PITER NEJGL Nećemo sukobe, hoćemo saradnju

Razgoavarala Nataša Jovanović

Nestašica mleka 2010. godine je rezultat smanjenih i selektivnih subvencija, visokih cena stočne hrane i nepogodnog vremena: predstavnici kompanije „Salford“

Srbija je zemlja koja  ide ka priključenju EU, zanemarujući činjenicu da je agrarna politika u  Evropi, a onda za njom i mlečna industrija najkompleksnija grana i, kao najvažnija,  zauzima prvo ili tek drugo mesto, kaže u razgovoru za „Pečat“ Piter Nejgl, direktor investicija „Salford“ kompanije.

Kako komentarišete činjenicu da je kompanija „Salford“, u okviru koje posluje „Imlek“, označena kao  krivac za  nedostatak mleka na srpskom tržištu? Koliko je opravdano za takvo stanje optužiti jednu privatnu kompaniju?
EU je radila više studija vezanih za mlekarsku industriju u Srbiji i ako gledamo današnju situaciju nameće se zaključak da je reč o problemu formiranom pre pet godina. Razlog tome je konkretna politika Vlade prema samim proizvođačima mleka. Po pitanju broja krava Srbija je u rangu nerazvijenih zemalja, sa 1,9 krava po farmi. S druge strane, farme pod DFG- om beleže osam krava po farmi. Tako je stvoren veliki jaz između onoga što je rezultat agrarne politike jedne zemlje i individualnog rezultata jedne kompanije. Time mi ne optužujemo Vladu Srbije, već samo govorimo šta je realna situacija. Vlada nije prepoznala da su subvencije od ogromne važnosti za stabilno snabdevanje u tranciziji ka EU. Nestašica mleka 2010. godine nije rezultat pogrešnih poteza koje je vukao „Salford“, već smanjenih i selektivnih subvencija, visokih cena stočne hrane i nepogodnog vremena.

Komisija za utvrđivanje konkurentnosti utvrdila je da je vaš udeo na domaćem tržištu 40 odsto. Da li je tu reč o monopolskom položaju ili o lošoj interpretaciji značenja reči „lider“?
Mi smo lideri na našem tržištu, a takva pozicija podrazumeva dežurnog krivca za sve probleme. U ovoj zemlji se ponekad i dešava da ako neko bude prepoznat kao veliki i uspešan, po definiciji budi sumnju da je to  radio neregularno, kao da sam uspeh podrazumeva neku krivicu. Drugo postoji nerazumevanje u tumačenju dominantne pozicije. Kada je Srbija krenula sa svojim pravnim promenama, mnoge  zemlje u regionu su imale daleko jednostavnije precizirane uslove šta je dominantna pozicija. Postoje kompanije koje imaju samo 25 ili 30 odsto učešća u tržištu, a mogu da se pohvale dominantnom pozicijom. S druge strane postoje kompanije sa 70 odsto učešća na tržištu, ali ne mogu da budu dominantne ili u poziciji koju mogu da iskoriste ili zloupotrebe. Ovde postoji pretpostavka da ako si lider i ako si uspešan, odmah podležeš ispitivanju zbog mogućeg monopola. Srpska komisija za zaštitu konkurencije po tom osnovu razmatra poslovanje nekih kompanija, u pokušaju  da  opravda svoje postojanje. U našem slučaju desilo se da ova komisija računa koliko je naše učešće u poslovanju, ali ne uzimajući u obzir sve parametre, već mleko otkupljeno od farmera i to one količine mleka za koje su se plaćale premije i subvencije. Samo pojedini proizvođači dobijaju subvencije. Međunarodni stručnjaci su izračunali da je naše učešće u tržištu 32 odsto, a 24 odsto ako uzmemo ukupnu količinu mleka u Srbiji. Dakle nikako 40 odsto, koliko je inače utvrdila pomenuta komisija.

Stvoren je veliki jaz između onoga što je rezultat agrarne politike jedne zemlje i individualnog rezultata jedne kompanije – na štetu države

Strategija privlačenja stranih investitora podrazumeva i program ulaganja od strane Vlade Srbije, kao što su podsticaji za svako novo radno mesto. Da li ste vi uživali neke od tih privilegija?
Kada smo mi došli na tržište u Srbiji ovdašnja ekonomija nije predviđala takve podsticaje za strane investitore. U tom trenutku novac nismo mogli da dobijemo ni od banaka. U periodu 2002/2004. godine investirali smo ogromne sume novca. Mi –  partneri u „Salfordu“, potrošili smo deset godina stvarajući i razvijajući ovaj biznis. Nije tu reč samo  o investicijama i povraćaju, već smo, priznajem, i vrlo ponosni na ono što smo uradili. Ali kada se dese takve optužbe sa kojima se  suočavamo, jedino što preostaje jeste da se branimo i to činjenicama. Ne možemo da sedimo i ništa da ne uradimo. To je razlog zašto smo održali konferenciju za novinare i to tek onda kada smo obradili sve ove podatke i u tom cilju okupili međunarodne stručnjake. Naš cilj nije ulazak u borbu, već pokušaj da na ovaj način informišemo i edukujemo javnost, Vladu Srbije, farmere i potrošače.
Postojao je izbor ili da ministar poljoprivrede prihvati odgovornost za sve i  kaže da ima problem sa subvencijama i sa proizvođačima mleka i da na tome moram da radim ili da kaže da je posredi nečija greška. Desilo se ovo drugo i mi nismo srećni zbog toga. To nije za očekivati za jednu zemlju koja želi da pristupi EU.

Kako se prema vašem mišljenju Srbija priprema za jaku konkurenciju sa većim kompanijama, što bi je očekivalo ukoliko bi ušla u EU?
Najbolji pokazatelj su subvencije koje su sa 45 miliona 2005. godine, pale na ovogodišnjih pet miliona evra. Ovde imamo situaciju da cena hrane skače, dok se subvencije smanjuju. Zbog gubitka ovih subvencija ekonomska marža ide 60 odsto na dole. Mi smo plaćali 20 odsto više za otkupnu cenu mleka i dostigli smo kvalitet mleka u rangu EU. Imamo naše farme, to jest one u koje smo mi investirali i imaju četiri puta više krava, tri puta više priliva mleka po kravi i 75 odsto našeg mleka je evropskog standarda. To je rezultat investiranih 50 miliona evra u farmere, u proteklih pet godina. S druge strane da bi se Srbija pripremila za EU i uklanjanje tržišnih barijera ona mora da ubrza konsolidaciju farmi, dozvoli rad lokalnih veleproizvođača sa kritičnom masom i da dozvoli farmerima da se ujedine i stvore saveze proizvođača.

Kako biste vi stranim investitorima predstavili Srbiju?
Moja preporuka stranim investitorima je da još uvek verujemo u Srbiju i da smo spremni da nastavimo sa investicijama. Svaki put kada se investira u zemlju koja je u tranziciji, dešavaju se ovakve situacije jer se  stvari brzo menjaju, a nedostaje iskustva u mnogim oblastima.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.