ALEKSANDRA SMILJANIĆ Građani treba da spreče prodaju „Telekoma“

Razgovarao Uglješa Mrdić

Aleksandra Smiljanić, nekadašnja ministarka za telekomunikacije u intervjuu za „Pečat“ govori o pozadini prodaje „Telekoma Srbije“ u režiji režima, kao i o potrebi šire društvene akcije putem koje bi se sprečilo prodavanje jednog od najznačajnijih državnih preduzeća

„Prodajom „Telekoma Srbije“ Vlada Srbije pravi fatalnu grešku. Najčešće obrazloženje za privatizaciju „Telekoma“ je da država nije sposobna da efikasno vodi tu firmu, iako je činjenica da su u mnogo liberalnijim zemljama, poput Belgije, Italije, Slovenije, Finske, Danske ili Norveške, kompanije koje su pandan „Telekomu“ i dalje u vlasništvu države“, stavovi su koje iznosi za „Pečat“ dr Aleksandra Smiljanić, nekadašnji ministar za telekomunikacije u Vladi dr Vojislava Koštunice (2007-2008).
Povod za razgovor sa dr Aleksandrom Smiljanić je najnovija vladina najava prodaje jednog od najvitalnijih preduzeća u Srbiji – „Telekoma Srbije“, kao i njeno javno iznošenje podatka da je stvarna vrednost mnogo veća, a da samo ove tri komponente „Telekoma“ – broj korisnika, optička i pristupna mreža – vrede više od 5,5 milijardi evra.
Čak je i aktuelna ministarka za telekomunikacije Jasna Matić, izjavila da Srbija „nema tradiciju korporativnog upravljanja“!
Pri tom je u prethodnim brojevima „Pečata“ istaknuto zašto je Vlada Srbije priznala da je svesno odobrila podizanje cena telefonske pretplate četiri puta, i cenu impulsa dva puta, pred planiranu privatizaciju „Telekoma“ i taj novac iz džepova svojih građana i institucija obezbedila budućem kupcu kao siguran i veliki profit. Takođe, u „Pečatu“ je istaknuto ko bi i zašto da proda „Telekom“ i koje su posledice te prodaje.

Kako komentarišete saopštenja predstavnika Vlade Srbije povodom najave prodaje „Telekoma Srbije“?
Izjave predstavnika vlasti je teško pratiti, nepovezane su i nelogične. Iz njih je jasno da je odluka da se proda „Telekom“ doneta bez ikakve analize posledica koje ovakva prodaja može imati.

Da li imate utisak da i u samoj vladajućoj koaliciji ne postoji jedinstveno mišljenje da „Telekom“ treba prodati?
Ja želim da verujem da ima ljudi u vladajućoj koaliciji koji shvataju da je odluka o prodaji „Telekoma“ pogrešna i da se sa njom ne slažu. Međutim, ako takvi političari postoje, oni nisu javno pokazali svoje neslaganje. Ovo je vrlo čudno i razočaravajuće, jer smo videli neslaganja u vladajućoj koaliciji po mnogo manje važnim pitanjima.

Da li je potrebno da se napravi jedna šira društvena akcija ne bi li se sprečila prodaja „Telekoma“?
Društvena akcija već postoji, ali bilo bi dobro da se proširi. U širem kontekstu, bitno je da naši građani nauče da prepoznaju i razumeju svoje interese, a zatim da se bore za njih.

U više navrata javno ste istakli zašto je značajno da „Telekom“ ostane u vlasništvu države Srbije. Možete li da ponovite te razloge?
„Telekom“ ima gotovo celokupnu fiksnu telekomunikacionu infrastrukturu u Srbiji. Prodaja „Telekoma“ je ekvivalentna prodaji cele putne mreže u oblasti saobraćaja. U ovu mrežu je ulagano više od 100 godina, tako da se nijednoj drugoj kompaniji ne isplati gradnja ovakve mreže. Iz tog razloga, operatori koji su nastali od telefonskih operatora ubedljivo dominiraju na telekomunikacionim tržištima svih zemalja. Kada se prodaje firma koja neće imati pritisak konkurencije možemo očekivati samo loše posledice: više cene, manje investicija i otpuštanje velikog broja zaposlenih, što znači i lošije usluge. Dalje, gubimo veliki profit „Telekoma“ koji sad ide u budžet. Na kraju, država gubi i svaku kontrolu nad ogromnim prihodom „Telekoma“ od gotovo milijardu evra. Država, ukoliko poseduje „Telekom“, kroz njega može da podstakne razvoj domaće privrede tako što će „Telekom“ kupovati proizvode i usluge od domaćih firmi. Dominantni vlasnici svih zainteresovanih kupaca „Telekoma“ su strane države. Ti operatori, eventualni kupci „Telekoma“, će samim tim forsirati firme kooperante iz svojih zemalja, što će značiti odlivanje ne samo profita nego i značajnog dela prihoda iz Srbije u neku drugu zemlju.

Kada se prodaje firma koja neće imati pritisak konkurencije možemo očekivati samo loše posledice: više cene, manje investicija i otpuštanje velikog broja zaposlenih, što znači i lošije usluge

Rekli ste da samo tri komponente „Telekoma“ – pristupna fiksna mreža, mobilna telefonija i mreže Republike Srpske i Crne Gore – vrede više od 5,5 milijardi evra. Možete li nam reći nešto više o stvarnoj vrednosti „Telekoma“?
Ta moja gruba procena da je vrednost „Telekoma“ viša od 5,5 milijarde evra ne uključuje brojne centrale po Srbiji, optičku mrežu koja povezuje ove centrale, integrisanje svih delova „Telekomove“ mreže, softver, i mnoge druge teško procenjive vrednosti. S obzirom na to da sve informacije koje se razmene u Srbiji idu preko „Telekomove“ mreže, možemo reći da je njegova vrednost neprocenjiva. Naime, informacije su kroz celu istoriju bile najveće blago.

Kako sad stvari stoje, deo akcija „Telekom Srbije“ biće prodat gotovo za istu sumu koliko je plaćen „Telekom Srpske“?
Otprilike tako, u jednoj od pomenutih opcija Srbija će prodati kontrolni udeo „Telekoma“ za isto novaca koliko je uložila u 65 odsto „Telekoma Republike Srpske“, koji pokriva šest puta manje tržište.

Da li su Hrvatska, Crna Gora i Makedonija pogrešile što su prodale svoje operatere?
Zvanični podaci pokazuju da su ove zemlje loše prošle sa prodajom svojih operatora. Cene telekomunikacionih usluga su značajno više nego u Srbiji, investicije su manje, a otpušten je veliki broj zaposlenih. Pri tome nije otpušten višak zaposlenih, već je zapravo stvoren manjak. Naime, analiza pokazuje da je broj korisnika po zaposlenom mnogo veći u ovim zemljama nego u zemljama koje nisu prodale svoje operatore kao što su Nemačka, Belgija, Francuska, Srbija, Slovenija i druge.

Neki političari tvrde da će strana firma više investirati?
S obzirom na to da će strani kupac zapravo želeti da izvuče što veći profit, možemo očekivati manje investicije. To pokazuju iskustva zemalja regiona koje su prodale svoje operatore, a i naše lično iskustvo. Naime, kada je naša Vlada otkupila „Telekom“ 2002. godine od Italijana, investicije su skočile preko 2,5 puta na godišnjem nivou.

Zašto je procena „Telekomovih“ resursa tako niska?
„Sitigrup“ je procenio vrednost „Telekoma“, koja je mnogo niža od njegove stvarne vrednosti. Mogla se očekivati niska procena jer je „Sitigrup“ korporativni broker „Dojče Telekoma“, jednog od zainteresovanih kupaca. Zašto je naša Vlada odlučila da angažuje „Sitigrup“ znajući za njegovu vezu sa „Dojče Telekomom“, jeste veliko pitanje koje traži odgovor.

Šta sve mora da se dogodi da bi vlast odustala od prodaje „Telekoma“?
Ja uvek imam nadu, da će ljudi na vlasti shvatiti da prodaja „Telekoma“ nije u interesu države i građana, pa ni ljudi na vlasti jer su i oni građani naše države.

Da li smatrate da bi posle eventualne prodaje „Telekoma“ ubrzo usledila i rasprodaja preostalih javnih preduzeća od nacionalnog značaja u Srbiji, poput Elektroprivrede Srbije (EPS-a)?
Nema se utisak da oni koji trenutno donose odluke imaju viziju ili volju da pokrenu srpsku ekonomiju, pa mislim da će oni nastaviti da rasprodaju imovinu da bi dobili sredstva za punjenje državnog budžeta, a verovatno i da bi ostvarili lične interese. To je uostalom najavljeno u Zakonu o besplatnim akcijama čija je uloga, po mom dubokom uverenju, bila da pridobije podršku građana za rasprodaju infrastrukturnih preduzeća, odnosno da zbuni građane.

7 коментара

  1. Umesto komentara:

    Even after liberalisation of the telecoms market, the former monopoly company, Deutsche Telekom AG, will be able to stay dominant for a long time. The central task of regulation must therefore be to keep a check on the dominant provider’s market power and to help new competitors enjoy the same opportunities. Hence the federal government’s approach goes beyond just the “ex post” control of anti-competitive practices. The regulatory tasks are so specialised that they cannot be resolved with the tools of general competition law alone. That is why sector-specific regulation is necessary at least until workable competition has been established in the telecoms market.

  2. Драган

    Креће велика акција СТОП продаји Телекома!Демократска странка Србије покреће потписивање петиције којом се од надлежних државних органа захтева обустава продаје Телекома Србија.
    Потписивање почиње у суботу у 12часова код Руског цара у кнез Михаиловој, а ДСС ће позвати познате стручњаке, угледне јавне личности, представнике различитих слојева друштва да потпишу петицију, јер је последњи тренутак да Влада Србије одустане од продаје Телекома и тако у власништву народа задржи једину профитабилну државну компанију.

  3. Dejan R. Popovic, dipl. inz.
    Beograd, Stevana Sremca 18

    POLITIKA (Potrosac, Medju nama)
    Beograd, Makedonska 29

    Veza: “Zasticeni na putovanju, od nepostenih trgovaca, reklama…” (“Politika” – “Potrosac”, 11.11.2010)

    Postovana redakcijo,

    Saglasan sam sa kontradiktornim misljenjem Zorana Nikolica, potpredsednika Nacionalne organizacije potrosaca Srbije, iznetim u prvom pasusu clanka “Zasticeni na putovanju, od nepostenih trgovaca, reklama…” (“Politika” – “Potrosac”), po kom “Iako ne postoji jedinoobrazno definisani pojam usluge od opsteg ekonomskog interesa, rec je o uslugama koje pruzaju na regulisanom trzistu veliki infrastrukturni servisi (sluzbe, prim. D. P.) uz naknadu i koje ispunjavaju opsti interes.”

    Od nedavno, usluga od opsteg ekonomskog interesa je zvanicno, sluzbeno i jednoobrazno definisana u Zakonu o zastiti potrosaca (clan 5. tacka 28) kao usluga ciji kvalitet, uslove pruzanja, odnosno cene, uredjuje ili kontrolise drzavni organ ili drugi nosilac javnog ovlascenja … u cilju zadovoljavanja opsteg drustvenog interesa (elektronske komunikacije, snabdevanje elektricnom energijom i gasom, komunalne delatnosti i slicno).

    U tom smislu, na primer, elektronska komunikaciona usluga jednostavno (i paradoksalno) se shvata kao usluga od opsteg ekonomskog interesa ciji kvalitet, uslove pruzanja, odnosno cene uredjuje i kontrolise Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drustvo (MTID) i Republicka agencija za elektronske komunikacije, u cilju zadovoljavanja opsteg drustvenog interesa. Pri tom nije jasno znacenje izraza “opstei ekonomski interes” i “opsti drustveni interes”, niti je jasna razlika izmedju ta dva interesa.

    S druge strane, prema Zakonu o elektronskim komunikacijama (ZEK, clan 4. tacka 10), elektronska komunikaciona usluga je usluga koja se po pravilu pruza uz naknadu, a sastoji se u celini ili pretezno od prenosa signala u elektronskim komunikacionim mrezama, ukljucujuci telekomunikacione usluge i usluge distribucije i emitovanja medijskih sadrzaja … koji se prenose putem elektronskih komunikacionih mreza i usluga… U ovoj i drugim odredbama ovog zakona nigde nije odredjeno da je elektronska komunikaciona usluge ma koje vrste i prirode usluga od opsteg ekonomskog ili drustvenog interesa, pa ni od opsteg interesa.

    Na slozenost ovog pitanja ukazuje i odgovor Slobodana Markovica, specijalnog savetnika u MTID-u, dat u clanku “Uveden univerzalni servis” (“Politika” – “Potrosac”, 30.9.2010), po kom je samo tzv. univerzalni servis “Telekoma Srbija” drugi naziv za uslugu od opsteg ekonomskog interesa, iako taj servis (usluga) nije tako eksplicitno definisan u ZEK-u. U isto vreme, g. Markovic ne smatra javne radiodifuzne servise, tj.usluge distribucije i emitovanja medijskih sadrzaja Radiodifuzne ustanove Srbije (RTS) i Radiodifuzne ustanove Vojvodine (RTV), odnosno Javnog preduzeca “Emisiona tehnika i veze” za koje se placa RTV pretplata – sevisima ili uslugama od opsteg ekonomskog interesa, iako su ti servisi odredjeni u Zakonu o radiodifuziji cak znatno sire – kao servisi od opsteg interesa.

    Da rezimiram. Svaka javno dostupna elektronska komunikaciona usluga i svaki radiodifuzni servis namenjeni su javnosti. Davalac svake takve usluge i svakog takvog servisa istovremeno zadovoljava i svoj i interes javnosti. Do nedavno se samo radiodifuzni servis od opsteg interesa, odredjen Zakonom o radiodifuziji, zvao javni radiodifuzni servis. Od stupanja na snagu Zakona o zastiti potrosaca, sve elektronske komunikacione usluge (osim, eventualno, ne-javnih elektronskih komunikacionih usluga i ne-javnih ili komercijalnih radiodifuznih servisa) – smatraju se uslugama ili servisima od opsteg ekonomskog interesa.

    Iskreno,
    Dejan Popovic

    Beograd, 11. novembar 2010.

    Dostavljeno na znanje:
    -NOPS
    -Ministarstvo trgovine i usluga
    -Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono drustvo
    -Ministarstvo kulture
    -Republicka agencija za elektronske komunikacije
    -Republicka radiodifuzna agencija
    -UNS
    –NUNS
    -ANEM
    -Medija centar
    -“Danas”
    “Vreme”
    -“Telekom Srbija”
    -RTS
    -RTV B 92

    P. S. – Ako su javno dostupne telefonske usluge i druge javno dostupne elektronske komunikacione usluge “Telekoma Srbija” postale od nedavno usluge od od opsteg ekonomskog (i drustvenog) interesa, onda i elektronska komunikacioma mreza pomocu koje se pruzaju te uslu ima isti status, i moze se smatrati dobrom za koje je zakonom odredjeno da je od opsteg interesa. A po clanu 67. stav 1. Ustava Republike Srbije, takvo dobro u drzavnoj je imovini.

  4. Лепо каже Александра, нико пметан не продаје своје кључне ресурсе и фирме, поготову што су велике вредности и велики принос профита доносе власнику(држави).
    Ево најновија изјава од стране “представника” Европске Комисије извесног Дежера, који агитује да се поред Телекома прода и ЕПС!??? Очигледно је да чимбеник Дежер ради за крупан капитал , за разне мафијаше који су блиски Билдерберг групи, разним масонеријама, и сл. и другим преварантима. Мало сикће Дежер, мало ММФ,мало амбасадори, сви на истом задатку!

    Трагична је ситуација у којој се наша земља налази, сваки други дан нас преко медија саветују амбасадори Ук,САД, ЕК ,Француске,немачке,ММФ …и често се ти савети своде на одустајање од Косова и Метохије, на нова задуживања код ММФ-а, на распродају националноиг блага и сл. Још су црњи и гори ови узурпатори власти у Србији, већих полтрона, превараната и марионета одавно нисмо видели!

  5. Просто не смемо себи да дозволимо да пропустимо ову прилику да најширом друштвеном акцијом грађана зауставимо продају Телекома и за евентуално далеко већу суму него што је садашња (приближно једнака само једногодишњем приходу). Само кроз масовну самоорганизацију можемо да се одупремо компрадорској власти у служби колонизатора (Монтгомери нас је недавно подсетио како је дошла на власт) да зарад личног корумпирајућег ћара, настави да продаје у колонијално робље нас и наше потомке. Када одбранимо Телеком, следећи корак треба да буде масовна мобилизација грађана за доношење уставног закона о забрани продаје инфраструктуре и стратешких система јавних услуга. Да ли смо толико наивно глупо похлепни да могу да нас пасивизирају шарене лаже о берсплатним акцијама грађанима и “повољном” социјалном програму за запослене који ће бити отпуштени?

  6. Slobodan-bivsi Telekomov inzenjer

    Najpre bih zeleo da kazem da se u potpunosti slazem sa komentarom Gosp. Miska. Svi oni koji ozbiljno prate zbivanja na globalnom planu sto se tice svetske politike vec odavno znaju da ceo svetski poredak funkcionise bas onako kako je Misko opisao.
    Ovaj problem oko prodaje Telekoma je verovatno jedna od poslednjih sansi gde nase javno mnjenje ima priliku da ako se blagovremeno organiszuje uspe da spreci ovaj sramni cin prodaje o kome na zalost nije doneo odluku nas politicki vrh tj kvislinska garnitura na celu koja radi po diktatu gore navedenih organizacija institucija i politickih mocnika na svetkom nivou. Ko podrobno prati zbivanja i kretanja na politickoj sceni ce se sigurno setiti da je pre vise od pola godine MMF uslovio nas politicki vrh, time da ce nove kredite (novi kamen na vratu prosecnih srba) samo ukoliko obecaju da ce prodati Telekom nekom od zapadnih koncerna u oblasti telekomunikacija. To je verovatno u nekom tajnom dokumentu koji nazalost nije dostupan srbskoj javnosti i potpisano.
    S obzirom da vec deset godina zivim i radim u Nemackoj kao strucnjak u telekomunikacijama pomno pratim sve sto se desava u toj oblasti ne samo u Nemackoj vec u celom svetu. Na ovom mestu bih hteo da kazem samo za sve one koji do sada nisu shvatili da bi eventualna prodaja naseg Telekoma nama samo donela probleme a ne nikakvo blagostanje o kome politicari horski obmanjuju javnost a obicni ljudi jednim delom u to cak i veruju.
    Naime u Nemackoj je i posle liberalizacije telekomunikacionig trzista koja je poodavno ovde zavrsena i dalje Dojce Telekom monopolista u senci. Posle izbijanja ekonomske krize ovde se doslo do zakljucka da se cak i banke treba da jednim delom ponovo vrate pod okrilje drzave i time stave pod kontrolu iste. Zeleznica je i onako u drzavnim rukama. Ovo navodim samo kao primer onima koji misle da je sve najbolje kad je u privatnim rukama. Ovde svi politicair potajno zavide Kinezima na eksponencijalnom privrednom razvoju pri cemu je sve pod drzavnom kontrolom.
    Na kraju bih ponovo da se vratim na glavnu temu a to je prodaja naseg Telekoma. Meni jedino nije jasno da i pored toga sto se ukazuje na to da ako se proda Telekom bice velikih otpustanja radnika, te iste moje kolege (nekih desetak hiljada akos se ne varam) vodjeni nekim manje ili vise korumpiranim sindikatima mirno cekaju prodaju i da kazem verovanto sopstveno otpusanje. Po mom misljenju jedino masovne demonstracije telekomovih uposljenika uz organizaciju intelektualne elite predvodjene bivsom ministarkom i poznatim profesorima sa BG i NI univerziteta je moguce spreciti ovaj sramni i po SRbiju pirvredno odlucujuci da ne kazem presudni korak. Ako ipak dodje to toga i Telekom bude prodat u jenod mpzemo biti sigurni te pare ce bit potrosene za jednu do dve godine popunjavajuci one novonastale rupe u budzetu drzave koje je do tada punio Telekom i nakon najvise dve godine necemo imati ni Telekom ni pare a ponajvise obecavani napredak i neko “blagostanje”. Kada bi se tako nesto ovde u Nemackoj pokusalo da “provuce” mimo inetresa radnika nakon 24 sata bi svih 10000 radnika bili na ulicama i blokirali rad kompanije. Na nasu veliku zalost nasi sindikati se bave prodajom pilica, riba itd. tako da za ovakve zadatke, da kada je potrebno, ekspresno organizuju radnike i zastite svoje interese, oni nemaju vremena. Ocigledno je da ni oni a kako vidim ni sami radnici moje bivse kolege nisu svesni tezine situacije koje u svakom slucaju nece doneti lepu budicnost ni sindikatu a ni radnicima ako oavako pasivno posmatraju krojenje sopstvene sudbine.
    Prateci razne forume na internetu stekao sam utisak da je brojnoj Srbskoj inteligenciji koja je na nasu veliku zalost rasuta po svetu (dugogodisnjom veoma lose vodjenom politikom) mnogo vaznija sudbina tog naseg Telekoma nego njegovim uposljenicima tj. mojim bivsim kolegama sto je vise nego tragicno.

    Pozdrav uz nadu da rasturaci Srbije i svega sto je srbsko ovoga puta nece uspeti u nameri da i ovaj zadatak svojim nalogodavcima obave uspesno.

  7. TELEKOM JE VLASNISTVO NARODA I NE TREBA TO RASKOMADATI. AKO SE TELEKOM PRODA STA JE SLEDECE,SVI ZNAMO EPS. DA NEBI DO TOGA DOSLO MI GRADJANI SMO LJUTI PROTIVNICI TOGA,DOSTA JE VISE PRIVATIZACIJE,KOJA SRBIJI NIJE DONELA NIKAKAV BOLJSITAK. SPREMAN SAM DA PRIKUPLJAM POTPISE GRADJANA PROTIV PRODAJE TELEKOMA,ALI NEZNAM KOME DA IH DOSTAVIM.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *