NENAD POPOVIĆ Budžet na kredit

Razgovarala Nataša Jovanović

Zašto je budžet za 2011. godinu „budžet na kredit“, koliko godišnje Srbija daje na otplatu kamata, a koliko na realna ulaganja u privredu, te kako se desilo da Vlada za vreme mandata nepovratno potroši sredstva dovoljna da se u Srbiji izgradi Koridor 10, ili tri nove termoelektrane, ili dvadeset mostova na Dunavu

Sve zemlje ulažu sredstva u pokretanje privrede, jedino vlada Srbije održava zemlju na veštačkom disanju povećanjem plata i penzija za dva odsto. „Da li neko stvarno misli da povećanje plate od 500 dinara nekom državnom službeniku može da reši njegove probleme?“, kaže u razgovoru za „Pečat“ dr Nenad Popović, potpredsednik DSS i predsednik ekonomskog saveta DSS-a.

Čini se da ove godine predlog budžeta obećava manje nego prošle, kada je bio predmet vaše oštre kritike. Kako u svetlu najavljenih povećanja socijalnih davanja tumačite finansijsku konstrukciju koju je predložila Vlada Srbije?
Novi budžet ne donosi Srbiji ništa novo. On ne nudi rešenja za probleme nezaposlenosti i propadanja domaće privrede. Podsticaji za privredu i investicije i dalje su na niskom nivou, dok se socijalna davanja povećavaju. Tako se Srbija ponaša suprotno od ponašanja čitavog sveta u ekonomskoj krizi!? Sve zemlje ulažu sredstva u pokretanje privrede, jedino vlada Srbije održava zemlju na veštačkom disanju povećanjem plata i penzija za dva odsto. Da li neko stvarno misli da povećanje plate od 500 dinara nekom državnom službeniku može da reši njegove probleme? Da se razumemo, mi želimo da državni službenici i penzioneri žive dostojanstveno. Ali do toga možemo da dođemo samo ako privreda radi, ako su ljudi zaposleni pa samim tim ima ko da plati porez od kojeg država živi. Ovako, kako to radi sadašnja Vlada – povećanje penzija i plata bez ulaganja u privredu vodi zemlju u propast. Vlada povećava sopstvenu potrošnju i socijalna davanja tako što uzima kredite u inostranstvu. Takav sistem nije održiv i preti ozbiljno da ugrozi funkcionisanje države. Da ne kažem da je i samo povećanje penzija i plata državnim službenicima prevara, jer će im tokom godine inflacija pojesti dobijeni višak.

Prilikom kreiranja budžeta za narednu godinu malo pažnje je posvećeno činjenici da smo kao zemlja prezaduženi, te da na kamate odlazi veliki deo novca. Koliko u takvim okolnostima realno ostaje za kapitalna ulaganja?
U budžetu se samo za otplatu kamata na kredite izdvaja 45 milijardi dinara, što je tri puta više nego 2008. godine. Ako se na tih 45 milijardi za kamate doda suma od 34 milijarde dinara za otplatu glavnice dugova, dolazimo do sume od skoro 80 milijardi dinara izdvojene za otplatu dugova. Ta suma je dva i po puta veća od sume namenjene za kapitalna ulaganja, a koja iznosi 31 milijardu dinara! Da li vam je sada jasno kolika je opasnost od zaduživanja zemlje. Još malo pa ćemo raditi samo za kamate. Kamate prosto jedu budžet!

U kojoj meri je budžet za ovu godinu, prema vašem mišljenju, razvojni, a u kojoj razorni?
Budžet je nastavak vladine razorne ekonomske politike koja Srbiji nije donela ništa dobro. Analizom poslednja tri budžeta došli smo do šokantnog podatka da je za vreme mandata ove vlade manjak u budžetu Republike Srbije uvećan za 900 odsto! U budžetu za 2008. godinu on je bio 14 milijardi, a danas je 120 milijardi dinara. Ukupan deficit za četiri godine mandata ove vlade, ako pretpostavimo da se on sledeće godine neće uvećati, iznosiće oko 390 milijardi dinara ili oko 4 milijarde evra. Toliko vredi autoput na Koridoru 10! Dakle, vlada je za vreme mandata nepovratno potrošila sredstva dovoljna da se u Srbiji izgradi Koridor 10, ili tri nove termoelektrane, ili dvadeset mostova na Dunavu. Da se razumemo manjak u budžetu u vreme ovakve krize može i da bude opravdan i imaju ga mnoge razvijene zemlje. Ali tamo je manjak nastao jer se ulaže u razvoj privrede, infrastrukturu i otvaranje novih radnih mesta. To je dugoročno opravdano. A manjak u budžetu koji je nastao u Srbiji potrošen je u potrošnju vlade, u plate državnim službenicima, u penzije… Četiri milijarde smo bacili kroz prozor, a neko to mora i da vrati.

Strategija razvoja Srbije, koju je sa još nekoliko autora uradio predsednik Srbije Boris Tadić predviđa novih 400.000 radnih mesta. Koliko činjenica da je budžetom predviđeno minimalno ulaganje u privredu, čini ovu strategiju mogućom?
Planirani rashodi budžeta su 844 milijarde dinara, a od toga se za investicije izdvaja samo 31 milijarda. To je jedva četiri odsto budžeta. Ako tom brzinom budemo investirali nećemo izgraditi nijedan autoput u Srbiji u sledećih pet godina. Subvencije za privredu iznose 55 milijardi dinara ili sedam odsto budžeta, što je premalo da bi se privreda pokrenula. Danas sve zemlje u Evropi izdvajaju najviše sredstava za pomoć privredi, a Srbija radi suprotno. Bez ulaganja u privredu, ne može da bude zapošljavanja! Poljoprivredi se u ovom budžetu daje 20 milijardi dinara, što je za čak četiri milijarde manje od izdvajanja za poljoprivredu u 2008. godini. Zar je to podrška primerena najperspektivnijoj grani privrede, gde će biti višak u izvozu od jedne milijarde dolara? U Srbiji koja je nekada hranila pola Evrope, poljoprivreda je spala na te grane da je mleko postalo retko kao zlato.

Koji koncept vi predlažete za jačanje domaće privrede u uslovima krize?
Mi smatramo da je izlazak zemlje iz krize i bolji život građana moguć jedino u slučaju većih ulaganja države u razvoj domaće privrede. Glavni ciljevi vlade danas bi trebalo da budu zapošljavanje i razvoj domaće privrede. Da bismo ostvarili te ciljeve moramo da povećamo ulaganja u četiri ključne privredne grane – građevinarstvo, poljoprivredu, infrastrukturu i energetiku. Kada pokrenemo ove četiri grane, pokrenućemo celu privredu Srbije. Za to nam je potrebno četiri do pet milijardi evra, koje bi preko Fonda za razvoj u sledeće dve godine bile direktno uložene u domaću privredu i infrastrukturu.

Da li to znači novo zaduživanje Srbije kako bi se obezbedila sredstva za ta ulaganja?
Naš stav je da nijedan kredit nije skup ako se ulaže u domaću privredu, a da nijedan nije povoljan ako se ulaže u potrošnju. Svaki kredit uložen u privredu i infrastrukturu je opravdan, jer je to način da otvorimo nova radna mesta, povećamo proizvodnju, i generišemo prihode koje će država ostvarivati kroz naplatu poreza. Kada izgradite putnu, železničku, vodnu infrastrukturu, vi ste kredit usmerili na pametne stvari, jer ste ostavili državi nešto što će joj doneti zaradu. A kada kredit usmeravate u potrošnju, kao što radi ova vlada, to je isto kao da ste taj novac bacili u bunar.

Kako biste na kraju ovog našeg razgovora u jednoj rečenici opisali novi budžet?
To je „budžet na kredit“. Nastavlja se luksuzan život sadašnje vlade na veresiju i pozajmice. Ova vlada me podseća na čoveka koji se svaki dan sve više zadužuje, prodaje deo po deo nameštaja iz kuće, a pozajmljeni novac ne troši da započne neki biznis već ga troši u kafani. Nažalost, ceh za ovo rasipništvo platiće neke buduće generacije, jer pre ili kasnije – svaki račun dođe na naplatu.

12 коментара

  1. Gospodine Popovicu,

    ne tereba drzava da ulaze u privredu vec da smanji poreze, doprinosi i olaksa poslovanje toj privredi. Ne treba da poveca subvencije, vec da ih smanjuje.

  2. KRVOLOČNE BANKE su glavna nesreća naše voljene države!
    Pro hrvatska vlast otima gde god vidi da neko radi i živi, a novac onda ode na kamate i REPO OPERACIJE. 170 miliona evra profita su banke ostvarile ove godine na našim deviznim rezervama, kada se tome doda i skorašnji krediti u iznosu od 250 miliona, po komercijalnim uslovima, na koje se dodaje 350 miliona evra za raznorazne zakonite bankarske usluge onda se slika upotpunjuje.
    SAD MI JE JASNO ZAŠTO SU LJUDI GINULI DA NE DOĐE OKUPATOR!!
    Trenutno besni ofanziva ne samo na privredu već i na prosvetu, poljuprivredu, privatno vlasništvo, crkvu, vojsku, slobodne medije, NVO, identitet…. Icrpljeni narod prosto ne zna protiv čega da se najpre bori.
    Naravno zahvaljujući of šor zonama na kojima su vlasnici tajna,
    mi prosto ne znamo koliko je koji poličar plaćen za ova dobročinstva,
    mi ne znamo ko je vlasnik Srbije,
    ne znamo ni koliki su profiti banaka i kompanija pošto se oni značajno umanjuju poslovnim odnosom sa sestrinskim firmama,
    znamo samo da možemo da preživimo ako izbegavamo svaki “dobronamerni zakon”
    znamo da nas čekaju legalni uterivači dugova i otimanje kuća i znamo da će se svaka tajna jednom saznati i da će krivac odgovarati.
    DOVIĐENJA DO OSLOBOĐENJA!

  3. Pade mi nešto na pamet…
    Nenad Popović bi mogao mnogo da pomogne ako bi povezao narod koji kod nas propada ne zasniva porodice a hteo bi da radi i živi od rada sa Rusijom.
    Rusi imaju problema sa malim brojem stanovništva, velikim viškom žena u odnosu na muški svet, zatim imaju problem sa ljudskim resursima za razvoj zemnje.
    Napomenuo bi da ruskinje dobijaju dotacije od desetak hiljada dolara za prvo dete kao i prosečnu platu u trajanju od tri godine, za drugo i treće je to dosta veće dok već posle trećeg dobijaju penziju. Ova pomoć može da se prima i ako žive u Srbiji.
    Dodao bih da po trvrdnjama mojih prijatelja koji rade tamo naš narod se lepo prihvata.
    Bolje je za naš narod da se razvija i živi u prijateljskoj emigraciji nego ovde da propada, bude opljačnkan, prekršten i tako to.
    Poštovani Nenad Popović sa njegovim mogućnostima može to da podigne i na državni nivo, čime bi sam odlazak naroda bio izvesniji i sigurniji.

  4. Državni intervencionizam je neophodan, tržište bez države ne može postići Pareto efikasnost, da ,država treba da smanjuje subvencije kada se postigne konkurentnost određene privredne grane koja je definisana strateškim razvojem, zbog konkurentnosti.

    G-din Popović nije to šire elaborirao ali poznavajući g-dina Popovića, evo moja malenkost ga “dopunjava” !

  5. Љубомор

    “Весела браћа” (мало црног хумора) није ни лоше бити. Веселимо се и лумпујмо до миле воље, (веријмо “нашој” влади), трошимо до бесвести. Не треба бринути о томе ко ће кредите враћати. Како ствари стоје Србима је намењен тотални нестанак. Бела смрт је одавно узела маха, па зашто да се бринемо ко ће кредите враћати. Наша деца неће јер се неће ни родити. Да ли ће то чинити Туци – највероватније, Арапи, Индуси или Кинези – можда, додајем АКО. “Удри бригу на весеље”. У сваком сличају Францетић ће 2020 године реферисати да је “испунио задатак”.

  6. stečajni upravnik Veselin Jovićević obaveštava sudiju stečajnog veća Trgovinskog suda u Beogradu Vjeru Đurišić o nestanku zlata iz stečajne mase. „Prilikom primopredaje dužnosti, i u kasnijim kontaktima, stečajni upravnik Branislav Ignjatović isticao je da se u SAD nalazi zlato u vrednosti 500.000,00 US dolara i zlatni nakit u vrednosti od oko 100.000,00 US dolara, i druge stvari u vlasništvu preduzeća ‘Metal kemikal korporejšn’, čiji je osnivač ‘Jugometal’, odnosno stečajna masa ‘Sartid a.d.’“.
    Inače, „Jugometal“ je firma koja je 1997. godine bila pripojena „Sartidu“, a zlatne lančiće, priveske i ostale drangulije pravili su, navodno, kako bi takvim poklončićima „podmićivali“ poslovne partnere. Nakit i zlatne poluge za izradu nakita držali su u sefu u Americi zato što se znalo da bi u Beogradu bili brzo razgrabljeni.

  7. treba drzava da ulazi u statisticke analize, da publikuje *stanje nacije*, da poreskim i drugim instrumentima, usmerava ekonomiju u pravcu *proizvodnje za zadovoljenje normalnih potreba gradjana*, to je obaveza drzave a ne pojedinaca, a da oporezuje *luksuz*.*razvrat* i slicne *anglo eUropske* vrednosti koje iskacu iz ikvira *zadovoljenje osnovnih ljudskih potreba*..jer, promet skija *od platine* i nije neophodan i potreban.

  8. Naravno,izostala je i edukacija i pomenuta analiza *stanja nacije*, od strane..*naseg vlasnistva*..koje tvrdi *da ooooniii*..
    ————————————————————————————————————————————
    *Aleksandar Tijanić, direktor RTS-a: Srpske elite izdale narod

    Oni nisu uradili svoj posao kako treba i međusobno su bliži jedni drugima nego narodu. Ostali smo bez znanja, bez inteligencije, bez slobodne, duboke i objektivne debate o svemu, svačemu i svakome
    s
    Aleksandar Tijanić
    U 2011. da budemo pošteni prema nama samima… Aleksandar Tijanić

    Novinar i generalni direktor Javnog servisa Aleksandar Tijanić u tradicionalnom novogodišnjem intervjuu za Press očekuje izbore u sledećoj godini, otkriva glavni problem Srbije i objašnjava zašto uvek propustimo priliku da uradimo nešto dobro po sebe.

    Ima li izbora u sledećoj godini?

    – Naravno. Biraćemo između sanaderizacije i putinizacije. Mislim da globalizacija i demokratizacija nemaju šansi.

    Mislimo na političke izbore.

    – Ne vidim između čega bismo, politički, mogli da biramo sledeće godine. Naime, kad je kriza, izbori često predstavljaju optički izlaz iz krize. Ako nije to, onda je proizvod omiljene srpske fiks ideje o poveravanju našeg spasa odabranom mesiji pod uslovom da taj spasilac od nas zahteva minimalni trošak, vreme, napor i odricanje.

  9. Rumunski vešci i veštice sa istoka i zapada zemlje uputiće se ka ravnicama na jugu i Dunavu da napadnu vladu kletvama i zlim duhovima zbog zakona o porezu koji je stupio na stagu 1. januara.

    “Zakon je glup. Šta ima da se oporezuje kad mi jedva da nešto zarađujemo?” dodaje ona. “Političari kradu, a onda dolaze kod nas da bacimo čini na njihove neprijatelje.” Novi zakon je deo napora vlade da skupi veći prihod i stane na put neplaćanju poreza u zemlji koja je u recesiji.

    Do sada, profesije veštačarenja, astrologa i predskazivača sreće nisu bile na listi rumunskih poreskih platiša. Po novom zakonu, kao i svi samozaposleni, oni će plaćati porez na prihod od 16 odsto i prlagaće za zdravstveno i penzijsko osiguranje.

    Neki kažu da će zakon biti teško primenjiv zato što su plaćanja vešcima i astolozima obično mala, oko 20 do 30 leja (7 do 10 dolara) po sesiji.

    Mirčea Đoana, koji je izgubio predsedničku trku 2009. godine, loše je nastupio tokom ključne debate zbog, kako je tvrdio njegov izborni štab, napada negativnom energijom koja je na Đoanu bacana iz tabora protivnika.

    Viorel Hrebenciuk, pomoćnik poraženeg predsedničkog kandidata, kaže da je debatu pratio “jarki plamen” zavere. Basesku i njegovi ljudi su se četvrkom oblačili u purpur da bi povećali izglede za pobedu. I dalje se viđaju sa delovima purpurne odeće u određenim važnim danima zato što ta boja “daje moć i čuva od zla.” Bivši komunistički diktator Nikolae Čaušesku i njegova žena, Elena, imali su ličnu vešticu.

    Kraljica veštica 63-godišnja Bratara Buzea (na slici) ogorčena je zbog zakona. U svojoj vili kraj jezera Mogosaija, blizu Bukurešta, ona kaže da, zajedno sa horom veštica, namerava da baci čini koristeći naročito jaku smesu od mačjeg izmeta i mrtvog psa.

    “Moje čini uvek deluju” kaže ona dok sedi pored peći na drva okružena napitcima, talismanima, svetom vodom i keramničkim posudama.
    “Hoće da izvuku zemlju iz krize koristeći nas? Oni sami moraju da nas izvuku iz krize jer su oni u nju uvalili.” Ali ne prete svi vatrom i metlom. “Ovaj zakon je veoma dobar,” kaže Mihaela Minca. “Znači da je naša čarobna obdarenost priznata i da sad mogu da otvorim radnju.”

  10. НАСТАВАК:
    Прочитавши изјаву господина Самарџића , помислих да је на помолу договор између СНС,НС и ДСС са циљем обарања погубног режима, међутим преварио сам се. Изјаве и портпарола ДСС и Вућића из СНС демантују.

    Дакле, ова земља је осуђена да пропада, поред овакве опозиције и још горег режима не пише нам се добро.

    СНС , игра тајну игру. Ако су за Србију зашто су задрти у вези става да Европа нема алтернативу, зашто одустају од одбране територијалног интегритета, зашто су тражили да Резолуцију о Косову пишемо са том Европом која нам отима парче земље, зашто Вућчић и Николић тајно разговара , преговара са ДС и Тадићем, што је потврдио и Дачић.,…
    Да хоће Николић би се са Коштуницом сутра договорио око главних животних питања , па да се прво обори режим. Међутим, кад мало боље размислим инсистирање на промени Устава је чудно, имамо много пречих ствари. Није мождани чудно инсистирање на 125 посланика, јер би то значио увођење америчког-енгеског система, где би се све вртело око две главне странке, још кад се додају послаици мањинакоји би преко реда имали загарантована места, све је јасно. Био би то погубан систем, јер би запад инсталирао , плаћао, котролисао само две странке које би се смењивале и разликовале у нијансама.

    Овако се више не може , мора и ДСС да се активира, СРС својим нечињењем помаже режиму, а за СНС се не зна на чијој су страни. Нека се већ једном изјасни и тај СНС нека се јави професор Оливер Антић, Радош Љушић,Брана Црнчевић,Тихомир Арсић,генерал Делић, Пелевић, нека се огласе и појасне ставове СНС-а, нека се определе са киме ће !

    Убеђен сам да нам опозиција за две године када су редовни избори неће ни требати, све ће марионетски режим продати,презадужити нас , лоше ће се решити и друга питања , КиМ, Војводина,Рашка област,….

  11. Kredit u humanitarne svrhe

    Trgovištu slali tange kao pomoć!

    Jedna od najsiromašnijih opština dobila posle poplava hiljade zaplenjenih tanga gaćica i brushaltera. Magacioner: Ovo naše žene ne nose ni za džabe. Umesto potrebne odeće i obuće, dobili i cipele za mrtvace!! Uprava carina: Nismo mi, pomoć šalje Vlada Srbije

  12. kredit, *unutrasnje rezerve*..stednja na *troskovima* sirovina..?

    Bez penzija ostaje 300.000 građana!

    Svakom šestom od 1,8 miliona zaposlenih poslodavci ne uplaćuju doprinose za penziju, dok ih za još 600.000 uplaćuju neredovno ili na minimalac

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *