Pakovanje malo, a šteta velika

Piše Midorag Zarković

„Evronet“, RTS; „Kao da je bilo juče“, Studio B

Najkraće samostalne forme na ovdašnjim televizijama su: ljubaznost Olje Bećković prema gledaocima koji joj se javljaju u program (prosečno trajanje – četiri mikrosekunde, odnosno, dok im Olja ne čuje glas); emisija „Kao da je bilo juče“ (dva do tri minuta); emisija „Evronet“ (oko pet minuta).
Kratkoća je i jedino što spaja ova tri TV izraza, toliko različita po svojim suštinama. Oljina ljubaznost je, naime, spontana i veoma retka, ali negde čak i prijatna; sa druge strane, „Kao da je bilo juče“ i „Evronet“ su izuzetno česte, praktično neizbežne, jer se emituju svakog bogovetnog dana i to po nekoliko puta, nisu nimalo spontane već neizbežno osmišljene, ali su zato izrazito odbojne televizijske pojave.
„Kao da je bilo juče“ prikazuje se na „Studiju B“ i predstavlja odabrane uspomene odabranih javnih ličnosti, na jednu jedinu temu: mračne devedesete. U ovoj emisijici, prethodne decenije prisećaju se samo oni koji će za sankcije, hiperinflaciju i ratove okriviti isključivo srpsku vlast, srpsko društvo i srpski narod; ne daj Bože da bi se bilo šta stavljalo na teret Slovencima, Tuđmanu ili Klintonu. Nema tu prostora za zločine Tomislava Merčepa, Ramuša Haradinaja ili Veslija Klarka, već se samo ima pričati o Srebrenici, Vukovaru i Dubrovniku. Može se do mile volje pljuvati ratnohuškačka retorika tadašnjih srpskih medija, ali se nikako ne smeju pominjati monstruozne laži sarajevskih, berlinskih i pariskih glasila. Od svih nesreća što su se devedesetih sručile na naše glave, ovde se, po već ustaljenom maniru prekrajanja istorije onako kako to odgovara specijalnom Jelku Kacinu, pominju samo one za koje se može okriviti srpsko glasačko telo.
Da postoji takmičenje u brzom ponižavanju srpskog naroda, onda bi „Kao da je bilo juče“ garantovano oborilo sve rekorde. Prosto je neverovatno na koliko se raznovrsnih načina Srbi mogu omalovažavati u svega dva do tri minuta televizijskog vremena. To se prvenstveno postiže pažljivim izborom gostiju, sve samih sprintera antisrpstva: o devedesetim nam predavanja drže Gordana Suša, Goran Marković, Gorčin Stojanović, izvesni fotograf Srđan Veljović, Jovan Matić iz „Del Arno benda“, Cane iz „Partibrejkersa“, strip crtač Aleksandar Zograf… I ne zna se ko više „briljira“, ko je od nabrojanih efektniji u brzopoteznom doprinosu antinacionalnoj histeriji.
„Kao da je bilo juče“ je, u stvari, svojevrsna pozornica, sa koje intelektualni patuljci mogu nesmetano da vulgarizuju uspomene na sve traume ovog naroda tokom tih devedesetih. Istini za volju, slične pozornice postoje i u Londonu, samo što pragmatični Englezi, za razliku od nas, nisu zaludnim filozofima podarili televizijsku frekvenciju, već jedno parče čuvenog „Hajd parka“…
Nasuprot ovakvom ruženju prošlosti, „Evronet“ je veličanje budućnosti. Evropske budućnosti. Prikazuje se na Javnom servisu dva puta dnevno: u rano popodne i kasno uveče, posle ponoćnog „Dnevnika“. „Evronet“ je, po svoj prilici, zamišljen kao razuman školski program za odrasle pripadnike ovog nerazumnog naroda. Voditeljka, večito izbečena u kameru/publiku, poput kakve nastavnice obučava gledalište za snalaženje u nepreglednim prostranstvima ljudskih prava i sloboda. Svaka emisijica bavi se nekim drugim evropskim propisom ili standardom, u Srbiji nedovoljno primenjivanim, ili čak uopšte ne primenjivanim. Stručni konsultanti su obavezno članovi već ozloglašenog nevladinog sektora: JUKOM-a, Fonda za otvoreno društvo, Građanskih inicijativa… Ukratko, oni koji bi pokvarili i kliker, a kamoli jednu ideju – ohrabrivanje građanstva – koja bi možda bila i plemenita kada ne bi, kao i tolike druge ideje, bila naglašeno evropska, samim tim i ideološka, pa zbog toga i neiskrena. Srpskom gledalištu je, jednostavno, kritički osvrt na evropske propise i zakone, ka kojima tako bezalternativno hrlimo, kudikamo potrebniji nego dodatno glorifikovanje istih, čemu smo, nažalost, izloženi u „Evronetu“.
Eto, tako izgleda svakodnevna doza evroreformske propagande sa javnih servisa (zanimljivo: takvih formi nema na komercijalnim televizijama, već samo na ovima koje izdržavaju građani Srbije). U zbiru, „Kao da je bilo juče“ i „Evronet“ ukupno traju sedam ili osam minuta. Pre nego što olako zaključite da to i nije preterana opasnost, setite se stare narodne izreke: otrov se pakuje u male boce!


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.