Kako do deset miliona evra

Piše Marko Marković

Fudbalskim pogonima Partizana i Crvene zvezde toliko treba godišnje da bi preživeli

Posle Drugog svetskog rata naši fudbaleri bili su čisti amateri!
Onda je „GVOZDENA RUKA“ malo popustila, pa su dobili beneficiju – „NEAMATERI“.
Inače, dugo klub nije imao nikakvu obavezu prema igračima.
To jest, obezbeđivao je stan, hranu i poneki „POKLON“. Recimo, dešavalo se da se dobije radio-aparat, nemačke proizvodnje „Grunding“, „Blaupunkt“ ili belgijska „Sabena“. Takođe, u prvo vreme, nije se išlo dalje od nekoliko metara štofa!
Partizanov pogon koristio je usluge Doma JNA. Tu se nalazila bogata trpeza, u periodu totalne nemaštine i praznih tezgi u prodavnicama.
Takođe, ta vojna ustanova služila je i za fiktivna zaposlenja najistaknutijih asova. Na primer, STJEPAN BOBEK, bio je raspoređen na radno mesto u „BIBLIOTECI“!?
Zvezdin štab (rukovodstvo, treneri, fudbaleri) imao je na raspolaganju poznati restoran „MORNAR“,  potom je usledila selidba u hotel „MOSKVU“.
Ko je dobro poznavao tadašnje košarkaše, fudbalere, odbojkaše, jer su oni jedini imali privilegiju da putuju, pa automatski i da donose zanimljivu robu, najšireg asortimana – mogao je da koristi nepresušni „ŠVERC-KOMERC“ i da se obuče, po poslednjoj modi!
Američki dolar predstavljao je pravo, pravcato blago, u tim transakcijama. Nije ga bilo ni za lek!
Polako se situacija menjala. Prvo je odlučeno da se igrači plaćaju. Ali, pod strogom kontrolom i sa ograničenim limitom.
I, pošto, te sume nisu zadovoljavale apetite traženih – oni su dobijali „DODATAK“, kako je narod govorio „ISPOD ŽITA“.
Postala je „javna tajna“ da se transferi bogato nagrađuju i da tu mutljavinu koriste i menadžeri, maltene obilatije nego igrači.
Usledila su, svojevremeno i hapšenja. Isto tako i društveno – političke akcije, kako bi se fudbal spasao „OD MANIRA TRULOG KAPITALIZMA“.
Trebalo je da prođe dosta vremena, ne da se ukine plaćanje, već da se dođe do situacije da to nije nikakva tajna.
Profesionalizam je dobio svoje mesto.
Ko je koliko imao, toliko je i davao. Odjednom, počela je koncentracija kvaliteta pa su oni najmoćniji postajali i najjači, odnosno, dovodili su najistaknutije pojedince. Stvarali su kvalitetne timove. Osvajali su trofeje, beležili odlične rezultate u međunarodnoj konkurenciji.
Siromašni, kao i svuda u životu, i fudbaleri su isto tako tavorili. Jedva se sastajalo kraj s krajem.
Ta podvojenost, između bogatih i onih drugih, postojala je sve vidljivija. Dok nije dostigla neslućene razmere.
„VEČITI RIVALI“ su najtrofejniji. Najbolji. Uglavnom, nemaju konkurenciju, pa je i pre početka takmičenja samo pitanje – ko će biti prvi?
Ali, ako su beogradski giganti najmoćniji – njihovi izdaci su i najveći!
Da bi se samo preživelo, kako smo obavešteni, a podatak je       proveren, potrebno je godišnje obezbediti bar 10 miliona evra.
Toliko otprilike ode na primanja fudbalera, rate ugovora, održavanje stadiona, plaćanje raznih dažbina, dovođenje pojačanja, putovanja, duge zimske i letnje pripreme, premije za ostvarene uspehe.
Izvori prihoda su NIKAKVI!
Od prodatih karate nema VAJDE. Često se otvore kapije stadiona samo da bi se neko privukao da dođe na utakmice koje su bez ikakvih draži!
U teškoj ekonomskoj situaciji, gde su zemlja i sport ONEMOĆALI,
jedini izvor je – prodaja igrača.
Ali i tu je situacija neizvesna. Jer, malo je onih pravih asova čije usluge žele da plate bogati Evropljani.
Recimo, Zvezda prodaje beka NINKOVA već skoro pune tri godine. I niko da se pojavi sa konkretnom ponudom.
Partizan je, odavno, ponudio jedinog reprezentativca, mladog PETROVIĆA.
Koliko se zna – traženo je oko tri miliona evra kao obeštećenje. I opet sve uzalud.
Nema pravog kupca.
A, iz Uprave obećavaju dovođenje pojačanja! Pa odakle da se plate? Jer, niko ne dolazi, ako iole vredi, da bi nastupao baš u Partizanu ili Zvezdi zbog toga što su im ti, srpski klubovi, simpatični!?
Ako želiš superasove i moćne sastave, da bi se konkurisalo za ulazak u Ligu šampiona, a onda i zaradilo – moraš debelo da inkasiraš.
Ukoliko nemaš – ostaješ tu gde si!
Na najnižoj lestvici.
A takva opasnost upravo preti našim fudbalskim draguljima – PARTIZANU I ZVEZDI…