se pri tom smanjiti šteta po zdravlje vezana za stalni prelazak sa jednog na drugi vremenski režim.
    “Više nećemo prelaziti na zimsko vreme. Još samo jednom ćemo doživeti stres koji donosi prelazak na letnje vreme, s obzirom na to da tako skraćujemo san za jedan sat, ali posle toga neprijatnosti više neće biti. U isto vreme imaćemo produžen svetli deo dana”, najavio je Medvedev.

  3. tudji komentar,

    Сиромашни смо, јадни, бедни, понижени, постиђени, без перспективе, без наде. И тачка. Тачка је ту најпотребнија. Не настављање ове агоније, не исправљање грешака у ходу, хрлећи главом без обзира тамо где те не зарезују ни два посто, већ окретање новог листа. Или боље узимањем нове свеске. Ове су скроз исписане. Свуда шкработине, крмаче, свуда прецртане и ишврљане. Европска унија, евроатлантске интеграције, европски пријатељи, нато, европски стандарди, европски закони, ребаланс, транзиција, приватизација, демократија, правда, слободе, европски пут, коридор 10, тендери, транспарентност… Време је за нешто ново. Ово је прежвакано, излизано, искоришћено. Ово смо видели, на жалост и окусили. И горко је да не може бити горчије. Систем не функционише, сем система негативне селекције, подаништва и извршавања наређења са стране. Да ли има неко ко ће да понуди нешто ново, нешто што не подразумева жртвовање народа и земље ради одобровољавања „богова“, у смислу да им ти „богови“ омогуће лично богаћење, а народ и земљу ко јебе, нека цркну? Да ли ми уопште сада можемо и да очекујемо тако нешто, или је продаја државе већ завршена, папири сређени и оверени на суду а власништво прешло на ко зна кога а ми и званично постали робови? Јер, како рече министарка за телекомуникације, некаква Јасна Матић, не продају они само Телеком, већ и кориснике, тј. народ. Цитирам: „Значи, ми продајемо све нас који користимо услуге Телекома.“, па није лепо да сам продат а да то не знам. А док то, коначно, не сазнамо, да ли смо продати, да ли смо признали Косово као државу, да ли имамо права на државу која нам је остављена у наслеђе, на живот, на рад, на породицу итд., коначно смо сазнали следеће:

  4. Srbiji i Srbima se sve gleda dok ostali mogu sve .Šešelj je u Hagu samo zbog svojih izjava dok hrvati zbog dokazanih zločina uživaju slobodu . Branimir Glavaš , Merčep ,Jarnjak , Mesić , Đuro Brodarac itd . Albanac Tači prodaja i vađenje organa normalno na slobodi . Pa HAG je samo politički sud za Srpski narod da se proglasi genocidnim umjesto Hrvata koji su izvršili dokazani genocid . I nastavljaju ga dalje mjenjajući otvoreno etničku sliku Krajine naseljavajući socijalne višečlane porodice iz Zagorja , Podravine , Slavonije , Turopolja i Dalmacije u Srpske kuće ili nove kuće i stanove koje im grade . A upravo ta Hrvatska besramno pita gdje je Srbija u koji deo Vojvodine smjestila Srbe koje su oni protjerali .Da ne govorimo da se služe Hitlerovim metodama plaćanja izabranih porodica za štancanje dece Janjevci u Voćinu i okolnim selima , Janjevci u Kninu i okolici , Janjevci u Lasovcu i okolici , Janjevci u Podgorcima , Domanjkušu i okolici . Bosanci na podrčju Slavonije , Like , Banije i Korduna. Da je u Srbiji pameti kao što nije sve izbeglice iz Hrvatske bi završile u Subotici i Severu Bačke . A izbeglice iz Kosova u Raškoj oblasti , Preševu , Bujanovcu i Medveđi tako bi napravili mudri Latini Hrvati i tko im što može ili hoće ? Još oni napadaju druge i traže pravdu ma zamislite .

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *