ALEKSANDRA SMILJANIĆ Građani treba da spreče prodaju „Telekoma“

Razgovarao Uglješa Mrdić

Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka za telekomunikacije u intervjuu za „Pečat“ govori o pozadini prodaje „Telekoma Srbije“ u režiji režima, kao i o potrebi šire društvene akcije putem koje bi se sprečilo prodavanje jednog od najznačajnijih državnih preduzeća

„Prodajom „Telekoma Srbije“ Vlada Srbije pravi fatalnu grešku. Najčešće obrazloženje za privatizaciju „Telekoma“ je da država nije sposobna da efikasno vodi tu firmu, iako je činjenica da su u mnogo liberalnijim zemljama, poput Belgije, Italije, Slovenije, Finske, Danske ili Norveške, kompanije koje su pandan „Telekomu“ i dalje u vlasništvu države“, stavovi su koje iznosi za „Pečat“ dr Aleksandra Smiljanić, nekadašnji ministar za telekomunikacije u Vladi dr Vojislava Koštunice (2007-2008).
Povod za razgovor sa dr Aleksandrom Smiljanić je najnovija vladina najava prodaje jednog od najvitalnijih preduzeća u Srbiji – „Telekoma Srbije“, kao i njeno javno iznošenje podatka da je stvarna vrednost mnogo veća, a da samo ove tri komponente „Telekoma“ – broj korisnika, optička i pristupna mreža – vrede više od 5,5 milijardi evra.
Čak je i aktuelna ministarka za telekomunikacije Jasna Matić, izjavila da Srbija „nema tradiciju korporativnog upravljanja“!
Pri tom je u prethodnim brojevima „Pečata“ istaknuto zašto je Vlada Srbije priznala da je svesno odobrila podizanje cena telefonske pretplate četiri puta, i cenu impulsa dva puta, pred planiranu privatizaciju „Telekoma“ i taj novac iz džepova svojih građana i institucija obezbedila budućem kupcu kao siguran i veliki profit. Takođe, u „Pečatu“ je istaknuto ko bi i zašto da proda „Telekom“ i koje su posledice te prodaje.

Kako komentarišete saopštenja predstavnika Vlade Srbije povodom najave prodaje „Telekoma Srbije“?
Izjave predstavnika vlasti je teško pratiti, nepovezane su i nelogične. Iz njih je jasno da je odluka da se proda „Telekom“ doneta bez ikakve analize posledica koje ovakva prodaja može imati.

Da li imate utisak da i u samoj vladajućoj koaliciji ne postoji jedinstveno mišljenje da „Telekom“ treba prodati?
Ja želim da verujem da ima ljudi u vladajućoj koaliciji koji shvataju da je odluka o prodaji „Telekoma“ pogrešna i da se sa njom ne slažu. Međutim, ako takvi političari postoje, oni nisu javno pokazali svoje neslaganje. Ovo je vrlo čudno i razočaravajuće, jer smo videli neslaganja u vladajućoj koaliciji po mnogo manje važnim pitanjima.

Da li je potrebno da se napravi jedna šira društvena akcija ne bi li se sprečila prodaja „Telekoma“?
Društvena akcija već postoji, ali bilo bi dobro da se proširi. U širem kontekstu, bitno je da naši građani nauče da prepoznaju i razumeju svoje interese, a zatim da se bore za njih.

U više navrata javno ste istakli zašto je značajno da „Telekom“ ostane u vlasništvu države Srbije. Možete li da ponovite te razloge?
„Telekom“ ima gotovo celokupnu fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu u Srbiji. Prodaja „Telekoma“ je ekvivalentna prodaji cele putne mreže u oblasti saobraćaja. U ovu mrežu je ulagano više od 100 godina, tako da se nijednoj drugoj kompaniji ne isplati gradnja ovakve mreže. Iz tog razloga, operatori koji su nastali od telefonskih operatora ubedljivo dominiraju na telekomunikacionim tržištima svih zemalja. Kada se prodaje firma koja neće imati pritisak konkurencije možemo očekivati samo loše posledice: više cene, manje investicija i otpuštanje velikog broja zaposlenih, što znači i lošije usluge. Dalje, gubimo veliki profit „Telekoma“ koji sad ide u budžet. Na kraju, država gubi i svaku kontrolu nad ogromnim prihodom „Telekoma“ od gotovo milijardu evra. Država, ukoliko poseduje „Telekom“, kroz njega može da podstakne razvoj domaće privrede tako što će „Telekom“ kupovati proizvode i usluge od domaćih firmi. Dominantni vlasnici svih zainteresovanih kupaca „Telekoma“ su strane države. Ti operatori, eventualni kupci „Telekoma“, će samim tim forsirati firme kooperante iz svojih zemalja, što će značiti odlivanje ne samo profita nego i značajnog dela prihoda iz Srbije u neku drugu zemlju.

Rekli ste da samo tri komponente „Telekoma“ – pristupna fiksna mreža, mobilna telefonija i mreže Republike Srpske i Crne Gore – vrede više od 5,5 milijardi evra. Možete li nam reći nešto više o stvarnoj vrednosti „Telekoma“?
Ta moja gruba procena da je vrednost „Telekoma“ viša od 5,5 milijarde evra ne uključuje brojne centrale po Srbiji, optičku mrežu koja povezuje ove centrale, integrisanje svih delova „Telekomove“ mreže, softver, i mnoge druge teško procenjive vrednosti. S obzirom na to da sve informacije koje se razmene u Srbiji idu preko „Telekomove“ mreže, možemo reći da je njegova vrednost neprocenjiva. Naime, informacije su kroz celu istoriju bile najveće blago.

Kako sad stvari stoje, deo akcija „Telekom Srbije“ biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen „Telekom Srpske“?
Otprilike tako, u jednoj od pomenutih opcija Srbija će prodati kontrolni udeo „Telekoma“ za isto novaca koliko je uložila u 65 odsto „Telekoma Republike Srpske“, koji pokriva šest puta manje tržište.

Da li su Hrvatska, Crna Gora i Makedonija pogrešile što su prodale svoje operatere?
Zvanični podaci pokazuju da su ove zemlje loše prošle sa prodajom svojih operatora. Cene telekomunikacionih usluga su značajno više nego u Srbiji, investicije su manje, a otpušten je veliki broj zaposlenih. Pri tome nije otpušten višak zaposlenih, već je zapravo stvoren manjak. Naime, analiza pokazuje da je broj korisnika po zaposlenom mnogo veći u ovim zemljama nego u zemljama koje nisu prodale svoje operatore kao što su Nemačka, Belgija, Francuska, Srbija, Slovenija i druge.

Neki političari tvrde da će strana firma više investirati?
S obzirom na to da će strani kupac zapravo želeti da izvuče što veći profit, možemo očekivati manje investicije. To pokazuju iskustva zemalja regiona koje su prodale svoje operatore, a i naše lično iskustvo. Naime, kada je naša Vlada otkupila „Telekom“ 2002. godine od Italijana, investicije su skočile preko 2,5 puta na godišnjem nivou.

Zašto je procena „Telekomovih“ resursa tako niska?
„Sitigrup“ je procenio vrednost „Telekoma“, koja je mnogo niža od njegove stvarne vrednosti. Mogla se očekivati niska procena jer je „Sitigrup“ korporativni broker „Dojče Telekoma“, jednog od zainteresovanih kupaca. Zašto je naša Vlada odlučila da angažuje „Sitigrup“ znajući za njegovu vezu sa „Dojče Telekomom“, jeste veliko pitanje koje traži odgovor.

Šta sve mora da se dogodi da bi vlast odustala od prodaje „Telekoma“?
Ja uvek imam nadu, da će ljudi na vlasti shvatiti da prodaja „Telekoma“ nije u interesu države i građana, pa ni ljudi na vlasti jer su i oni građani naše države.

Da li smatrate da bi posle eventualne prodaje „Telekoma“ ubrzo usledila i rasprodaja preostalih javnih preduzeća od nacionalnog značaja u Srbiji, poput Elektroprivrede Srbije (EPS-a)?
Nema se utisak da oni koji trenutno donose odluke imaju viziju ili volju da pokrenu srpsku ekonomiju, pa mislim da će oni nastaviti da rasprodaju imovinu da bi dobili sredstva za punjenje državnog budžeta, a verovatno i da bi ostvarili lične interese. To je uostalom najavljeno u Zakonu o besplatnim akcijama čija je uloga, po mom dubokom uverenju, bila da pridobije podršku građana za rasprodaju infrastrukturnih preduzeća, odnosno da zbuni građane.