Zvezda je rođena – Miloš Milutinović

Piše Marko Marković

U analima našeg fudbala ime Miloša Milutinovića ubeleženo je zlatnim slovima

Nekako, u senci neprijatnih zbivanja, u Đenovi i prekida utakmice ITALIJA – SRBIJA, pa i dileme hoće li se ili ne održati derbi VEČITIH RIVALA – ostao je zapažen uspeh naših mladih fudbalera.
Na kvalifikacionom turniru, za učešće na Evropskom šampionatu, izabranici selektora Sivića dobili su sva tri susreta: Bugarska 3:0, Luksemburg takođe 3:0 i Republika Irska 1:0.
Sa maksimalnim učinkom, na nadmetanju u Bugarskoj, stekli smo pravo da se nađemo u drugom krugu eliminatornih borbi, kako bismo se pojavili na prvenstvu kontinenta, čiji je domaćin Rumunija.
Koliko su poletarci iz Srbije (rođeni 1992. godine i mlađi) bili superiorni neka posluži i podatak, da su postigli sedam golova, za 270 minuta, a nisu primili nijedan.
Uz to, svakako da je bitan i podatak, da u Bugarskoj nisu nastupili Nastić (Partizan), po opštim ocenama jedan od najtalentovanijih štopera u Evropi, kao i isto tako daroviti Pantić.
Sada ostaje da se sačeka 30. novembar i žreb, pa će se znati ko su nam rivali u odlučujućim okršajima za učešće na šampionatu Evrope.
Pre skoro punih šest decenija FIFA, Svetska fudbalska federacija (UEFA osnovana tek 1954. godine) organizovala je turnir juniora, sa ciljem da i najmlađi igrači dođu do izražaja na internacionalnoj sceni. Za mesto takmičenja određen je Kan i nastupile su reprezentacije na osnovu poziva domaćina!
U tom krugu privilegovanih našao se i izabrani tim Jugoslavije.
Preslišali smo Francusku sa 3:0 (strelci Milutinović 2 i Ljubenović 1), zatim je savladana Severna Irska – 2:1, ali u nastavku, jer je u regularnom toku bilo 1:1. Golove su postigli Lipošinović u sedmom  i Župac u 117-om minutu.
Stigli smo do finala i u dramatičnom meču pobeđena je Austrija sa 3:2.
Golgeteri: Milutinović 2 i Župac 1.
Pripao nam je trofej, a naša selekcija nastupala je u sastavu:
Vidinić – Stanić, Rora– Kapamadžija, Lazarevski, Perić – Ognjanović, Ljubenović, Milutinović, Župac, Lipošinović.
Kasnije, u vrhunske asove razvili su se golman Vidinić, Luka Lipošinović, Rade Ognjenović, koji su bili i u A reprezentaciji Jugoslavije. Do igranja u jačim klubovima stigli su: Stanić i Župac (Crvena zvezda). Ostali su zaostali, pa nisu ostavili zapaženiji trag, mada su, kao omladinci blistali?
Po opštim ocenama naš kapiten, na turniru u Kanu i najbolji igrač i strelac, posle tog nadmetanja prešao je u Partizan. Ostao je u „crno-belom“ dresu do 1958. godine. Odigrao je 192 utakmice i postigao 185 golova.
Bio je, u tom periodu, igrač svetske klase. Da ga je zdravlje bolje poslužilo, najverovatnije, zaslužio bi epitet – najubojitijeg  napadača, koga smo ikada imali.
Miloš Milutinović plenio je šarmom, elegancijom pokreta, umetnošću vođenja lopte, razornim udarcem.
Novinari su se utrkivali ko će lepše opisati njegove poteze, a jedna od poznatih krilatica bila je: „PLAVA ČIGRA STRAŠNO IGRA“.
Debitovao je u reprezentaciji 21. maja 1953. godine, u duelu sa Velsom – 5:2. Tri puta je savladao protivničkog čuvara mreže u tom prijateljskom susretu. Oblačio je dres, sa nacionalnim grbom, ukupno 33 puta i postigao 16 golova.
Ko zna dokle bi dosegla njegova karijera, da se 1959. godine nije teško razboleo! Lekari su konstatovali tuberkulozu, bolest od koje se, u to vreme, još uvek umiralo!
Njegov Partizan nije pokazao posebno interesovanje da mu se pomogne, ali je to učinio Minhen 1860. godine! Bavarski klub platio je skupu operaciju, uz uslov, da Miloš kad se oporavi obuče njegov dres!?
Tako je Milutinović otišao u inostranstvo i nije se vraćao dok je mogao da igra. Pored minhenskog tima, jedno vreme nastupao je i za pariski Rasing.
Opredelio se za trenerski poziv. Vodio je leskovačku Dubočicu, OFK Beograd, mostarski Velež, meksički Atlas, Bešiktaš iz Istambula, Proleter (Zrenjanin), Partizan.
Svuda je i kao stručnjak ostavio dubok trag. Osvojio je brojne trofeje.
U analima našeg fudbala ime Miloša Milutinovića ubeleženo je ZLATNIM SLOVIMA!
Bio je majstor nad majstorima. Istinska zvezda.
A njegovi saigrači imali su običaj često da kažu:
„ Kad ne znamo šta ćemo sa loptom dodamo je Milošu i samo pokažemo rukom u pravcu protivničkog gola. I Miloš se „odšeta“ do tamo, a mi se radujemo…“
Takav as bio je nenadmašni Miloš Milutinović.