Pola veka naše košarke

Piše Marko Marković

Prekretnica – Olimpijske igre 1960. godine u Rimu

Partizan je  ponovo, peti put uzastopno, u TOP 16!
U konkurenciji moćnika sa kontinenta, i finansijskih i igračkih, nižu se uspesi.
Sada je, još jednom, proradila „fabrika“ Beograđana za proizvodnju rezultata u internacionalnoj konkurenciji. Ujedno i lansiranja novih asova.
Iako se sastav menja iz sezone u sezonu, to ne utiče na sjajne domete u Evroligi.
Sa takvim klubom samo možemo da se ponosimo!
A, prilika je da se podsetimo kako je, u stvari, počela priča o našoj ZLATNOJ KOŠARCI.
U početku, nigde nas nije bilo!
Na tom posleratnom Prvenstvu kontinenta u Pragu 1947. godine, reprezentacija Jugoslavije zauzela je pretposlednje mesto. Slabija je bila jedino Albanija!
Učestvovali smo i na Prvom šampionatu sveta, u Buenos Ajresu 1950. godine. Plasman deseti, od toliko učesnika!?
Što se tiče najvećeg takmičenja na planeti – Olimpijskih igara – stigli smo tek 1960. godine, čiji je domaćin bio Rim.
I onda, iz VEČNOG GRADA krenuli smo ka najvećim visinama.
Praktično do nastupa u glavnom gradu Italije nismo imali nijedan zapaženiji domet izabranog tima! Uglavnom smo se plasirali u donjem delu tabela. Predstavljali smo se u najjačem izdanju ali, ipak, smo bili daleko od ozbiljnijeg ostvarenja.
Na kvalifikacionom turniru, za učešće na Olimpijskim igrama, prijatno smo iznenadili. Torino nam je doneo pravo da se pojavimo na finalnom nadmetanju. Selektor ALEKSANDAR NIKOLIĆ je tako trasirao put ka prvom izuzetnom dometu. Našli smo se 1960. godine među najboljim ekipama sa planete.
Odjeknuo je taj uspeh reprezentacije JUGOSLAVIJE kao prvorazredna senzacija.
Autsajdar je stigao do završnice!
U okršajima, prvo sa Francuskom 62:61, pa Čehoslovačkom 64:76 i Bugarskom 67:62, izborili smo ulazak u polufinalnu grupu.
Deklasirali su nas osvajači Zlatne medalje – Amerikanci 104:42, savladani smo u meču sa Sovjetskim Savezom – 61:88, a porazili smo Urugvaj – 94:83.
Ostalo je da se borimo za plasman od petog do osmog mesta.
Osvojili smo šesto!
Dalje se nije moglo.
No, po onome kakve smo partije pružali i kako su izabranici trenera NIKOLIĆA igrali, svima je postalo jasno da jugoslovenski košarkaši više nisu META ZA POTKUSURIVANJE!
Pojavila se jedna ozbiljna košarkaška postava, čije vreme tek dolazi.
U Rimu, a pre toga u Torinu, u kvalifikacijama – ekipu su činili:
DANEU, ĐERĐA, DRAGOJLOVIĆ, ĐURIĆ, GORDIĆ, KANDUS, KORAĆ, KRISTANČIĆ, LOKAR, NIKOLIĆ, PETRIČEVIĆ, RADOVIĆ.
Izabrani tim SAD delovao je najmoćnije. Superiorno. Bez teškoća je uzeto najsjajnije odličje, a gledaoci širom planete prvi put su videli i DRUGAČIJU KOŠARKU. Brzu, maštovitu, sa sjajnim potezima pojedinaca.
Koliko su Amerikanci bili, sa tom nazovimo je AMATERSKOM POSTAVOM, neprikosnoveni potvrđuje i podatak da je odmah po završetku Olimpijskih igara cela prva petorka prešla u PROFESIONALNU LIGU. Toliko su imali ti, za ono vreme, sjajni majstori umeća snage.
Čudovišno, maestralno, neviđeno za taj period od pre pola stoleća, izvodili su akcije od koša do koša.
Nije im, na primer, palo nimalo teško da nas „isprate“ sa poenom viška!
RADOVAN BATA RADOVIĆ koji je nosio u svečanom defileu, u Rimu, našu zastavu, prisećajući se tog prvog velikog dometa košarkaša o svemu je kadar da satima iznosi najpikantnije detalje, ali se sve opet vraća na umetnike iz SAD!
„Jednostavno, kaže Bata, dok se okreneš uzeta ti je lopta, svaki od njih nema dve ruke, nego bar četiri!? Mi smo takvi, dođe poznati as i dugogodišnji igrač Partizana i reprezentativac misli da možemo nešto da uradimo? Takva je atmosfera bila u svlačionici pre početka utakmice. No, čim je sudija dao znak da se krene za tili čas je završeno poluvreme. A oni vode sa 63:16!? Sve je odmah, postalo jasno.“
Šesta pozicija, iz glavnog grada Italije, sa OI – predstavlja uvod u kasnije veličanstvene podvige naših košarkaša?
Trijumfovali smo na evropskim i svetskim šampionatima, olimpijskim igrama.
Prvu medalju osvojili smo na Prvenstvu kontinenta, u Beogradu, 1961. godine. Srebro.
Time je bio trasiran i ZLATAN PUT JUGOSLAVIJE, u sportu.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *