MILENKA JEZDIMIROVIĆ „Dunav“ je jaka poluga u ekonomskom sistemu

Razgovarala Nataša Jovanović

Na čemu „Dunav kompanija“ temelji ekskluzivitet, šta za njeno poslovanje znači kupovina banke, koje su sve vrste osiguranja u ponudi, te šta za državu znači zadržavanje u svom vlasništvu jedne vitalne institucije, objašnjava za „Pečat“ generalni direktor „Dunav osiguranja“

Moje mišljenje je da kompanija „Dunav“ treba  da ostane u vlasništvu države jer takva pozitivna  iskustva imamo u celom svetu, pa i u našem okruženju u Sloveniji i Hrvatskoj, koje svoja osiguranja nisu prepustile strancima nego su ih zadržala u državnom vlasništvu. To je ujedno i strateško pitanje ostavljeno za Vladu Republike Srbije koja treba da odluči kakav će biti konačni status „Dunava“. Ono što je stručna ocena ne samo menadžmenta kompanije, već i velikog dela stručne i ostale javnosti, jeste da finansijsku instituciju kakva je „Dunav osiguranje“ ni u jednoj zemlji sveta, gde se ozbiljno razmišlja o važnim institucionalnim partnerima za sprovođenje ekonomske politike, ne treba  „ispuštati iz ruku“, niti prodavati, kaže u razgovoru za „Pečat“ Milenka Jezdimirović, direktorka „Dunav osiguranja“, vodeće kompanije na tržištu osiguranja na teritoriji Republike Srbije.

„Dunav osiguranje“ je vlasnik i „Dunav banke“. Šta jedno osiguravajuće društvo ostvaruje preko bankarske institucije?
Ono što je posebno važno i što „Dunav osiguranje“ čini specifičnom kompanijom jeste činjenica da smo u širenju, odnosno modernizaciji svoje mreže i  kapaciteta u oblasti osiguranja, kupovinom većinskog paketa akcija Kosovsko-metohijske banke, praktično dobili još jedan kanal prodaje osiguranja. „Dunav banka“ će pomoći da kompanija „Dunav“ preko kanala banke sve svoje usluge osiguranja, odnosno oko 90 odsto proizvoda, plasira klijentima, koji će istovremeno biti i klijenti banke, preko bankoosiguranja, što do sada nismo mogli. To nije neuobičajena praksa jer je u svetu spoj banaka i osiguravajućih društava uobičajen i dobro poznat. Na domaćem tržištu mi smo jedina kompanija u osiguranju koja u okrilju svog sistema ima i banku, sedmu članicu grupe. Razvojem koji će se, po mojoj proceni, odvijati oko godinu do godinu i po dana, ova banka će moći da se svrsta u red renomiranih banaka i po kapacitetu će moći da se nosi sa svim zahtevima naše grupe osiguranika. „Dunav banka“je već preuzela usluge vođenja računa i plaćanja za transakcione račune kompanije „Dunav osiguranje“.

Kakav je portfolio banke?
Moram da kažem da je pre dokapitalizacije, nekadašnja Kosovsko- metohijska banka imala problem sa cenzusom, zbog čega je i raspisana emisija za dokapitalizaciju. Razvoj banke ide dobrim tempom. Kao univerzalna banka koja pokriva sve segmente poslovanja, svoju komparativnu prednost vidimo i u mogućnosti razvoja zajedničkih proizvoda, tzv. „cross sellingu“, čime ćemo povećati i portfolio osiguranja i obezbediti sigurne plasmane banke. Koristimo kapacitete „Dunav kompanije“ jer ima široku prodajnu mrežu, a prednost leži i u činjenici da nećemo morati da razvijamo novu prodajnu mrežu, već ćemo postojeću moći da stavimo u funkciju bankarskih usluga. Ovaj spoj je dobar jer ćemo moći da pružimo usluge svim našim klijentima koji su ujedno i naši osiguranici, zatim da sa manje troškova širimo mrežu bankarskih usluga, a što je naročito važno naši klijenti će na jednom mestu imati na raspolaganju i bankarske i usluge osiguranja.

U ime internacionalizacije u Srbiji se desilo ukidanje nacionalnih banaka. Ovu seču jedina kao vitalna nacionalna institucija preživela je Komercijalna banka. Da li u toj činjenici leži Vaše stalno vraćanje na ovu banku kao parametar uspeha?
Orijentacija kompanije „Dunav osiguranje“ i pre kupovine banke bila je da razvijamo vrlo dobre poslovne odnose i sa drugim bankama, poput Komercijalne, jedne od naših najvećih i po mreži najrazvijenijih banaka. S tom bankom imamo i dogovor o strateškoj saradnji. No, moja ideja i stav kada je revitalizacija kompanije „Dunav osiguranje“ u pitanju jeste, da treba postupiti na način kako je to urađeno u Komercijalnoj banci, dakle pronaći strateškog manjinskog partnera, uraditi određena restruktuiranja kompanije kako bi dobili unutrašnji remont, te pristupiti srazmernom prilagođavanju broja zaposlenih veličini premije. Kompanija „Dunav osiguranje“ dugi niz godina ima povećani broj zaposlenih, što je poseban teret i što se mora u narednom periodu rešavati na veoma temeljan i ozbiljan način, naročito vodeći računa i o podmlađivanju kompanije i o rešavanju drugih pitanja vezanih za nagrađivanje odnosno edukaciju i mogućnosti za očuvanje, odnosno  povećanje portfelja osiguranja u odnosu na  sadašnje stanje.

Pravni status društvenog preduzeća, kakvo ima „Dunav osiguranje“, recidiv je iz prošlih vremena. Promena vlasničke strukture u državnu imovinu podrazumeva i naknadni izlazak na tržište. Šta od činjenica govori u prilog protivnicima privatizacije ove kompanije?
„Dunav osiguranju“ predstoji procedura podržavljenja društvenog kapitala, što je  redovno usaglašavanje sa ustavnim odredbama o vrstama kapitala, pri čemu Ustav ne poznaje više društvenu svojinu kao oblik, a tek onda razmišljanje o privatizaciji, odnosno konačnom statusu kapitala koji će iz društvenog „preći“ u državni kapital. Moje mišljenje je da kompanija mora da ostane u vlasništvu države i takvo iskustvo imamo u celom svetu. To je ujedno i strateško pitanje ostavljeno za Vladu Republike Srbije i treba da odluči kakav će biti konačni status kapitala „Dunava“. Ono što je stručna ocena ne samo menadžmenta kompanije, već velikog dela stručne, pa i ukupne javnosti koja „Dunav“ doživljava kao sinonim za osiguranje, jeste da finansijske institucije poput kompanije „Dunav osiguranje“, ni u jednoj zemlji sveta gde se ozbiljno razmišlja o ekonomskim partnerima za sprovođenje ekonomske politike, ne treba prodavati. Na taj način država ima partnera koji je svojevrstan institucionalni investitor u dobrom delu ekonomskog sistema. Taj deo institucionalne i vrlo važne investicione aktivnosti podrazumeva značajan iznos kapitala – sredstava od prikupljene premije osiguranja, a on se po svojoj nameni može i mora upravo plasirati na razne načine i u razne prioritete, što može da predstavlja dobru pomoćnu polugu Vladi jedne zemlje. Isto je tako i sa drugim osiguravajućim kućama, primera radi, u Sloveniji, Hrvatskoj… S obzirom na to da je naša  Kompanija postala brend, bila bi prava šteta predati je u ruke vlasniku van domašaja Vlade odnosno države. Ima dosta načina da se zajedno savladaju određeni  problemi, naročito kada je u pitanju period tranzicije, odnosno prilagođavanja poslovnog ambijenta novim pravilima i usaglašavanja sa međunarodnim ekonomskim pravilima. Konačno, činjenica o strukturi kapitala bilo koje kompanije, pa i „Dunava“, nije nikakav garant da će poslovanje biti uspešno, već su to samo dobra poslovna politika i stručan, iskusan i čvrst menadžment, koji će znati da sprovede tu poslovnu politiku, da savlada sve prepreke i nedoumice u tranzicionom poslovanju i razvije domaćinsko ponašanje u odnosu na ukupne rezultate rada i poslovanja. Poslovna iskustva mnogih naših uspešnih privrednika – menadžera na ovom prostoru su nepobitan dokaz o veoma retkim poslovnim sposobnostima u rukovođenju – da se savladaju okolnosti neuobičajene za mnoge menadžere uspešne u svetu, kao što je vasionska inflacija, gvozdena međunarodna izolacija i NATO bombardovanje, što na privredu jedne zemlje ostavlja dugotrajne i teške posledice koje se ne mogu lako i u kratkom roku otkloniti. „Dunav kompanija“ je i u takvim uslovima uspela da sačuva svoje mesto, da prebrodi poteškoće, nastavi misiju uspešnog poslovanja, kao i  da se odupre velikoj i teškoj konkurentskoj utakmici, pa je i u tome  njena posebna prednost i  vrednost, i još jedan razlog zbog kojeg je  ne treba otuđivati od države.

Kakav je Vaš odnos prema drugim osiguravajućim kućama koje su došle u Srbiju da na našim prostorima naprave posao? Da li je država bila u mogućnosti da zaštiti poslovanje svoje osiguravajuće kompanije?
Imam utisak da se u koncipiranju nove zakonske regulative, o zaštiti poslovanja državne kompanije nije previše vodilo računa. Dokaz je da u Srbiji imamo 22 kompanije koje se bave osiguranjem, za šta su dobile odobrenje NBS, a matice su im  iz inostranstva. Razume se da je to prema novoj zakonskoj regulativi urađeno, ali je činjenica da  je teško izboriti se s njima, sačuvati deo tržišta i savladati bitku često ne baš uvek konkurentnu, jer se u trci za „komadom“ premije događaju i neki nekorektni potezi, naročito kada je u pitanju damping cena osiguranja. U osiguranju je veoma bitno da se zna da je cena osiguranja uslovljena visinom rizika koji osiguranje nosi i da van toga  ne bi smelo biti postupanja. Međutim, u toj trci za premijom, gde  je tržište relativno malo se, po mom mišljenju, za ovoliki broj osiguravača koriste i takvi nelojalni i nekonkurentni potezi da se niskim iznosima cena osiguranja svi dovode u rizik, a osiguranik online casino nema pravu uslugu osiguranja. Samo je  nevolja što se to tek uvidi kad se šteta dogodi, ali tada je već kasno. Druga novina u industriji osiguranja, a radi usklađivanja sa međunarodnom praksom – opet zakonskom regulativom je proglašavanje usluga osiguranja poslovima koji se pribavljaju u postupku javnih nabavki. Ovim činom je Kompanija, iako državna, stavljena u potpuno istu  ravan da se na tržištu bori sa svom konkurencijom  u osiguranju, što je Kompanija takođe spremno dočekala, pa i zbog toga ona posebno vredi. Ako se pogleda struktura osiguranika, može se uočiti da je veliki broj državnih institucija i ustanova u nadležnosti države osiguran kod „stranih“ osiguranja, što sa stanovišta konkurencije i nije  loše, pod pretpostavkom da  su uslovi osiguranja u tim slučajevima povoljniji od uslova  državne osiguravajuće kompanije.
Ne bih želela ništa loše da kažem o konkurenciji. Svi mi sarađujemo, takmičimo se  i razumemo se, kada je struka u pitanju. Prema proceduri, Narodna banka Srbije izdaje licencu za poslovanje bilo kojem društvu za osiguranje na ovom prostoru, koje ispuni propisane uslove. Na taj način je stvoren prostor da takmičarska bitka krene i mi smo to prihvatili. Moja procena je da imamo veliki broj osiguravača na malom tržišnom prostoru Republike Srbije, ali svi očekujemo bolja buduća vremena. Međutim, industrija osiguranja se ne razvija na način na koji bi osiguravači to hteli. Procenjujem  da su se time rukovodili i strani osiguravači, koji su ovde otvarali svoje ispostave. Oni takođe u narednom periodu očekuju razvoj industrije osiguranja na ovom prostoru, što će doći sa  oživljavanjem odnosno povećanjem  proizvodnje i kupovne moći stanovništva.

U kojoj meri naša industrija osiguranja korespondira sa sličnim na Zapadu i da li se možemo pohvaliti činjenicom da životno osiguranje polako, ali postepeno postaje deo kulture življenja?
Najveći infrastrukturni projekti u svetu, poput izgradnje metroa, autoputeva, bolničkih kompleksa i ostalih glavnih projekata finansiraju se, najčešće iz premije prikupljene posredstvom životnog osiguranja, koje plaća stanovništvo jedne zemlje. To su dugoročni i važni izvori kapitala u svetu. Kod nas, nažalost, to još nije slučaj. Moram da pomenem jedan slikovit a dramatičan primer, a to je da se u Srbiji izdvaja 10 evra po polisi životnog osiguranja po stanovniku, a 66 evra po stanovniku za cigarete. Pri takvim podacima, nikakva priča o tome da smo siromašni, da imamo druge prioritete u potrošnji  ne može da se opravda. Mnogi od nas imaju staru naviku po kojoj smatraju da država brine o našoj budućnosti, pa mladi odmah kada se zaposle i počnu da primaju platu, misle da je dovoljno to što poslodavac izdvaja za penziju, socijalno i zdravstveno osiguranje. Ali kako već imamo velike probleme u državnom penzionom fondu, svi  osigurivači na ovim prostorima koji se bave životnim osiguranjem, uključujući i „Dunav“, jedinstveno nastoje da što više promovišu potrebu životnog osiguranja, kako bi ta navika, kao što je svuda u svetu, bila izgrađena, da  sve više u svesti građana bude prisutna činjenica da je neophodno imati neku vrstu bezbednosti, pre svega za  naše živote. U svetu je to postignuto zakonskim obavezivanjem na određene  vrste osiguranja, što kod nas nije slučaj. Kada su u pitanju vrste osiguranja, kod nas je za sada obavezno samo osiguranje za automobil. Tako se dešava da je četvoročlana porodica jedino osigurala automobil koji drži napolju, na ulici, a da ni nosilac ekonomskog opstanka porodice – jedini zaposleni koji izdržava porodicu nije osiguran, što je u svetu nezamislivo. Državnom politikom se u svetu, u stvari  kroz obavezivanje na određene vrste osiguranja materijalnih dobara i stanovništva rasterećuju državni izdaci za socijalna i druga davanja i stvaraju navike da svaki građanin počne da o sebi razmišlja, izdvaja sredstva za svoje osiguranje i na taj način i štedi.

Koja je razlika između životnog osiguranja i štednje?
Životno osiguranje je poseban  vid štednje, jer je novac koji se uplaćuje po  polisi životnog osiguranja, uvek vlasništvo osiguranika. Ono se razlikuje od štednje, jer da bi ste štedeli, na primer, sa  hiljadu evra, oročite  novac u banci i na taj iznos dobijate određenu kamatu  na deset ili 15 godina. Po protoku tog roka, dobijate  svojih hiljadu evra i kamatu kao prinos na uloženi kapital. Isto to možete da postignete i sa polisom životnog osiguranja, iako u startu nemate tih hiljadu evra, s tom razlikom što do njih možete da dođete, upravo štedeći preko životnog osiguranja. Druga bitna  razlika je što kupovinom polise  životnog osiguranja  stičete pravo na zaštitu  svog života već uplatom prve rate, koja traje  sve vreme izdvajanja i štednje, a kod ulaganja novca u banku to nije slučaj.

Koliko se „Dunav osiguranje“ specijalizuje u sferi penziono-invalidskog osiguranja i šta za vašu kompaniju znači činjenica da je Srbija po broju starog stanovništva jedna od prvih u Evropi?
Postoji nekoliko činilaca koji oslikavaju podatak da smo najstariji narod i da imamo veliki broj korisnika penzionog fonda. Bitan  momenat, po mom mišljenju je, pre svega, stanje naše privrede, a ključni makroekonomski potezi za poboljšanje ovog trenda su mere za oživljavanje privrede. Ukoliko se obezbede mogućnosti da što više mladih i stručnih kadrova nađe zaposlenje, utoliko bolje, jer će se povećati društveni proizvod i mogućnost za izdvajanja svih vidova javne potrošnje, pa i za penzione fondove. Mladi naraštaji moraju da počnu da razmišljaju o sebi i da izdvajaju sami za dodatna dobrovoljna privatna osiguranja, kao što je to svuda u svetu. Naša kompanija u svom sastavu ima i dobrovoljni penzioni fond, sa preko 40 posto tržišta,  u kojem izdvajanjima učestvuje  dobar deo osiguranika. To znači da ipak jedan  deo stanovništva shvata da nije dovoljno samo  da bude stalno zaposlen i da ima redovnu uplatu u državni penzioni fond, nego da mu je neophodna i neka dodatna sigurnost u budućnosti, a naročito za starost. Imamo mlade klijente koji imaju redovno državno penziono osiguranje, pored njega polisu životnog osiguranja i polisu dodatnog penzionog osiguranja. Na taj način oni, od rane mladosti štede i obezbeđuju svoju sigurnost. Kada je osiguranje života u pitanju, govorimo o lepim događajima, jer niko ne želi da se dogodi nešto ružno. Osiguranje upravo jeste tu da predupredi ili umanji  rizike tipa težih povreda i bolesti,  kao i da u neželjenom  slučaju (najstrašnijem – smrti), najbližim srodnicima – članovima porodice bude velika pomoć. U lepim slučajevima, kada se ništa od toga ne dogodi, a protekne vreme za koje je osiguranje zaključeno (osiguranje za slučaj doživljenja), taj novac se sa određenom dobiti isplaćuje osiguraniku.

Na čemu još temeljite ekskluzivitet Vaše kompanije?
Kompanija „Dunav osiguranje“ je najveća kuća na tržištu osiguranja u zemlji, sa tradicijom dugom 140 godina. Kao akcionarsko društvo za poslove osiguranja, reosiguranja, saosiguranja i ostalih usluga u osiguranju, „Dunav osiguranje“ je jedina kuća na domaćem tržištu registrovana za sve vrste osiguranja. To je kompanija sa vodećim ljudskim, tehničkim i finansijskim potencijalima u zemlji. Uvek rukovođeni istom vizijom kvaliteta svojih usluga, obavljamo mnogobrojne delatnosti i predstavljamo snažnu i pouzdanu osiguravajuću kuću i jednu od najuspešnijih kompanija u zemlji. Preduzeća koja posluju u sastavu Kompanije obavljaju široki spektar specijalizovanih usluga- reosiguranje, preventivni inženjering, usluge tehničkog pregleda i servisiranja motornih vozila, bankarstvo, brokerske poslove i sl. Bili smo prvi po ulaganjima našeg kapitala kada su u pitanju koorporativne obveznice. „Dunav osiguranje“ je glavni  dugogodišnji osiguravač EPS-a, koji smo osigurali i u naredne četiri godine. U toku jedne godine izdajemo oko milion i dve stotine hiljada polisa i prvi smo po: visini premije, veličini i razvijenosti  mreže, vrstama proizvoda, broju zaposlenih, visini  plaćenih poreza i doprinosa državi i dr. Imamo najbolje stručnjake različitih profila, a  kada su u pitanju štete, naša ažurnost u isplati je 99,8%. Učestvujemo u humanitarnim, socijalnim, kulturnim i sportskim aktivnostima.

Koje sve vrste osiguranja su u ponudi?
Mi nudimo građanima preko 90 vrsta osiguranja, a dele se na životna i neživotna. Kada su životna osiguranja u pitanju tu imamo čitavu lepezu. Svako od korisnika ko želi da ima polisu životnog osiguranja može sam da odredi koliku premiju može da uplaćuje, pa u skladu sa tim i da dobije odgovarajuće pokriće rizika.

Sa kojim ste se problemima suočavali u prethodnoj godini?
Činjenica od posebne važnosti je ta da smo, uprkos teškom poslovnom okruženju u 2010. godini, pri čemu mislim na probleme u privredi, slabiju kupovnu moć stanovništva i veliku nelikvidnost u pogledu plaćanja, ostvarili dobre rezultate kao kompanija koja se bavi pružanjem usluga osiguranja, koje se u krizama posebno zapostavlja. Što se ukupne industrije osiguranja u Srbiji tiče, poslovanje je bilo dosta otežano, jer se, s obzirom na egzistencijalne probleme, u redosledu plaćanja obaveza osiguranje našlo na kraju. Drugu otežavajuću okolnost predstavljale su znatne štete u poprilično velikom zamahu, naročito kada su u pitanju poslovi osiguranja vezani za poljoprivredu koja je bila na udaru velikih elementarnih  nepogoda. Ali, kvalitet osiguranja upravo i jeste u tome, što se u takvim situacijama klijenti mogu osloniti na svoje osiguravajuće društvo, zbog čega su uostalom i zaključili osiguranje. Mogu da istaknem da smo svoje obaveze prema klijentima izvršavali u rekordno kratkom roku, pa smo se pred njima i kvalifikovali kao Kompanija koja nije samo siguran već i ažuran partner kada nevolja nastupi, što kod naših klijenata nailazi na vrlo dobar prijem, a čime se posebno ponosimo.

Da li iskustva stečena u periodu bivše Jugoslavije svedoče da se ipak sve, posebno tradicija i iskustvo, ne mogu kupiti na Zapadu?
Što se tiče kompanije „Dunav osiguranje“, reč je o dobroj osiguravajućoj kući, čije poslovanje na polju osiguranja je poznato i renomiranim svetskim osiguravačima i reosiguravačima. Nema mnogo velikog i važnog iz oblasti osiguranja, što se iz sveta može kao novo naučiti, a da se u Kompaniji već ne zna. Kompanija „Dunav“ je tradicionalno riznica kvalitetnih kadrova, zbog čega sam veoma ponosna. Dobro poslujemo i na inostranom tržištu jer imamo i najveću reosiguravajuću kuću „Dunav RE“, koja posluje sa svetskim reosiguravačima sa kojima imamo kvalitetnu i dugu poslovnu saradnju. Kompanija „Dunav“ se prepoznaje kao kompanija sa velikim rejtingom. Za nas nema nepremostivih prepreka, poslove osiguranja obavljamo stručno i savesno, a svoje obaveze redovno ispunjavamo.

Globalni ekonomski slom u Americi išao je preko sloma osiguravajućih društava kada je stvorena dužničko-poverilačka kriza na relaciji osiguravajuća društva – osiguranik. Da li se svetska ekonomska kriza odrazila i na poslovanje vaše kompanije?
Kada je u pitanju svetska ekonomska kriza, ona najpre pogađa finansijski sektor. Sa oživljavanjem privrede počinje i veća zainteresovanost za osiguranje, što je, po mom mišljenju, pogrešno. Osiguranje treba da bude prioritet, naročito u vremenu krize. U svetu se u  bilo kojem poslovanju, osiguranje podrazumeva kao prateći i normalni faktor, posebno kada je u pitanju imovina. Kod nas je nevolja, što svest o potrebi osiguranja poslovanja u krizi ne postoji u dovoljnoj meri. Naša kompanija vrlo budno osluškuje sve svetske inovacije u domenu osiguranja i reosiguranja i uspevamo da se prilagodimo i na vreme pripremimo za sve dolazeće promene, uključujući i napore da se svest o potrebi osiguranja poveća. Mi smo sada u intenzivnim  pripremama za primenu novog međunarodnog standarda, koji će biti značajan za sve osiguravajuće kuće u svetu, a to je primena principa „Solvensi 2“, počev od 2013. godine, kojim se naročito povećava pažnja u pogledu rizika u osiguranju.

Da li je državna intervencija iz federalnih rezervi u pravcu spašavanja osiguravajućih kuća u Americi označila kapitulaciju kapitalizma?
Ne bih da na taj način razmišljam, ali je činjenica da se u finansijskoj sferi uvek mora voditi prvenstveno stručno i  domaćinsko poslovanje. Pod tim podrazumevam kontrolu i nadzor nad svim transakcijama u finansijskom sektoru. Nije se smelo dozvoliti da se ispuste komande iz ruku, što je posledično dovelo do ekonomskog sloma, koji je inficirao ukupnu planetarnu ekonomiju. Zbog toga to ne bih nazvala slomom kapitalizma, već neopreznošću finansijskih znalaca, kojima se u ekonomiji takvi propusti ne bi smeli događati. Mora se poštovati precizno  finansijsko poslovanje, koje podrazumeva  i veliku finansijsku stručnost. Finansijska sfera ne može da funkcioniše bez struke i kontrole.

Kako ocenjujete pravni ambijent u Srbiji kada je u pitanju poslovanje osiguravajućih kuća?
Ne bi se moglo reći za bilo koju zemlju u tranziciji, pa ni za našu, da je sve uređeno baš kako valja. Posebno otežavajuća činjenica je da se u pokušaju prilagođavanja nekim svetskim standardima zemlja u tranziciji suočava sa mnogim neočekivanim problemima. Naša zemlja je kao ni jedna druga u relativno kratkom vremenskom periodu od nekoliko godina preživela inflaciju, međunarodne sankcije i žestoko bombardovanje. Sve se to snažno  odrazilo na privredni ambijent i ukupnu ekonomiju zemlje. Ta tri događaja, po mom mišljenju, i te kako su uslovila vrlo teške lomove u privredi i društvu, koje treba lečiti nimalo lakim ali sveobuhvatnim i mudrim merama. Za to su neophodne materijalne pretpostavke, državni kapaciteti, stručni kadrovi, mnogo rada i štednje i svakako međunarodna podrška. Moramo svi zajedno da krenemo u oživljavanje privrede i mobilizaciju svih resursa za bolji život. Moja je ocena da imamo polazne kapacitete, znanja i druge potrebne preduslove da krenemo u oživljavanje privrede i uključivanje većeg broja stanovništva, naročito mlađeg i obrazovanog u taj proces.

Kakvi su razvojni planovi „Dunav osiguranja“ kada je reč o regionu?
Naša kompanija je na području bivše Jugoslavije, kada su postojale samo dve osiguravajuće kuće, imala izuzetno razvijenu mrežu predstavništava i filijala. Sada razmišljamo o povratku na mesta na kojima smo već bili. To nije proces koji može lako i brzo da se dogodi. U regionu već imamo našu osiguravajuću kuću  – „Dunav osiguranje Banja Luka“, koja posluje na teritoriji Republike Srpske sa postepenim izlaskom na područje Federacije BiH, što je početak planiranih povratnih tendencija.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *