Ravnodušno na čelo Evrope

Piše Vlastimir Vujić

I u Mađarskoj se na predstojeće predsedavanje Evropskom unijom sve manje gleda kao na veliku čast, a sve više kao na teret koji se ne može izbeći. Razlog je u tome što je u odredbama Lisabonskog ugovora došlo do značajnog smanjenja uloge i važnosti predsedavajuće države

Mađarski polugodišnji program predsedavanja Evropskom unijom, koji bi, inače, trebalo da proizađe iz zajedničkog programa tzv. „trio“ predsedavanja – još nije razvijen! U skladu sa Lisabonskim ugovorom, od početka ove godine, uvedeno je timsko – trojno predsedavanje EU. Španija, koja je funkciju „prvog među jednakima“ obavljala do juna, onda Belgija, koja do kraja ove godine predsedava EU i, naposletku, Mađarska, koja od Nove godine preuzima taj posao – nisu usaglasile zajedničke ciljeve. Praktično je kreirano svega 65 odsto programa predsedavanja (opstruirala je i Budimpešta, vrlo nezadovoljna sa dobijenih deset odsto od plana, predstavljenih  kao „okvir za želje“ kojim predsedavajuća rešava pitanja iz svoje nacionalne agende – tražila je 20 odsto). Kasni se u svemu.

EVROSKEPTICIZAM RASTE
Najveći problem je spor Evropskog parlamenta i Evropskog saveta (u kojem su nacionalne vlade) – oko budžeta za 2011. godinu (predviđeno je da se potroši 126,5 milijardi evra). Spor je dvojak. Prva nesuglasica je oko buduće raspodele vlasti u EU, a druga oko nadležnosti EP u vezi budžetskih pitanja. Ako se do 31. decembra budžet ne usvoji, Unija će od 1. januara funkcionisati u skladu sa prošlogodišnjim na mesečnoj osnovi, što će, pre svega, ugroziti formiranje jedinstvene evropske diplomatske službe… Mnogi poslanici shvatili su u Strazburu proteklih dana notornu istinu. Veća prava koja je dobio Evropski parlament 2007. godine na osnovu Lisabonskog ugovora, vlade što su u međuvremenu došle na čelo Velike Britanije, Holandije, Švedske i Mađarske – ne shvataju (dovoljno) ozbiljno. Zbog problema sa dugovima, za šta su mnoge vlade same krive, i zbog loše privredne perspektive u većini članica ponovo preovladava – evroskepticizam. I to sve veći. Do nacionalnih populista argumenti ne stižu, kao ni do onih pogođenih krizom. Nema na vidiku „projekata“ koji bi pobudili novo oduševljenje za evropsku ideju. Spor oko budžeta za 2011. godinu (ali i sve neizvesnija sudbina evra), vesnik je novih sporova oko suštine Evropske unije. Naime, Evropsku uniju trenutno ne koče samo njeni protivnici, nego je u znatnoj meri sputava i nedostatak entuzijazma njenih pristalica. Posebno vlade u Berlinu i Parizu, koje su bile motor EU, sada sve sofisticiranije taktiziraju kada je reč o odnosu prema njoj.
I u Mađarskoj se na predstojeće predsedavanje Evropskom unijom sve manje gleda kao na veliku čast, a sve više kao na teret koji se ne može izbeći. Prema izvorima bliskim premijeru Viktoru Orbanu, razlog je u tome što je u odredbama Lisabonskog ugovora došlo do značajnog smanjenja uloge i važnosti predsedavajuće države. Ono što je donedavno bio premijer ili predsednik predsedavajuće zemlje, sada je stalni predsednik Veća Evropske unije Herman Van Rompaj, jer po Lisabonskom ugovoru donosi najvažnije odluke na samitima evropskih političara.
Otkako je preuzeo čelnu funkciju u mađarskom Ministarstvu inostranih poslova u maju ove godine, ministar Janoš Martonji je gotovo pola godine bio zaokupljen drugim, čini se „važnijim“ problemima (u ovom delokrugu značajnije se angažovao tek u prvoj polovini novembra). Dva ranija državna sekretara, koja su bila zadužena za preuzimanje i organizovanje poslova oko predsedavanja EU – više to nisu.  Premijer Viktor Orban nije hteo da im produži radni ugovor. Državni podsekretar Balint Odor, što je potom bio nadležan za celokupnu pripremu preuzimanja mađarskog predsedavanja dvadesetsedmoricom (ali bez prevelikih ovlašćenja), nije imao čak ni nadležnog šefa kome bi mogao da referiše o urađenom poslu.

ORBANOVE ROTACIJE
S kolikom ravnodušnošću je do pre samo nekoliko nedelja Mađarska pristupala ovom zadatku svedoči i činjenica da je organizatore odbila i jedna od najiskusnijih poslanica Evropskog parlamenta, Enike Đuri, koju su zbog poodmaklog „cajtnota“ zamolili iz Orbanovog kabineta da preuzme kompletno vođenje priprema za preuzimanje predsedavanja EU. Ona je izjavila da mora da boravi u Briselu do kraja oktobra kako bi „kompletirala“ punu godinu dana na dužnosti u EP i tako „zaradila“ penziju tog parlamenta (nedavno, po povratku u Budimpeštu, Đurijevu su ipak „nagovorili“ da se uključi u pripreme).
Trebalo bi napomenuti još i to, da su  po ovom pitanju vodeće političke partije u Mađarskoj, u specijalnom parlamentarnom Odboru bile aktivne samo u vremenu pre održavanja aprilskih parlamentarnih izbora. Inače, parlamentarni Odbor zadužen za organizovanje evropskog predsedavanja nije se sastao više od osam meseci (od februara), a uprkos izjavama njegovog novoizabranog predsednika Ričarda Horčika i lidera socijalista Atile Mešterhazija „da će parlamentarni Odbor nastaviti s radom i pod Orbanovom vladom“ – to se nije dogodilo. Viktor Orban je u oktobru imenovao nove ljude. Sve iz „svog“ Fidesa.
Uz sve do sada istaknuto, pojavio se još jedan, novi problem. Predviđeni koncept ranije vlade (socijalističke), o skromnom i štedljivom budžetu za organizaciju mađarskog predsedavanja, pod Fidesovom vlašću „puca“ po svim šavovima. Prethodni premijer Gordon Bajnaji predvideo je organizaciju ministarske konferencije EU članica i druge paralelne događaje – samo u Budimpešti i Briselu. Viktoru Orbanu su zahtevi da budu uvršteni u službeni deo predsedavanja Mađarske Evropskom unijom stigli još iz pet gradova: Višegrada, Debrecina, Segedina, Gedelea i Balatonfireda. Orban se odlučio za Gedele. A prvobitno predviđeni troškovi od 55 miliona evra, premašili su prvo cifru od 70, a zatim i – 77 miliona evra (prognoze govore da će krajnji troškovi dostići 100 miliona evra). Sadašnji premijer napravio je još jednu rotaciju. Ministarstvu inostranih poslova oduzeo je kompetentnost nad budžetom  vezanim  za predsedavanje Mađarske EU, i punu nadležnost kod finansiranja poverio Ministarstvu državnog razvoja.
I na kraju – još dva velika (za)kašnjenja Orbanove administracije. Još uvek nema konačne odluke o partnerima iz medija, oni će omogućiti multimedijalnu i tekstualnu podršku novinarima koji će pratiti ovo predsedavanje. Osim toga, na budimpeštanskom aerodromu „Feriheđ“, do početka preuzimanja nove dužnosti Mađarske, neće biti završena modernizacija i opremanje VIP prostorija, kako bi se zadovoljili rigorozni bezbednosni standardi za najviše lidere i goste iz EU.

___________________

Evropa u Hortijevim odajama

Da Budimpešta, u kojoj se nalaze brojni hoteli i poslovna zdanja, ne bi bila, kako je podvukao Orban, „potpuno u kolapsu tokom predsedavanja Mađarske EU“, većina (ne)formalnih sastanaka (planirano ih je ukupno 250) biće održana u Gedeleu, mestu severoistočno od prestonice, gde se nalazi nekadašnja palata Habzburške dinastije (površine 1.635 kvadratnih metara), u čijoj su se velikoj sali za vreme mađarskog fašističkog diktatora i Hitlerovog najbližeg saveznika Mikloša Hortija, tokom Drugog svetskog rata – održavali svečani balovi! Zanimljivo je međutim, da sastanci neće biti održavani u toj sali, već u nekadašnjoj ogromnoj štali(?!), koja se još uvek upodobljava za novu namenu (pod velikim upitnikom je i završetak njene rekonstrukcije na vreme), kao i to da će biti iznajmljeno 200 Folksvagenovih automobila za prevoz evropskih političara. Njima neće, kako su medijima poručili iz apsolutno vladajućeg, desničarskog Fidesa, biti služeno „vino uz hranu“ – već mađarska hrana uz mađarsko vino. I sve će se konzumirati iz mađarskog escajga.