SASLUŠAVANJE ACE TOMIĆA Predigra za Bramerca

Nikola Vrzić

Da li su pretres stana Darka Mladića i saslušavanje Ace Tomića išta više od samoreklamerskih poteza beogradskih vlasti?

Da li je to Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine, poslušao preporuku švajcarskog parlamentarca Dika Martija, pa je „umesto da se bavi odnosima s javnošću“ počeo da „radi svoj posao“? Ovog ponedeljka pretresen je stan Darka Mladića, sina nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, saslušan bivši šef vojne Kontraobaveštajne službe, general Aco Tomić… Ili su već tradicionalno pretresanje stana Mladića Mlađeg i saslušavanje penzionisanog generala, za koje ovdašnji istražitelji ratnih zločina nisu ni nadležni, ipak, manje u funkciji potrage za Ratkom Mladićem, a više zbog nekih drugih odnosa, s javnošću ili sa Seržom Bramercom, glavnim tužiocem Haškog tribunala, koji tokom februara ponovo dolazi u Beograd? Što bi značilo da je Martijeva dijagnoza, ipak, takoreći švajcarski precizna.
Još nije zaboravljena ona državna bruka s (navodnim) jatacima Ratka Mladića koja je prethodila prošloj Bramercovoj poseti Beogradu. Tada se, da podsetimo, čitav politički i pravosudni vrh zemlje udružio u pritisku na sud da oslobađajuća presuda ne bude saopštena dok glavni tužilac Haškog tribunala ne ode iz Srbije. Valjda da ga ne bi uznemirili. Ove nedelje su, pak, Vukčević, njegovi nadređeni i podređeni, izveli igrokaz koji je Bramercu imao da pokaže kako se ozbiljno i aktivno radi na poteri za haškim beguncima.
Šta je bila prava svrha akcija koje je u ponedeljak preduzelo Tužilaštvo za ratne zločine rečito se videlo tokom prepodnevnih sati pred zgradom na Vidikovačkom vencu 83. U  7.20 časova ujutru, stižu tri blindirana džipa bez tablica, iz njih izlaze maskirani pripadnici Specijalne antiterorističke jedinice (SAJ). Fotoreporteri slikaju moć države na delu.
No, ne pokazuje samo ovo prisustvo novinara da je pretres na Vidikovcu bio puka propaganda, pi-ar potez Vukčevićevog tužilaštva koji je šefu poslužio da se još jednom, onako mrk i odlučan, slikom i rečju pojavi u novinama i na TV-u. Cilj ovonedeljne akcije – crveni tepih pred Bramercovu februarsku posetu – otkriva i podsećanje da je ovo bio već peti put da je pretresan stan Darka Mladića. Zar su mislili da će pronaći išta što već nisu otkrili u prethodna četiri navrata? Ili su posumnjali da se u stanu Darka Mladića odjednom, u međuvremenu, pojavio neki trag koji bi istražitelje doveo do njegovog oca, najtraženijeg begunca? Da je toliko neoprezan bio bi uhvaćen još odavno. A Vukčevićevi istražitelji su ovoga puta iz stana Darka Mladića odneli kompjuter s dečjim igricama, tek da ne bude da su odande otišli praznih ruku…
Ova perverzna predigra za dolazak Serža Bramerca, u kojoj je maltretiranje dvoje maloletne dece Darka Mladića tek kolateralni dobitak, kudikamo je ozbiljnija u slučaju druge akcije koju je u ponedeljak preduzelo Tužilaštvo za ratne zločine. Saslušavanje generala Ace Tomića lepo je pokazalo koliko u Srbiji poštuju zakone oni koji su zaduženi za njihovo sprovođenje.
Tomić je, kao osumnjičeni „za pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela“, u policiji, u Kneza Miloša 101, saslušan po nalogu tužilaštva za ratne zločine. Ovo delo, inače, spada u nadležnost osnovnog tužilaštva i suda (koji su i sudili grupi od 11 „Mladićevih jataka“), a posle promene Zakona o organizaciji i nadležnosti za procesuiranje krivičnih dela ratnih zločina prešlo je u nadležnost Vukčevićevog tužilaštva. U čemu je problem? U tome što zakon ne može da se primenjuje retroaktivno za dela koja su učinjena pre njegovog donošenja; Tomić se sumnjiči za period između 2000. i 2003. godine, a spomenuti zakon je donet tek 2008. godine, što bi trebalo da znači da Tužilaštvo za ratne zločine uopšte i nije nadležno za Tomića.
Ovo poigravanje sa zakonima još je očevidnije kada se ima u vidu da relativna zastarelost za ovo delo nastupa posle pet godina; u Tomićevom slučaju to se dogodilo još u martu 2008, što znači da on nije ni smeo da ovog ponedeljka bude ispitan kao osumnjičeni za skrivanje Ratka Mladića.
Najzad, tu je i pitanje kako je, uopšte, i moguće goniti i Tomića i bilo koga drugog za pomaganje Ratku Mladiću kao izvršiocu krivičnog dela, kad ratnom komandantu Vojske Republike Srpske još nije ni počelo suđenje za ratne zločine, a kamoli da je pravosnažno osuđen. Kako se, onda, može suditi za pomaganje izvršiocu krivičnog dela, kad nije ni utvrđeno da je krivično delo izvršeno?! Izgleda da je pretpostavka nevinosti rezervisana samo za Hašima Tačija… A ovonedeljna predigra za Serža Bramerca, na Vidikovcu i u Kneza Miloša 101, upriličena je samo da bi se dragom gostu pokazalo da dolazi kod prijatelja.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *