Nenad Lj Stefanović

Piše Aleksandar Vulin

Urednik informativnog programa Javnog servisa bi umesto neprijateljstva mogao da oseti i malo zahvalnosti, jer u vreme kada sam se „pitao“, glasao sam za obrazloženi predlog predsednika direkcije JUL-a da naš kandidat za mesto ministra informisanja bude Aleksandar Tijanić, sadašnji direktor RTS-a

„Dok ova ekipa vodi RTS, neće biti kao u vreme kada je Aleksandar Vučić bio ministar informisanja i kada se Aleksandar Vulin nešto pitao“. Ovako je na pet zahteva, koje je u ime opozicije iznela SNS, odgovorio Nenad Lj. Stefanović, urednik informativnog programa Javnog servisa, televizije u vlasništvu građana Srbije. Iako ga niko nije ništa pitao gospodin urednik je morao da iznese svoj politički stav, koji ni do sada nije mnogo sakrivao, ali ovaj put nije odoleo da ostavi ma i najmanju sumnju.
Što god da Nenad Lj misli o Vučiću, meni ili bilo kom drugom akteru srpske politike, to bi morala biti njegova mala tajna koju glasno može da ispovedi samo ako uspe da pronađe poslodavca koji će ga plaćati zbog njegovog stava. Do sada nije bio te sreće, da jeste, na mesto urednika informativnog programa Javnog servisa ne bi došao odlukom direktora RTS-a, već bi za njegovo mesto bio raspisan konkurs, ili to, ili bi neki privatni poslodavac iz svog džepa platio Nenadu Lj da uveseljava Srbiju svojim „ljubavima i mržnjama“. Političare, bilo da su u vlasti bilo da su u opoziciji, biraju građani, ili bar dobrovoljni članovi partija, a urednika Javnog servisa, imenuje direktor, otuda i razlika u mogućnostima. Političari se biraju zato što imaju politički stav, a urednici javnog servisa se imenuju zato što nemaju javni politički stav ili bar umeju da glume kako ga nemaju. Nenad Lj, građanin Srbije, ima pravo na stav, a Nenad Lj, službenik građana Srbije, potrošač njihove obavezne i obavezujuće pretplate, nema to pravo. Ili možda ima samo ako ocenjuje opoziciju. Zanimljivo je da kao vreme koje se neće ponoviti Nenad Lj navodi godinu kada je Vučić bio ministar informisanja, ali mu baš nimalo ne smeta što je sadašnji zakon o informisanju proglašen neustavnim i što se uprkos tome primenjuje. Zakon o informisanju, u ta ratna vremena, donet voljom i SPS, možda jeste, a možda i nije bio pravedan, ali jeste bio pravan, a današnji zakon o informisanju, takođe donet voljom i SPS, sigurno nije pravedan, a još je i apsolutno ne pravan, tako kaže Ustavni sud. Ni odluka Ustavnog suda o zakonu koji uređuje njegovu profesiju nije naterala Nenada Lj da se oglasi, ali zato pitanja opozicije, pa makar i ne bila upućena njemu – jesu. Nenad Lj vreme Vučićevog ministrovanja uzima kao primer koji neće dopustiti, ali predsedavanje odborom skupštine Srbije za javno informisanje, ili članstvo u UO „TaNJuga“ od strane njegovog tadašnjeg koalicionog partnera Ivice Dačića, ne pamti kao loše, kao što ne pamti ni medijski uticaj kakav je svakako morao imati portparol deceniju vladajuće SPS. Nenad Lj se ne kune da se neće ponoviti vreme kada se pitao sadašnji ministar Škundrić, ondašnji generalni sekretar SPS-a, ili da priloge o sebi sada, baš kao i nekada, neće uređivati i priređivati Milutin Mrkonjić, omiljeni graditelj i do pucanja šamara omiljeni prijatelj zaštićenih svedoka.
Nenad Lj se odupire samo vremenima onih koji su u opoziciji i to dok su u opoziciji, a  ko god, i kada god da je na vlasti, ne može biti pogrešan, ni tada ni sada, jer vlast iskupljuje. A kada smo kod vremena u kojem sam se ja „pitao“, da obavestim i Nenada Lj, da sam svojom voljom prestao da se „pitam“ početkom 1998. godine, kako mi se sada čini, nažalost, jer da nisam, i da sam pristao na svaki zaborav, Nenad Lj bi danas i mene branio, baš kao što to radi sa sadašnjim vladarima, pa i kada ga ne zovu u pomoć. Da je Nenad Lj manje pristrasan i politički neobojen, priznao bi da i u vremenu kada sam se ja „pitao“ nije bilo sve tako crno. Zato bi Nenad Lj umesto neprijateljstva mogao da oseti i malo zahvalnosti, jer u vreme kada sam se „pitao“, glasao sam za obrazloženi predlog profesorke Mirjane Marković, predsednika direkcije JUL-a, da naš kandidat za mesto ministra informisanja u Vladi Mirka Marjanovića bude Tijanić. Koliko smo bili dalekovidi svedoči da su predlog direkcije JUL-a do današnjeg dana obnovili i podržali i Koštunica i Tadić, i po svoj prilici sa istim posledicama, kako po njih, tako i po medije u Srbiji, plasirane po svojoj slobodi na visoko 85 mesto, daleko ispred Somalije. Ako bih morao da se pravdam za ovo glasanje, rekao bih, mladost-ludost, a i voleo sam da na promocijama knjiga profesorke Marković slušam uvodnike tadašnjeg novinara, potom ministra informisanja, a sada generalnog direktora Javnog servisa. Šta je opravdanje gospodina Nenada Lj da brani najtrajnije kadrovsko rešenje JUL-a iz vremena u kojem sam se ja „pitao“ – ne znam. Mlad nije, lud još manje, i otuda kao moguće opravdanje ostaje da i on deli moje poštovanje prema predministarskom opusu književne kritike direktora Javnog servisa.
Nenadu Lj ne smeta predmet mog pitanja, njega boli činjenica da sam se ja „pitao“. Nema potrebe, zna direktor Javnog servisa da bi Nenad Lj još bolje i glasnije glasao za njegov izbor, samo da je bio u prilici da se „pita“. Nenad Lj, ne govori o dobrom ili lošem vremenu, on izjavljuje da „dok ova ekipa vodi RTS“ opozicija neće imati pravo ni da pita ni da traži, pa makar pretplatu od koje Nenad Lj živi plaćali i milioni onih koji za opoziciju glasaju. Nenad Lj misli da ima pravo na svoj politički stav o trošku građana Srbije, da li i građani Srbije imaju pravo na svoj stav o troškovima Nenada Lj?