SAMIT U LISABONU Medvedev video NATO

Piše Bogdan Đurović

Zašto je proteklog vikenda u Lisabonu ruski predsednik Dmitrij Medvedev manje govorio o „istorijskom samitu“ Rusija-NATO, a više o mogućoj novoj trci u naoružanju

Na samitu NATO-a u Lisabonu, u okviru kojeg je prošlog vikenda održan i sastanak na vrhu lidera Rusije i zemalja alijanse – ponovo su se otvorila stara, bolna pitanja datirana još iz vremena hladnog rata. Mada su natofili požurili da uvere kako je konfrontacija prevaziđena i kako će od sada između Moskve, Vašingtona i Brisela teći med i mleko, svaka iole ozbiljnija analiza ukazuje da problemi tek predstoje. Mada je činjenica da su se svi, uključujući i samog Dmitrija Medvedeva koji je prvi put prisustvovao NATO samitu, trudili da daju vedru notu zaključcima sa ovog prilično neveselog skupa. Samu suštinu, međutim, ni ruski predsednik nije previše skrivao.

NOVI HLADNI RAT
Dežurni optimisti su izveštavali: Rusija i NATO intenziviraju saradnju u Avganistanu, a Moskva otvara dijalog sa alijansom o stvaranju evropske protivraketne odbrane (EvroPRO), čime se otvara novo poglavlje, i u istoriji NATO-a i u međusobnim odnosima. Međutim, sve bi se moglo čitati i ovako: rat u Avganistanu je izgubljen i Zapad poziva Rusiju u pomoć kako ne bi sasvim bez časti napustio gore Hindukuša, Evropa i SAD nemaju para ni za mnogo jednostavnije naoružanje nego što su laseri, sateliti-ubice i hiperzvučni antibalistički projektili, a novo poglavlje koje NATO otvara jeste epilog. Koja je od ove dve verzije bliža istini?
Istupajući na pres konferenciji po okončanju Saveta Rusija-NATO, Medvedev je rekao da s optimizmom gleda u budućnost i da teži razvoju odnosa sa alijansom „na svim pravcima“, pomenuvši borbu protiv terorizma, narkokriminal, borbu protiv gusara i širenje oružja za masovno uništavanje. Izdvojio je posebno pitanje EvroPRO. „Sami Evropljani i države NATO-a za sada ne vide konačno šta će od toga ispasti, kako će sve da izgleda, koliko će koštati na kraju krajeva. Sistem PRO predstavlja vrednost samo kada je univerzalan, a nije tek jedan od elemenata koji pomaže pojedinim zemljama, ili kada se prostire samo na pojedine zone ratnih dejstava“, objasnio je Medvedev. Pomenuo je da sa alijansom i dalje postoje neslaganja kada je reč o dešavanjima na Kavkazu, avgusta 2008. godine, i dodao: „Ima i drugih pitanja po kojima se razmimoilazimo, ali ako govorimo otvoreno, njih kao prvo nema mnogo i, kao drugo, dogovorili smo se da ta pitanja ne treba da kidaju naše odnose“.
Time je Medvedev jasno podvukao da ipak postoje neka pitanja koja potencijalno „kidaju odnose“ Rusije i NATO-a (odnosno Vašingtona). Evo šta je rekao ruski predsednik: „Ako se svi zajedno bavimo PRO-om, on ne sme da sruši postojeći paritet. Ukoliko se, kao rezultat PRO, nuklearni balans pomeri u ovu ili onu stranu – šta će za sobom da povuče? Povući će trku u naoružanju“. A potom se osvrnuo na EvroPRO, povodom deklarativnog poziva da i Rusija učestvuje u ovom projektu:
„Mi treba da sagledamo gde je naše mesto i da polazimo od toga da naše učešće mora da bude apsolutno ravnopravno. Reći ću i više od toga. Naše učešće može biti samo partnersko, a ne nikakvo drugo učešće, što bi se reklo u svojstvu nameštaja, tek reda radi. Ili mi punopravno učestvujemo, razmenjujemo informacije, odgovaramo za rešavanje ovih ili onih problema, ili ne učestvujemo uopšte! Ali, ako ne učestvujemo uopšte, iz razumljivih razloga bićemo prinuđeni da se branimo“.
Medvedev je nastavio i dalje. „Upravo zato Rusija je formulisala celinu ideja o tome kako da učestvujemo u EvroPRO. To su principi ravnopravnosti, transparentnosti, tehnologičnosti i odgovornosti za rešavanje ovih ili onih zadataka. Mi smo ponudili stvaranje takozvanog „sektoralnog PRO““, otkrio je Medvedev i naglasio da je reč o „podeli odgovornosti u okviru EvroPRO“. Upravo ovo pitanje izazvalo je nedoumicu, jer Medvedev nije ponudio javnosti detaljnije objašnjenje svoje ideje o „sektoralnom PRO“. Nešto je konkretniji, uoči samita, bio zamenik šefa njegove administracije Sergej Prihodko. On je šturo pojasnio da je „reč o integrisanom sistemu PRO koji bi uključivao nacionalna sredstva PVO zemalja NATO-a, čiji je rad međusobno sinhronizovan i koordinisan u komandi“.

SVET (NE)ĆE BITI BEZBEDNIJI
Drugi problem koji je ruski predsednik apostrofirao, jeste ratifikacija Sporazuma o ofanzivnom naoružanju (START), odnosno smanjenju nuklearnih potencijala za trećinu, potpisanog aprila ove godine sa Barakom Obamom u Pragu. Kao što je „Pečat“ ranije već pisao, ratifikacija ovog dokumenta, blago rečeno, teško ide u američkom parlamentu, zbog oštrog protivljenja republikanaca u Kongresu. START je važno unutarpolitičko oruđe u SAD-u, kojim republikanci tuku demokrate, a posebno Obamu. Posle nedavnih izbora za američki Senat, gde su republikanci izvojevali važnu pobedu, ovo oruđe još više dobija na značaju jer se može upotrebiti i u predsedničkoj trci.
Medvedev je bio prilično direktan, govoreći o mogućnosti da sporazum propadne usled neratifikacije. „U tom slučaju, rad velikog broja ljudi usmeren na opšti detant, na restartovanje odnosa ne samo između Rusije i SAD-a, već i između Rusije i NATO-a, pokazao bi se uzaludnim. Ako u ovom slučaju ne možemo da krenemo napred, onda iz potpuno jasnih razloga svet neće postati bezbedniji. Mi ćemo raditi simetrično onome što se bude dešavalo u SAD-u. Od početka sam govorio predsedniku Obami da će ruski parlament delovati u skladu sa odlukama koje će donositi američki Kongres“, ponovio je Medvedev.
I nadalje se pozabavio lošim scenarijima, govoreći o perspektivi odnosa sa NATO-om. „Ako se, recimo, ne dogovorimo u vezi PRO, to će kroz deset godina, a možda i ranije, dovesti do nove spirale u trci naoružanja. Ne bismo želeli da trošimo novac na trku u naoružanju. Jednom smo to uradili i posledice nisu bile dobre“, poručio je ruski predsednik.
Na direktno pitanje – da li je moguće da Rusija uđe u NATO – Medvedev je odgovorio: „Budućnost je stvar neodređena. U ovom trenutku, na primer, ja ne vidim situaciju kada bi Rusija mogla da se pridruži NATO-u. Ali, sve se menja, menja se i NATO. I ako se NATO toliko promeni da se postavi pitanje naše tešnje saradnje sa njim, smatram da tu ne može biti nikakvih zatvorenih tema“.

ANTIKINESKA IGRA
Pitanje svih pitanja jeste PRO (i fantomski EvroPRO za čiju izgradnju niko nema novca). Mada nema jasnog pojašnjenja šta znači „sektoralni PRO“ o kojem je govorio Medvedev, ipak je moguće analizirati neke mogućnosti. Ranije je Moskva predlagala da njeni radari budu korišćeni za opservaciju Irana, jer su ruski kapaciteti sasvim dovoljni za taj zadatak. To bi mogao da bude „ruski sektor“, zaduženje, odnosno deo odgovornosti o kojoj govori Medvedev. Tada radari u Evropi ne bi ni bili potrebni, a zabrinutost Moskve da je PRO uperen protiv nje bila bi uklonjena. Međutim, Vašington je do sada uvek odbijao takvu mogućnost.
Druga stvar je kontrola. Rusija zahteva da bude potpuno ravnopravna u sistemu PRO, što podrazumeva mehanizme zajedničkog odlučivanja. Prema svim dosadašnjim najavama, Amerikanci ni na to ne pristaju, već nude teritorijalni model, po kojem svako kontroliše svoje instalacije PRO. I u tom smislu, Vašington bi, kao lider NATO-a zaposeo lokacije u Bugarskoj, Rumuniji, Poljskoj, Češkoj, a moguće i na Baltiku, Ukrajini, Gruziji, Albaniji…
Sa druge strane, bilo kakav potez Rusije u pravcu zbližavanja sa NATO-om, bio bi veoma negativan signal za Kinu. Kako priznaje i Sergej Karaganov, predsednik Prezidijuma Saveta za spoljnu i odbrambenu politiku RF, najvažniji zadatak Kremlja je da ne dozvoli da bude uvučen u antikineske igre. Jer, podvlači Karaganov, oslabljena Evropa i SAD sa zebnjom posmatraju mogućnost daljeg rusko-kineskog zbližavanja, svesni da tehnologija i novac nisu više monopol Zapada. Štaviše, Istok nudi sve veće mogućnosti.
Naizgled, Rusija je u povoljnoj situaciji da može da bira kojem će se carstvu privoleti. Međutim, šta god da odluči posledice će biti ozbiljne. A najozbiljnije će biti ako pokvari odnose sa Kinom, a na Zapadu ne bude prihvaćena kao ravnopravan partner i ostane u okruženju neprijateljskih NATO zemalja. Jer, ne govori slučajno Medvedev o mogućoj trci u naoružanju. Ruski eksperti ovih dana podsećaju i da je Hitler nudio SSSR-u najtešnju saradnju, istovremeno gomilajući trupe na ruskim granicama. Iz novoizgrađenih baza na Baltiku, američki avioni doleću do Sankt Peterburga za nekoliko minuta.


Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.