Počistimo Srbiju

Piše Aleksandar Đaja

Još krajem maja 2001. godine, politička himera zvana DOS krenula je u ambis: zaposlenost je opala, javna potrošnja porasla, dok kredita za normalno poslovanje preduzeća više nije bilo ni za lek! Guverner Narodne banke je kao Baja Patak slagao devize u državnu riznicu hvaleći se stabilnošću kursa, dok su se firme gasile jedna za drugom

Ministar rada i socijalne politike Srbije Rasim Ljajić ocenio je da je glavni problem Srbije pogrešna procena prioriteta i da se, umesto o poboljšanju životnog standarda, govori o izmeni izbornog sistema, rekonstrukciji Vlade i smanjenju broja poslanika. „Nijedno od tih pitanja ne treba gurati pod tepih, ali nijedno od njih neće rešiti probleme sa kojima se zemlja u ovom trenutku krize suočava“, istakao je Ljajić. „Nema ni političke ni druge stabilnosti ako ima toliko siromašnih i nezaposlenih.“

NEMOGUĆA MISIJA
U kojoj ste vi Vladi, gospodine ministre? Da li u ovoj koja je, uprkos vašim „dobrim savetima“, proteklih godina dovela srpski narod do ivice gladi – ili u nekoj na drugom kraju sveta?  „Pogrešnu procenu prioriteta“ su načinili sadašnja Vlada Srbije, njen premijer, ministri, vi, predsednik države – a ne narod Srbije! Stoga, poboljšanje životnog standarda pod vašom vlašću i vaših kolega – jeste nemoguća misija! Valjda ste dovoljno godina bili glavni čovek za širenje „pozitivne demagogije“ petooktobarskih revolucionara, i zarad stišavanja gneva pauperizovanih narodnih masa, koristili političku alhemiju koja se zove – opozicija u poziciji! Jednostavno, to više ne pije vodu. Gotovo je.
Još krajem maja 2001. godine, politička himera zvana DOS krenula je u ambis: zaposlenost je opala, javna potrošnja porasla, dok kredita za normalno poslovanje preduzeća više nije bilo ni za lek! Guverner Narodne banke je kao Baja Patak slagao devize u državnu riznicu hvaleći se stabilnošću kursa, dok su se firme gasile jedna za drugom. Razume se, on je,  kao i ceo DOS, postupao po naređenjima MMF-a,  čiji cilj nikada nije bio oživljavanje srpskih preduzeća, već njihovo dovođenje u stanje kliničke smrti, a zatim otkupljivanje za „šaku dolara“! I, zaista, život u Srbiji se ka tom morbidnom cilju ubrzano kretao: građani sa svojim prosečnim platama mogli su da prehranjuju porodice najviše petnaestak dana. Ali, da pri tom ne plaćaju stanarinu, struju i telefon, da ne idu na odmor, ne kupuju odeću i obuću, da budu zdravi jer nemaju novca za lekove. Da ne idu u bioskope i pozorišta, već da celokupno svoje slobodno vreme (kojeg imaju na pretek, jer posla nema) provode ispred televizora, „uživajući“ u beskrajnim satima informativnih emisija, „talk show“ programa, u kojima su lideri DOS-a pričali samo – o „greškama prethodnog režima“! Već je tada bilo jasno da, ako se DOS-ov koncept „oporavka“naše zemlje nastavi da ostvaruje na takav način, obećano „bolje sutra“ – biće bolje samo za vladajuću političku elitu, ali ne i za 90% građana Srbije.
Da li vam se ovo čini poznatim…?
Sadašnji srpski režim, odnosno, oni isti petooktobarski revolucionari ili njihovi recidivi, koji su najavili da će u svom mandatu obezbediti 200. 000 radnih mesta, doveli su zemlju u situaciju da ima milion i po nezaposlenih! I dok je prosečna plata u Srbiji najniža u regionu i iznosi 320 evra, prosečna primanja rukovodioca javnih preduzeća (koja su isplaćivala prošlogodišnju „trinaestu platu“ i do 400. 000 dinara) iznose preko dve i po hiljade evra! Zato ne iznenađuje činjenica da su građani Srbije – najveći pesimisti na svetu! Pedeset i jedan procenat stanovnika smatra da će im ova godina biti lošija od prethodne, pokazalo je istraživanje u 53 zemlje sveta sprovedeno od strane instituta „Galup internacional“.

PREMIJER „NE ŽELI DA UČESTVUJE“
U tu priču savršeno se uklapa i predsednik Vlade Srbije Mirko Cvetković, on je ocenio nerealnim zahteve prosvetara za povećanje njihovih zarada za 24 odsto u odnosu na prethodnu godinu i upozorio da bi to upropastilo državu, a u tome ne želi da učestvuje. Takođe je ukazao na opasnost da stopama prosvetara krenu i pripadnici policije i zaposleni u kulturi (zaista, oni bi se posebno „obogatili“), što bi izazvalo lančanu reakciju i urušilo makroekonomsku stabilnost… Očigledno, važnije je da „makroekonomska stabilnost“ ostane uspravna ko spomenik, a građani neka se upute Ruzveltovom ulicom, u pravcu Novog groblja.
Ovaj režim je uspeo u nečemu što se do sada u Srbiji nikada nije dogodilo – da do prosjačkog štapa dovede čak i srpsku policiju!
„Cipele koje sam dobio na poslu raspale su mi se posle nekoliko meseci. Mnoge moje kolege nose zakrpljenu i iskrzanu odeću, bušnu obuću, a po ovom hladnom vremenu smrzavamo se u letnjoj uniformi. Imamo težak posao, male plate, a to što još na ulice izlazimo u ritama je ponižavajuće“, kaže jedan od pripadnika beogradske policije. Mnogi od njih novu opremu i odeću nisu dobili godinama, pa su prinuđeni da je sami kupuju.
Ali, za Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja Cvetkovićeva „makroekonomska stabilnost“ kao da je deveta rupa na svirali. Firmi „Logik internet“ Dulićevo ministarstvo platilo je više od dva i po miliona dinara, odnosno 26.000 evra, za izradu veb portala akcije „Očistimo Srbiju“, saopštila je krajem prošle nedelje Koalicija za nadzor javnih finansija. Koalicija je zatražila od ministra za životnu sredinu Olivera Dulića da objasni „zašto je za uslugu čija je maksimalna tržišna vrednost 1. 000 evra, odobrio plaćanje najmanje 25 puta većeg iznosa?“
Prema tome, neće biti tačna dijagnoza ministra rada i socijalne politike Rasima Ljajića da je glavni problem Srbije pogrešna procena prioriteta – već prioritet pogrešnih procena srpskih vlastodržaca, koji neumoljivo, od 5. oktobra 2000. godine, ovu zemlju i narod vuku u crnu rupu svog političkog i ekonomskog diletantizma!
Počistimo Srbiju – ovoga puta, definitivno!