GMO Ko vlada hranom – vlada ljudima

Piše Uglješa Mrdić

Dok s jedne strane Srbiju nagriza GMO ne postoje konkretni predlozi koji bi svima bili razumljivi za oživljavanje poljoprivrede i sela i ravnomerniji regionalni razvoj u Srbiji, izvori sredstava, rokovi i institucionalna odgovornost za njihovu realizaciju

Afera GMO se zahuktava iz nedelje u nedelju. Pitanje je dana kada će dobiti i sudski epilog. Sudeći prema podacima do kojih je došao „Pečat“, afera oko uvoza i korišćenja genetski modifikovane hrane dobiće novi epilog, direktno vezan sa uništenjem srpske poljoprivrede i istovremenim trovanjem građana. Ako uzmemo u obzir podatke dobijene od istražnih organa – Ministarstva unutrašnjih poslova, trebalo bi da dođe do hapšenja „poljoprivredne mafije“, koja bi obuhvatala „lišavanje slobode više lica zbog protivzakonite upotrebe genetski modifikovanih organizama (GMO)“.
Sadašnji osumnjičeni su vlasnici pojedinih poljoprivrednih dobara na teritoriji Mačve, Srema i Bačke. Za sada nema zvaničnih potvrda o policijskim istragama, ali smo svedoci krivičnih i prekršajnih prijava koje je Generalni inspektorat Ministarstva poljoprivrede podneo protiv osumnjičenih za upotrebu GMO.
U sklopu tih akcija ispitala bi se odgovornost i nadležnih u Vladi Republike Srbije, pre svega pojedinih ministara. Jedan od najodgovornijih za katastrofalnu situaciju srpske poljoprivrede je ministar poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede Saša Dragin, kadar Demokratske stranke.
Prilikom poslednjeg obraćanja javnosti na temu o GMO, ministar Dragin je istakao da ova vlada ima jasnu politiku da „ne želi genetski modifikovane useve na našim njivama“. Policija će da ispita i navode o švercovanju GMO u Srbiju, a sama potvrda tog podatka stigla je i od Saše Dragina, koji je rekao:
„Tokom prošle godine izvršili smo više od 1.100 kontrola, 98 je bilo pozitivno i te useve smo uništili. Taj materijal se najčešće švercuje preko Save i Drine iz BiH. Ne mogu da podržavam genetski modifikovanu hranu“.

REAGOVANJE STRUČNE JAVNOSTI
Prošle nedelje povodom katastrofalne situacije srpske poljoprivrede oglasila se i stručna javnost. Jedan od najvećih boraca protiv GMO, profesor dr Miladin Ševarlić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, tvrdi da se decenijama u Srbiji zapostavljaju poljoprivreda i selo.
„Rezultat je egzodus seoskog stanovništva u gradove i inostranstvo, stalno povećavanje broja nezaposlenih radno sposobnih stanovnika, stotine hiljada hektara zaparloženih njiva, poluuništeno stočarstvo i povremene ili već hronične nestašice pojedinih poljoprivrednih proizvoda – čak i pri ovako niskom životnom standardu i smanjenoj kupovnoj moći stanovništva. Omalovažavajući odnos države prema poljoprivredi i selu posebno je izražen mizernim agrarnim budžetom u poslednje tri godine i isključivanjem iz prava na subvencije po hektaru ne samo poljoprivrednih preduzeća, zemljoradničkih zadruga i tzv. „neregistrovanih (porodičnih) poljoprivrednih gazdinstava“, već čak i 83,3 odsto registrovanih poljoprivrednih gazdinstava (RPG) čiji domaćini nisu u sistemu zemljoradničkog penzijskog i invalidskog osiguranja – isključujući iz tog broja čak i RPG čiji domaćini takođe nisu u sistemu zemljoradničkog PIO, ali primaju subvencije jer se nalaze u 46 opština koje pripadaju tzv. „marginalnom području“(preko 500 m n.v. i preko 15 odsto teritorije opštine u sastavu nacionalnih parkova) i imaju posed do 5 hektara obradivog zemljišta. U 2010. godini je u sistemu subvencija po hektaru bilo svega 9,6 odsto od ukupno 778.891 individualnih poljoprivrednih gazdinstava prema Popisu iz 2002. godine. Nasuprot tome, čak i u vreme prethodnog režima svi vlasnici poljoprivrednog zemljišta dobijali su bonove za besplatnu nabavku dizel goriva kako bi obradili svoje posede! Posledice takve politike već pokazuju svima nama vidljive „rezultate“: Srbija već čitavu deceniju nije u stanju da ispuni ni 20 odsto od ukupno odobrene preferencijalne kvote za izvoz junećeg mesa u zemlje Evropske unije, a i pri najmanjoj potrošnji mleka po stanovniku u Evropi nemamo dovoljno našeg mleka čak ni za decu, bolesne i stare. Takođe, sadašnje regionalne disproporcije u realizaciji postojećeg koncepta agrarne politike su agrarno-politički, strategijsko-demografski i proizvodno-ekonomski dalje neodržive: u periodu od 2008. do 2010. godine RPG u Vojvodini su povećala svoje učešće sa 60 odsto na 75 odsto, a u Centralnoj Srbiji smanjila sa 40 odsto na svega 25 odsto ukupno isplaćenih sredstava na ime subvencija po hektaru. Nasuprot tome, učešće navedenih makroregiona u ukupnim obradivim površinama je: 39 odsto u AP Vojvodini i 61 odsto u Centralnoj Srbiji. U brojnim „strategijama i programima“ sa nacionalnim predznakom nedostaje samo nekoliko „sitnica“ – konkretni predlozi koji bi svima bili razumljivi za oživljavanje poljoprivrede i sela i ravnomerniji regionalni razvoj u Srbiji, izvori sredstava, rokovi i institucionalna odgovornost za njihovu realizaciju“, pojašnjava prof. dr Miladin Ševarlić.

GMO DRVEĆE
Prema rečima našeg sagovornika multinacionalne kompanije koje se bave proizvodnjom genetski modifikovanih organizama (GMO) žele da ovladaju prehrambenom industrijom, jer je nekada važio princip „ko vlada naftom, vlada državama“, a sada je na delu novi: „ko vlada hranom, vlada ljudima“.
Američke kompanije koje proizvode GMO vršljaju po Evropi, a naročito u bivšim socijalističkim zemljama. Njima je u interesu samo profit, koji je ogroman, a o posledicama ne vode računa. „Pečat“ je pisao u prethodnim brojevima o pojavi GMO u semenu, kukuruzu, duvanu, krompiru, a prema najnovijim podacima u Srbiji postoji i GMO drveće.
Prenosimo deo Izveštaja o stanju životne sredine u Republici Srbiji za 2008. godinu, u kojem se navodi:
„Genetički diverzitet je osnovni izvor biodiverziteta na svim nivoima. U državnim šumama Srbije namenski je izdvojeno 1.017 hektara semenskih sastojaka u cilju obezbeđivanja reprodukcije, čime su regionalno najreprezentativnije populacije šumskih drvenastih biljaka dobrim delom zaštićene i njihova reprodukcija je regulisana u skladu sa principima očuvanja prirode. U strategiji šumarstva spominje se aktivno učešće u evropskom programu za zaštitu šumskog genetskog diverziteta („EUFORGEN“); (Izvor „STRATEGIJA ŠUMARSTVA“).
Institut za šumarstvo vrši ukrštanje unutar vrsta i između vrsta, što se smatra genetskim zagađenjem koje ne može biti opozvano.
Istraživači „Finskih šumskih istraživanja“ tvrdili su da je njihov cilj da utvrde opasnost od horizontalnog prenošenja modifikovanih gena na prirodne jedinke stabala, kao i da utvrde opasnost GM stabala na životnu sredinu. Horizontalni prenos gena nije kada se biljke oplode, već samo kada rastu jedna do druge (čak i tada razmenjuju gene – horizontalno). Ali kada su 2000. godine podneli zahtev za istraživanje, tvrdili su da proučavaju ugljeno-azotne procese GM drveća. Zašto je ovo istraživanje prikrivano?
Američko ministarstvo poljoprivrede (US Department of Agriculture) od 2000. godine je izdalo dozvole za 300 eksperimentalnih polja sa GM drvećem i od 2005. godine žele da ga uzgajaju komercijalno. Prema Svetskom fondu za divljinu (WWF) sa GM drvećem se eksperimentiše i u Kini i Čileu, a na Novom Zelandu eksperimenti se sprovode pod korporacijama „Aventis“ i „DuPont“ koji su genetski modifikovali bor (Pinus radiata) i smreku (Picea abies), napravljene da podnose samo njihove herbicide „Buster“ i „Eskort“.
Međutim zakonska regulativa koja važi za uvoz i praćenje GM organizama u Evropi se ne odnosi na ovo drveće, pa se ne može znati da li uvozi i sadi neka zemlja GM drveće! Kod nas GM drveće je dozvoljeno Zakonom o reproduktivnom materijalu šumskog drveća. Član 12 kaže „Upisaće se u registar genetski modifikovan polazni materijal, odnosno staviti u promet reproduktivni materijal genetski modifikovanih organizama za koje nadležni organ utvrdi… da ne predstavlja opasnost za zdravlje ljudi i životnu sredinu.“
Opasnost je mnogo veća nego sa GM usevima jer GM drveće opstaje mnogo duže, a njihov polen prelazi 600 km, neke vrste i 2.000 km!
Tako se mutirani geni mogu preneti na sve okolno drveće. Pošto trpe više herbicida i insekticida, povećano prskanje otrovima bi napalo sve u ekosistemu, ljude, životinje, biljke i zatrovalo zemljište i vodu.

SVETSKA KAMPANJA
Takođe nije poznato šta će GM drveće uraditi zemlji na kojoj je posađeno.
Kampanja da se zabrani genetsko modifikovanje drveća pokrenuta je 2004. godine od strane „Finskih ekoloških grupa“ („Finnish Environmental Groups“), „Narodne biološko-bezbednosne asocijacije“ („The Peoples Biosafety Association“) i „Unije ekološkog šumarstva“ („The Union of Ecoforestry“).
Kampanju su podržali „Svetski pokret za kišne šume“ („The World Rainforest Movement“), „Prijatelji Zemlje“ („Friends of the Earth International“), ISIS, „Mreža za Akciju za šume“ („The Forest Action Network“) i „Škotska zelena stranka“ („Scottish Green Party“).
U Ženevi pod sloganom „Narodni forum o šumama“, Ana Peterman, zamenik direktora kampanje „ZAUSTAVITE GM Drveće“, prikazala je dokaze o opasnosti od GM drveća i rizicima zaraze preko međunarodnih granica, čak i od samo jednog eksperimentalnog GM polja.
Rekla je: „Jednom kada polen od takvog drveća pobegne, nema povratka.“
Otvoreno pismo vladama od „Finskih ekoloških grupa“ kružilo je zadnjeg dana UNFF, gde piše da ne postoji kontrola nad vetrom i nad prenosom semena GM drveća od strane ptica i da se tako krši međunarodni „Protokol o biološkoj bezbednosti“ i Prvi međunarodni zakon o živim modifikovanim organizmima.
„Američka alijansa za zemlju“ („American Lands Alliance“), WWF i „Grinpis“ („Greenpeace“) pozvali su na moratorijum o puštanju GM drveća u prirodu.
Tokom 2006. godine, aktivisti Centra za razvoj ekološke svesti „IZVOR“ pokrenuli su akciju izmene Nacrta zakona o reproduktivnom materijalu šumskog drveća tj. zahtevali su brisanje Člana 13, koji dozvoljava GM drveće.
„Sutradan u osam sati primili smo poziv iz Ministarstva za zaštitu životne sredine sa pitanjem „Zašto širite paniku?“ Odgovorili smo na to da ne širimo paniku, već tražimo izmenu nacrta zakona. Sledeći dan nam je javljeno da je nacrt zakona postavljen greškom na sajt i obrisan sa sajta ministarstva. Ostao je da važi stari zakon koji je nastavio da dozvoljava GM drveće. Ovaj proces je dokumentovan u našoj arhivi“, navode u pomenutom Centru.
Protesti protiv GM drveća održani su na  Četvrtom forumu Ujedinjenih nacija o šumama (UNFF – UN Forum on Forests) u Ženevi, maja 2004. godine, zbog odluke da se napravi skica za GM projekat o drveću u okviru UN Okvira konvencije o klimatskim promenama (COP9) u Milanu, decembra 2003. godine. GM drveće je uključeno u Kjoto protokol kao generator ugljenika, kao čist razvojni mehanizam.
Ideja naučnika je bila da GM drvećem uspore klimatske promene i amelioracijski efekat od isparenja žive u atmosferu, sagorevanja fosilnih goriva i spaljivanja otpada. Njihova ideja je da prave zasade GM drveća koje sakuplja jonsku živu ili organsku živu, i prebacuje je u manje toksičnu elementarnu živu. Pitanje je šta se postiže prebacivanjem zatrovane zemlje sa jednog mesta na drugo, da bi ga biljke prerađivale u takođe otrovan oblik? Takođe, ovaj proces bi se odigrao prirodno i bez GM drveća.
Ovako preti velika opasnost po zdravlje ljudi i životinja, kao i opasnost od prenosa genetski modifikovanih gena na prirodno drveće. Profesor Džo Kumins, između ostalih, 2002. godine upozorio je da naseljavanje širećih oblasti sa živinoprenosivim genima drveća može izazvati katastrofu svetskih razmera! To drveće je genetski modifikovano i ima smanjenu supstancu koja daje drveću snagu i otpornost na insekte i bolesti. GM drveće ima 50 odsto manje te supstance od prirodnog drveća, što ga sprečava da izraste poput prirodnih stabala, čime se smanjuje šumska biomasa i degradira biodiverzitet. Pristalice GMO-a to pravdaju time da je takvo drveće lakše i jeftinije preraditi u papir, pogotovo brzorastuće vrste drveća. Činjenica koja im takođe ne ide u prilog je da se pokazalo da su baš spororastuće vrste drveća glavni prerađivači ugljendioksida“, navedeno je u Izveštaju, čije delove prenosi „Pečat“.