Bramercov dolazak odložio pravdu

Piše Uglješa Mrdić

Kako je odloženo iznošenje presude takozvanim „jatacima“ generala Ratka Mladića

„Pečat“ od prvog broja piše o tome kako Srbija, nažalost, ne funkcioniše kao pravna država zbog velikih zloupotreba u srpskom pravosuđu. Takva situacija naročito je zabeležena posle tzv. „reforme pravosuđa“ u režiji aktuelne vlasti. O tome je svoj kritički stav iznela i evropska komisija.
Najnoviji primer iz slučaja suđenja „Mladićevim jatacima“ ne samo da to potvrđuje, već beleži nešto što se do sada nije dogodilo na ovim prostorima kada je u pitanju bilo koji sudski postupak.

IZUZEĆE SUDIJA
Prošle nedelje predsedavajući Veća sudija Dejan Garić, u sudnici Prvog osnovnog suda u beogradskoj Palati pravde obavestio je strane u postupku, u slučaju „Mladićevi jataci“, da mu je pre nešto manje od sat vremena, pred početak najavljenog izricanja već donesene i izvećane presude, stigao zahtev za izuzeće njega, sudije porotnika Miloša Mitrovića i predsednika Prvog osnovnog suda Tanje Šobot, koji je zatražila zamenica Prvog javnog tužioca Radmila Jovanović. Sudija Garić je, potom, odložio objavljivanje presude, dok predsednik suda ne odluči o zahtevu tužilaštva. Početkom ove nedelje predsednik Višeg suda u Beogradu sudija Dragoljub Albijanić, odbacio je kao neblagovremen zahtev tužilaštva za izuzećem predsednice Prvog osnovnog suda u Beogradu Tanje Šobot, a ona će „narednih dana odlučiti o zahtevu za izuzeće sudskog veća, koje je u prošli četvrtak trebalo da izrekne presudu optuženima za skrivanje haškog begunca Ratka Mladića. Ukoliko sud prihvati zahtev tužilaštva za traženim izuzećima, suđenje će morati da krene ispočetka pred novim sudskim većem“.
Na taj način odloženo je izricanje presude grupi za koju se sumnja da je pomagala u skrivanju nekadašnjeg komandanta Vojske Republike Srpske generala Ratka Mladića, od 2002. do 2006. godine, u Beogradu. Za krivično delo pomoć učiniocu posle izvršenog krivičnog dela, za koje se grupa tereti, predviđena ja kazna od jedne godine do osam godina zatvora. Postupak protiv Mladićevih jataka počeo je pre više od četiri godine, kada je njih 11 uhapšeno i zadržano u pritvoru osam meseci, posle čega su pušteni da se brane sa slobode. U međuvremenu, je preminuo prvooptuženi vojni oficir Jovo Đogo.

OSLOBAĐAJUĆA PRESUDA?
S druge strane, odbrana optuženih zatražila je oslobađajuću presudu, jer smatra da njihovi branjenici nisu izvršili krivično delo za koje se terete, pošto Mladić nije pravosnažno osuđen pred Haškim tribunalom, i da protiv njihovih branjenika nema dokaza koji bi potvrdili da su ga oni skrivali.
Izvori „Pečata“ navode da je na sudiju Garića vršen pritisak da promeni oslobađajuću presudu, navodno, donetu u postupku protiv optuženih. Tako se može čuti da je sudija Garić, prošlog utorka, pozvan u kabinet predsednice Prvog osnovnog suda Tanje Šobot, gde je bio na dvoipočasovnim „konsultacijama“ zajedno sa predsednikom Višeg suda Dragoljubom Albijanićem, glavnim tužiocem osnovnog Prvog tužilaštva i zamenicom tužioca, koji su sudiju Garića ubeđivali da ne objavi presudu. Isti izvori navode, da su, pošto on nije na to pristao, doveli potom i šest sudija krivičara da ga ubeđuju. Ovaj sastanak bio je snimljen, pošto je kabinet sudije Garića i predsednice suda bio ozvučen, pa je tako i procurila vest o presudi, oslobađajućoj za optužene, a jedinu kaznu, navodno, je dobio optuženi Blagoje Govedarica za nedozvoljeno držanje oružja.
Takođe, se moglo čuti da je na pomenute sudije vršen pritisak od strane pojedinih ministarstava iz Vlade Srbije, Tužilaštva za ratne zločine i od predsednice Kasacionog suda i Visokog saveta sudstva Nate Mesarović. Imajući u vidu da su, prema tim saznanjima, pritisci vršeni dva dana pre objavljivanja presude kada je Nata Mesarović bila u Barseloni, postavlja se pitanje da li je ona i kako (recimo putem telefona) uticala na sudije da se izrekne ili osuđujuća presuda ili da se odloži saopštavanje već donete oslobađajuće presude dok ne ode glavni haški tužilac Serž Bramerc, čija je poseta Srbiji najavljena za početak iduće nedelje.

STRANCI SU MEĐU NAMA
Prema rečima advokata Gorana Petronijevića, jednog od branioca  optuženih „jataka“, srpsko pravosuđe je pod strahovitim pritiskom tužilaštva i drugih državnih organa.
„Ovo što se dogodilo sa odlaganjem izricanja presude, koja je jedino mogla da bude oslobađajuća po optužene, je najdrastičniji primer kršenja ljudskih prava u istoriji naše države. To je krivično delo – ometanje pravde. Ne može Tužilaštvo da traži izuzeće predsednika sudskog veća i članova veća u momentu kada je presuda doneta. Naša pretpostavka je da je tužilaštvo nekako saznalo za sadržaj presude. Presuda je ako ne oslobađajuća, mogla da bude odbijajuća zbog pogrešne kvalifikacije eventualnog krivičnog dela i zato je tužilaštvo tražilo odlaganje izricanja presude. Pri tom je krivično delo, za koje oni gone optužene, apsolutno zastarelo. Samo kod nas u Srbiji, u poltronskom shvatanju dela naših pravnika – optužnica znači da je neko već proglašen krivim. Zakonom je predviđeno da se javno saopšte sudske presude. Očigledno se radi o jednom unapred napravljenom dogovoru, jer, navodno, država neće biti primljena u EU ako Bramerc ode nezadovoljan. To naravno nije tačno. Iz EU su poručili da je jedan od najvećih problema Srbije upravo korupcija u pravosuđu. Sudija Albijanić je prekršio zakon i odredbe o izuzeću, koje nalažu da kada predsednik višeg suda odlučuje o izuzeću predsednika nižeg suda odlučuje u potpunosti i o ostalim stvarima. On je doneo delimičnu odluku i predmet vratio Prvom osnovnom sudu. Pri tom okrivljeni i njihovi branioci, neposredni učesnici u postupku, odluku još nisu dobili, već nam je to saopšteno preko portparola i medija. Istovremeno tužilac Bruno Vekarić, saopštava da je preko deset hiljada građana uključeno u potragu za Mladićem. Nadležni organi i pored novca kojim raspolažu i podrške od strane vlasti nisu pronašli Mladića i time su pokazali da su nesposobni za obavljanje svojih zadataka za koji troše ogroman novac građana Srbije. Svaki poreski obveznik mesečno izdvaja u proseku oko 150 evra, u svrhu finansiranja potrage za Mladićem. Postavljam pitanje, da li je među pomenutih deset hiljada tragača najveći broj stranih državljana među kojima i stranih špijuna i lovaca na ucenjene glave?“, zaključuje Petronijević.