NESTAŠICA MLEKA Rogata strategija Vlade Srbije

Piše Nataša Jovanović

Da je u poljoprivrednoj zemlji kakva je Srbija moguće da mleko postane deficitarna stavka, a broj grla ravan onome koji smo imali pred Prvi svetski rat teško je poverovati, ali ako tome dodamo genijalni zaključak vlade da su te dve stavke ( mleko i krava) u tešnjoj vezi nego što se donedavno mislilo nameće se pomisao da bi u skorijoj budućnosti ovako predvođeni poljoprivrednici mogli postati  socijalna kategorija.

KO JE (U STVARI) KRIV?
Posle više talasa nestašica mleka na tržištu, Ministarstvo poljoprivrede je poseglo za više kratkoročnih rešenja, pa kada se poskupljenje, povećanje otkupne cene i najava povećanja subvencija nisu pokazali produktivnim (ili izvodljivim – subvencije još uvek nisu povećane), kreatori ekonomske politike došli su do dva zaključka. Prvi je da mleka nema, jer nema krava, a drugi da za nestašicu mleka posle krava odgovornost snosi DFG koja prema nalazima Komisije za konkurenciju drži monopol na tržištu mleka, te sklona špekulativnim radnjama diktira uslove. Prema uverenju ministra poljoprivrede mlečna industrija može da se razvija jedino ukoliko se nešto promeni u politici „Salforda“, a već čuvena postala je izjava da „za tajkune nema subvencija“ i da premije za mleko odgovaraju jedino „Imleku“ jer na taj način profitira na račun države.
Prepoznate probleme Vlada je odlučila da reši uvozom junica s jedne strane i teranjem jednog od najvećih stranih investitora iz zemlje, s druge.  Da li je sve tako kao što tvrdi Dragin?
Statistički podaci govore da je u odnosu na period do 2005. godine broj krava smanjen za više stotina hiljada, da su od izbijanja krize srpski farmeri zaklali između 80.000 i 100.000 grla, što je čak 13 odsto stada iz 2008, samo u 2010. godini 116.000. Razlog tome treba potražiti u smanjenju subvencija. U odnosu na period od pre četiri godine subvencije su smanjene skoro 10 puta, pri čemu od nekada 51 odsto farmi, danas svega njih 23 odsto zadovoljava uslove Ministarstva poljoprivrede. Dok države u regionu uživaju 40 odsto veće subvencije, krucijalni deo prihoda farmi, greške srpske agrarne politike najupadljivije se vide u rapidnom zatvaranju malih i srednjih farmi. Zaključak predstavnika „Salforda“, iznet na prvoj održanoj konferenciji za srpske medije, jeste da srpska industrija mlečnih proizvoda zaostaje u svim vrednostima, pri čemu broj krava po farmi u Srbiji iznosi 1,9(poređenja radi u zemljama liderima on je 48, u nerazvijenim dva), dok je na farmama pod kontrolom „Salforda“ taj broj 8.  „Salford“ je inače firma koja je u casino online Srbiju za osam godina uložila 500 miliona evra, 40 odsto sredstava sa kojima raspolaže, kao takva je jedan od najvećih stranih investitora i angažmanom u mlečnoj industriji praktično hrani milion ljudi.
„Naš plan je bio da se povučemo sa tržišta još pre dve godine, ali je to odloženo zbog svetske finansijske krize“, rekao je direktor „Salforda“ Judžin Džefi, naglašavajući da će se to povlačenje desiti u nekom narednom periodu. Iako su oštro kritikovali agrarnu politiku u Srbiji, predstavnici „Salforda“ su kazali da to nije razlog za odluku o prodaji kompanija, ali su upozorili da vladina politika mora da se menja.
Nestašica mleka, naveli su, posledica je smanjenja subvencija farmerima u poslednjih nekoliko godina što se pokazalo kao pogubno jer je smanjen broj muznih krava.

SUBVENCIJE ZA SOCIJALU
„Denjub fud grup“, u čijem sastavu posluju kompanije „Bambi-Banat“, „Knjaz Miloš“, „Imlek“ i „Mlekara Subotica“, ponašao se, smatra Džefi, odgovorno u vremenu nestašice mleka, jer je smanjio izvoz za 40 odsto i prestao da proizvodi sir. Osvrćući se na optužbe za zloupotrebu monopolskog položaja na tržištu, Džefi je rekao da antimonopolski postupak ima nedostatke u proceduri i da tržište nije definisano, odnosno da tržišni udeo „Denjub fud grup“ nije pravilno urađen.
„ Umoran sam od komunikacije sa predstavnicima vlade preko medija, ali i zbog odsustva dugoročnog, doslednog i profesionalnog bavljenja poljoprivredom“, naglasio je on.
No pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste u kojoj meri je Vlada Srbije spremna za 2014. godinu i ulazak u Evropu, što bi trebalo da podrazumeva pad tržišnih barijera. Da li se promašaji agrarnih stručnjaka daju  nivelisati popunjavanjem praznih mesta( poklana stoka) uvoznim junicama? Da li  i ta činjenica ide na teret „Salfordu“?
Čak i da pojedincima s vrha vlasti pođe za rukom da sa tržišta oteraju „Salford“, koji je uspeo da u proizvodnji mleka pređe granicu garancije konkurentnosti u Evropi, ostaje nemila činjenica da broj od 1,9 krava po prosečnom farmeru ne ukazuje na ozbiljnu proizvodnju. A program prilagođavanja mlečne industrije je veoma bitan, jer je jedan od najkompleksnijih problema EU problem agrara, a najveći problem unutar agrara je upravo problem mleka. Čini se da ako se ovako nastavi sa vođenjem agrarne politike,  subvencije za proizvodnju mleka biće upotrebljene za socijalno zbrinjavanje farmera. Konačno, da li se Srbija nalazi pred izborom da u nekom sledećem periodu mlečnu industriju zasnuje na sirovini koja će dolaziti iz inostranstva ili će, budući da će farmeri kao kategorija nestati,  morati da kreira nov socijalni program.