Stankovićevih 25 trofeja

Piše Marko Marković

Bez obzira na takav učinak Dejan Stanković nije naš najbolji fudbaler

Među našim igračima i ne treba tražiti onoga ko bi učinku u dugoj karijeri, mogao bar da se približi popularnom DEKIJU.
A malo je takvih i u svetu! Možda ih i nema?
Pre neku godinu FIFA – Svetska federacija, povodom obeležavanja  jubileja – raspisala je, odnosno poslala svim nacionalnim Savezima CIRKULAR sa pitanjem – KO JE PRVI AS u poslednjih 50 godina?
A sa ovih prostora, iz novih država bivše Jugoslavije je glasio:
DRAGAN DŽAJIĆ (Srbija i Crna Gora)
BRANE OBLAK (Slovenija)
SAFET SUŠIĆ (Bosna i Hercegovina)
DARKO PANČEV (Makedonija)
DAVOR ŠUKER (Hrvatska)
Dejan Stanković se i ne pominje, a kamoli da je bio kandidat, za taj laskavi epitet – NAJBOLJEG MEĐU NAJBOLJIMA!
Opet izborom Džajića, Oblaka, Sušića, Pančeva i Šukera ne završava se lista najistaknutijih, najpopularnijih, najcenjenijih, najskupljih.
Zar, da kada govorimo o velikanima našeg najpopularnijeg sporta olako pređemo preko imena: Bobeka, Vukasa, Mitića, onda Šekularca, Milutinovića,Čajkovskog, Beare, Šoškića, Savićevića, Mijatovića, Zebeca i Moše Marjanovića. I koliko je još bilo fudbalskih dragulja u onoj velikoj državi?
Rano je konstatovano da golobradi DEKI ima – neke čudne osobine. Nije na terenu posebno atraktivan. Jeste neumoran. Ne priča mnogo – ali radi. Uvek je pouzdan. Retko pruža briljantne partije. Istovremeno, zna se i koliko on može da doprinese ekipi u borbama za bodove, trofeje.
Takav imidž o njemu traje punih 16 godina. Od kada je osvojio prvi trofej sa Crvenom zvezdom – na Prvenstvu 1995. godine.
Onda su se ređali uspesi. Prvo u Laciju, gde je igrao od 1998. do 2004. godine i sada je u Interu (2004-2010. godine). Potpisao je ugovor sa Milanskim klubom do 2014. godine i tu će i završiti karijeru.
Dakle, 12 sezona u Italiji, a upravo ova tek minula bila je i najberićetnija!
U njegove vitrine stiglo je još pet pehara! Nije uzeo samo Superkup Evrope, pa da kapiten reprezentacije Srbije sa Interom trijumfuje u svim takmičenjima u 2010. godini.
Ali, bez obzira na tu činjenicu – DEJAN STANKOVIĆ je naš FUDBALER GODINE.
Imao je najozbiljnijeg konkurenta u NEMANJI VIDIĆU, prvog štopera na kontinentu i kapitena Mančester junajteda. Ipak, Dejanovo ostvarenje – PET TROFEJA U JEDNOJ GODINI, malo je reći da je to svojevrstan podvig.
Mnogo je više od toga!
Permanentnim iskazivanjem kvaliteta, noseći dresove klubova čiji su osnovni ciljevi – pobeda, a najuzvišeniji dometi bili su preporuka selektorima da ga pozivaju kada sastavljaju izabrane timove.
Sa ovih prostora, računamo i Jugoslaviju, niko nikada nije nastupio na tri Mondijala!?
Stanković je bio u reprezentaciji u Francuskoj, Nemačkoj i sada Južnoj Africi.
Doduše, ne može da se podiči da je na tim takmičenjima postignuto nešto više, mada je postojala dobra šansa da se marljivi DEKI i tu posebno istakne.
Ipak dosegao je do tih visina da postane nezamenljivi član nacionalne selekcije Srbije, ujedno i kapiten i u svom klubu Interu.
Napomenimo da je u dresu sa nacionalnim obeležjem nastupao 95 puta, pa i tu ima šansu da ostvari novi rekord. Naime, da po broju utakmica u reprezentaciji nadmaši i Savu Miloševića koji je nanizao 102 utakmice.
Stanković je rođen 11.09.1978. godine.
Ističe – igraće do kraja ugovora sa italijanskim gigantom. Veruje da može još toliko da izdrži, u ovakvom paklenom ritmu. Jednostavno, on je RATNIK NA TERENU i ničega se ne plaši.
Pa, ni novih izazova.
A priznanje, da je najbolji fudbaler Srbije u 2010. godini samo je podstrek neponovljivom asu da istraje. I stigne opet do najvećih visina.
U svim anketama proglašen je za PRVOG ASA.
Praktično i nije imao konkurenta. Jer, ponovimo još jednom – IMPRESIVAN JE BILANS – PET  TROFEJA U JEDNOJ GODINI!
A ta niska DEKIJEVIH bisera izgleda ovako:
– Prvenstvo Italije
– Kup Italije
– Superkup Italije
– Liga šampiona
– Klupsko prvenstvo sveta
Sve to, osvojeno u jednoj godini!
U 2010. godini.
Dejan Stanković sa ovakvim bilansom ulazi, svakako, u istoriju fudbala.
Niko to ne može, niti hoće da osporava…