Ruka Zapada pali fitilj na Kavkazu

Piše Bogdan Đurović

Dolaskom na vlast Baraka Obame, u vrh američkih službi vratili su se ljudi Bila Klintona, posvećeni subverzivnom radu protiv Rusije, uključujući i upotrebu islamskih ekstremista, tvrde ruski eksperti

Specijalne službe Zapada pokušavaju da zapale Severni Kavkaz, izjavio je 27. oktobra opunomoćeni predstavnik predsednika RF za Severno-kavkaski federalni okrug Aleksandar Hloponjin. Kako tvrdi, to se radi uoči zimske Olimpijade u Sočiju, koja treba da bude održana početkom 2014. godine. „Očigledno, uoči održavanja Olimpijade u Sočiju 2014, kavkaska tematika, podgrevanje ili raspaljivanje međuetničkih ili međunacionalnih konflikata – jeste veoma ozbiljan zadatak kojim se danas bave specijalne službe mnogih zapadnih zemalja i obični provokatori“, naglasio je, između ostalog, Hloponjin u obraćanju žiteljima Kavkaza i poručio – ne dozvolite da budete uvučeni u ove takozvane „međuetničke i međunacionalne konflikte“!

STVARANJE KAVKASKOG EMIRATA
Pucnjave, eksplozije, atentati, kidnapovanja, diverzije – svakodnevna su pojava na ruskom Kavkazu. I koliko god federalni organi uništili terorista i njihovih ćelija, oni tamo niču kao pečurke. Odlično finansirani i snabdeveni, istrenirani, naoružani puškama, bombama i, nažalost, Kuranom, proizvode hiljade smrti, uništavaju infrastrukturu, proglašavajući za svoj cilj stvaranje „kavkaskog emirata“ – od Kaspijskog do Crnog mora! I sve češće napadaju širom Rusije, kao nedavno u moskovskom metrou, ili na pruzi Sankt Petersburg-Moskva…
Posebno je vruće u poslednje vreme u prikaspijskom Dagestanu, gde ruske snage bezbednosti likvidiraju čitave grupe terorista. Naravno, i ovi uzvraćaju punom žestinom. Tu je, zatim, Ingušetija, prvi sused Čečenije. Još su sveže rane Junus-Beka Jevkurova, predsednika ove republike, koga su najbolji ruski doktori dva meseca krpili u elitnoj bolnici u Moskvi, juna prošle godine, pošto je njegov „mercedes“ raznet bombom pored puta (General-major Jevkurov je, inače, nosilac najvišeg državnog odlikovanja, ordena Heroja RF, za zasluge od 12. juna 1999. godine, kada su ruske desantne snage pod njegovom komandom za manje od osam časova prešle 500 kilometara, od Ugljevika u BiH, do prištinskog aerodroma Slatina).
Za Moskvu je veoma neprijatno pitanje Karačajevo-Čerkeske republike u sastavu RF. U ovoj kavkaskoj republici, posebno značajnoj jer se dodiruje i sa Krasnodarskim krajem (Soči) i sa otcepljenom gruzijskom pokrajinom Abhazijom i sa veoma osetljivim Stavropoljskim krajem, decenijama su prisutni pokreti koji traže manji ili veći stepen autonomije. Zapravo, prilikom svake geopolitičke krize, ovde nastaju problemi i to, kako tvrde ruski eksperti – uvek uz podršku spoljnog faktora. Čak su, 1917. godine, Čerkezi proglasili samostalnost, ali je naredne godine republika vraćena pod suverenitet Moskve. Slična prilika ukazala se i tokom Hitlerovog pohoda na Kavkaz. Posle rata, Staljin je mnoge žitelje republike proglasio „fašističkim saradnicima“ i raselio ih po Centralnoj Aziji, ali su kasnije vraćeni. Tokom 90-ih, bilo je više pokušaja pritisaka na Borisa Jeljcina i bio je spreman na određene ustupke povodom stepena autonomije, ali do toga ipak nije došlo. Sada je očigledno kucnuo čas da se ponovo pokrenu lokalne snage, jer će za tri godine Olimpijada…
Još je gore stanje u susednoj Kabardino-Balkariji, gde svako malo federalne snage unište poneku ekstremističku bandu. Politička strana problema ogleda se u zahtevima za administrativno ujedinjenje Karačajevo-Čerkesije sa Kabardino-Balkarijom. Tačnije, da se dve republike najpre raščlane, a zatim ujedine na novim osnovama, po „bratskim“ linijama plemenskih saveza: Čerkezi da se ujedine sa Adigejcima (Republika Adigeja geografski predstavlja ostrvo unutar Krasnodarskog kraja nadomak Sočija) i Kabardincima, a Karačajevci sa Balkarcima. Jeljcin je svojevremeno pristao na podelu republike, u skladu sa svojom „državničkom“ doktrinom – uzmite onoliko suvereniteta koliko možete da „progutate“ – ali je inicijativa propala na referendumu, pošto Karačajevci i Čerkezi zajedno čine tek polovinu stanovništva republike. Zaista je teško poverovati da bi Moskva sada pristala na prekrajanje granica na svojoj najosetljivijoj tački, Kavkazu. Na kraju krajeva, nije nimalo slučajno što su unutrašnje granice Rusije na Kavkazu iscrtane upravo na taj način.

RAT ZA KASPIJSKU NAFTU
Kako bi dodatno ojačao administrativne kapacitete federalnog centra na Kavkazu, predsednik Medvedev je, posle niza masakra i atentata, krajem prošle godine najavio uvođenje novog federalnog okruga, Severno-kavkaskog, pored sedam već postojećih. Već 19. januara, Medvedev je formirao novu administrativnu jedinicu, izdvojivši je iz sastava Južnog federalnog okruga i istog dana na njeno čelo postavio Hloponjina, u narodu veoma popularnog gubernatora ogromnog Krasnojarskog kraja, koji se praktično proteže od granice sa Kinom i Mongolijom do Severnog pola. Pri tom je Hloponjin istovremeno potčinjen i predsedniku i premijeru Rusije, jer ga je Medvedev istog dana imenovao i za potpredsednika Vlade RF na čijem je čelu Vladimir Putin.
Šta o Hloponjinovoj izjavi – da zapadne službe potpaljuju fitilj na Kavkazu – kažu poznati ruski eksperti za bezbednost. Oni se slažu u oceni da su britanski i turski agenti aktivni na Kavkazu još od 19. veka, kada su snabdevali pobunjenike oružjem. Zamenik direktora Instituta političke i vojne analize Aleksandar Hramčihin, rekao je da za poslednjih 16 godina, od kako traju oružani sukobi na ruskom delu Kavkaza, nikada nisu obelodanjeni dokazi da iza terorista stoje zapadne službe. U tom poslu su primećene samo pojedine arapske organizacije, ali ne postoje ni dokazi da njih protiv Rusije podbada neko sa Zapada. Vojni ekspert Vladislav Šurigin, smatra da je „Hloponjin apsolutno u pravu kada govori o ulozi zapadnih specijalnih službi u destabilizaciji situacije na Severnom Kavkazu“.
„Jedan od razloga sadašnjeg aktiviranja bojovnika na Severnom Kavkazu upravo i leži u jačanju podrške koja im stiže sa Zapada, prvenstveno iz SAD-a. To povezujem sa dolaskom na vlast demokrate Baraka Obame. Zajedno sa njim u rukovodstva specijalnih službi vratili su se oni koji su njima upravljali u vreme Klintona, devedesetih godina prošlog veka. Podsećam da je i tada, kao i sada, jedan od osnovnih njihovih zadataka subverzivni rad protiv Rusije. Uključujući i upotrebu islamskih ekstremista. Sadašnji američki predsednik Obama pokušava da prelomi situaciju i da dokaže da Amerika nije neprijatelj islamskog sveta i da oni koji su do sada pucali u američke vojnike, po zamisli sadašnjih šefova specijalnih službi SAD-a, nišan okrenu ka nama. Nije slučajno što je SAD `iznenada` omekšao svoj nekada nepokolebljiv odnos prema nizu banaka, koje su ranije bile pod žestokim pritiskom Vašingtona, zbog sumnje za finansiranje međunarodnog terorizma“, upozorava Šurigin.
Zamenik predsednika Akademije geopolitičkih problema Konstantin Sivkov, takođe vidi prste SAD-a u potpaljivanju fitilja na Kavkazu, koji je „strateški važan region preko kojeg ide transport kaspijske nafte“. I Sivkov smatra da je po sredi namera preusmeravanja pažnje terorista sa Avganistana i Iraka ka Rusiji, ali da postoje i dugoročniji ciljevi „komadanja Rusije po jugoslovenskom scenariju“.

AVGANISTAN DOLAZI U RUSIJU
Pošto su ruski eksperti uglavnom jednoglasni u vezi uticaja Zapada na zbivanja na Kavkazu, postaje još zanimljiviji drugi aspekt ove priče. Navodi se da bi Rusiji na novembarskom samitu alijanse u Lisabonu i zvanično moglo da bude ponuđeno „ograničeno učešće“ u avganistanskoj vojnoj kampanji. Navodno, ruski helikopteri su mnogo bolje adaptirani za delovanje u Avganistanu nego natovski. Pa bi, u sklopu isporuka 21 aparata Mi-17, na tlo Avganistana mogli da stupe ruski instruktori. Pretpostavlja se da bi njih čuvale ruske jedinice. Tada bi verovatno usledili napadi avganistanske gerile, pa bi bilo žrtava, a Moskva bi poslala pojačanje…
Tako bi neprimetno bila uvučena u rat, što bi dovelo do još veće eskalacije terorizma na Kavkazu. Da je već sada situacija i te kako eksplozivna, svedoče i tri vesti koje su pristigle upravo u trenucima dok nastaju ovi redovi – u Karačajevo-Čerkesiji su spaljena tri pravoslavna i jedan baptistički hram, u Dagestanu je hicima u glavu ubijen imam jedne od džamija u Hasavjurtu, a u Kaspijsku, u istoj republici, likvidiran je terorista opasan pojasom sa eksplozivom i sa napunjenim pištoljem. Očito je da Rusi ne treba da idu u Avganistan i tamo spasavaju Amerikance od poraza, jer ako se ovako nastavi, nije daleko dan kada će Avganistan doći u Rusiju. A ko će nju da spasava?