Put u meku diktaturu

Piše Branko Radun

Vlast iako gubi autoritet i popularnost nije ugrožena, jer opozicija, nesposobna da se ujedini, nije u stanju da iskoristi njenu slabost

Mnogi su upozoravali da su sukobi na ulicama Beograda, u slučaju odražavanja „Parade ponosa“, više od izvesnosti, ali je vlast odbacila „glasove razuma“,  odlučna da ide do kraja. Inertnost koju je vlast pokazala prvo oko Kosova, što je finiširano diplomatskim debaklom, nije bila dovoljna niti u dovoljnoj meri zadovoljavajuća za očekivanja EU i Amerike. Na globalističkoj listi ostalo je još puno uslova – od gej parade do ulaska u NATO pakt.

POUKE I PORUKE
Kakve su pouke i poruke dešavanja u nedelju? Kao neosporan nameće se zaključak, da je vlast jedva izašla na kraj sa navijačkim grupama. Drugo, očito je da iza ove grupe nije stajao niko relevantan. Navijačka, nacionalna i pravoslavna omladina (najčešće odvojene i sa različitim motivima) hrabro je izašla na liniju političko-medijskom establišmentu, koji je na nju poslao gotovo sve svoje bezbednosne resurse da se obračuna sa njima. Nešto ranije zastrašene, ili neposredno pred „paradu“ blokirane, mnoge grupe se nisu pridružile ovom omladinskom protestu, ali i kao takav, pokazao je snagu mladalačke buntovne energije Beograda. No, ono što je kao gorak ukus ostalo, posle sukoba protivnika parade i policije političkog režima, jeste licemerna haranga (iako ne i bezopasna), koju su protiv mladih gnevnih ljudi pokrenule petooktobarske junoše, revolucionari i „otporaši“, isti oni koji su paleći Skupštinu došli u poziciju da danas budu na vlasti.

NEVIDLJIVA BITKA
Ako je suditi po reakcijama vodećih političara DS-a, očito je da su pretrpeli značajan udarac i izgubili onu nevidljivu bitku, čija je porazna posledica gubitak  autoriteta kod onih koji su ih podržavali. Nesposobni da održe kontrolu nad glavnim gradom, bili su spremni da po cenu ljudskih žrtava održe gej paradu, kojoj se protivi i većina njenih simpatizera. Za DS ovo je bio gubitak ravnoteže na tankom ledu – iako većina njenih birača želi u EU – ipak dobar deo njih je rezolutno protiv uslova, koje podrazumevaju prihvatanje secesije Kosova, ulazak u NATO ili promociju homoseksualizma kao nečeg normalnog, pa i pomodnog. Tako su ulični borci, koji iz sukoba sa policijom nisu izašli kao pobednici, uspeli da  pokažu pravo lice režima – umesto Evrope, ovaj put alternativu nije imala gej parada. Da nije bilo gneva ovih ljudi, nikada se u tolikoj meri i tako jasno ne bi pokazala nenarodnost i ranjivost vlasti. Iz te perspektive se logičnim čini i najava predstavnika režima, da nas čeka „žestoka“ i „jeziva“ reakcija vlasti.
Masivno angažovanje najmanje 5.500 policajaca, u tri prstena obezbeđenja gej parade, nosi sa sobom još jednu poruku „Kosovo nećemo braniti ali ćemo braniti homoseksualce“. To je jetko zapazila ona većina ćutljivih građana, koja je bila i protiv organizovanja gej parade, naročito po cenu nasilja.
Kakva je priroda omladinskog bunta u nedelju? Da li je to bio običan navijački patriotski otpor gej paradi, ili pak nešto više od toga – pobuna protiv režima? Čini se da je tu bilo svega po malo, i iritiranosti zbog agresivne medijske promocije homoseksualizma na nacionalnim medijima (RTS i B92) i antirežimskog stava, koji se izražavao kroz pesmu „pederi i policija – žuta koalicija“. Demonstranti su pokazali da meta njihovog gneva nisu homoseksualci, već režim koji je u očima mladih gnevnih ljudi uzrok njihovih nacionalnih i socijalnih frustracija. Ova vlast je po njihovom uverenju lopovska i izdajnička, vlast koja je napustila svoj narod kako na Kosovu tako i u Beogradu. Stoga se nedeljna dešavanja mogu smatrati i prvim oštrim antirežimskim protestima, protiv nove „Evropa nema alternativu“ vlasti.

POSLEDICE PO REŽIM
Ako govorimo o posledicama nedeljnih sukoba oko gej parade, onda se kao prva nameće da je režim ozbiljno načet. Iz izjava Dragana Đilasa i Ivice Dačića jasno je da im sve to „nije bilo potrebno“, te da su ljuti na Evropu koja im je uvalila vruć gej krompir. Javnost, s druge strane, i pored medijske demonizacije mladih demonstranata, smatra režim odgovornim za haos i nasilje („eto vam Evropa – eto vam gej parada“). No značajno je da je bunt mladih bio neartikulisan i politički neprofilisan. Opozicija nije nastupila oštro protiv režima oko organizacije gej parade, a mogla je na tome politički da profitira. Stoga vlast iako gubi autoritet i popularnost trenutno nije ugrožena, jer opozicija, nesposobna da se ujedini, ne može da iskoristi nikakvu njenu slabost. Svaka vlast je jaka ne samo koliko je ona sama snažna, već i koliko je snažna njena opozicija. Sadašnji režim u Srbiji i posle katastrofalne ekonomske politike i ćorsokaka u spoljnoj politici, za sada „nema alternativu“. I ne samo to, nego će se poslužiti ovim nemirima kao povodom da suzi političke i medijske slobode, te da se krene na gušenje legalne opozicije i patriotskih organizacija. Postoji bojazan da Srbija klizi u jednu vrstu meke postmoderne diktature, u kojoj bi sve „bilo pod kontrolom“. Na taj način bi nezadovoljstvo, koje očigledno raste, postalo antisistemsko i potpuno politički neartikulisano. Kakva je danas situacija? Teško da će neko i pored sve jalovosti i slabosti uspeti da smeni ovu vlast i da, što je još važnije, donese ne samo personalne već i strateške promene. No kako se očekuje novi veliki razorni udar svetske ekonomske krize – ona će biti generator i promena u Srbiji. Na bolje ili na gore – od nas zavisi.

Један коментар

  1. Funkcioner Srpske radikalne stranke Aleksandar Martinović ocenio je da se ovim izmenama srpsko zakonodavstvo vraća u 1946-7 godinu jer, ovako “rigoroznog” krivičnog zakonodavstva gotovo da nema u uporednom pravu.

    Prema njegovim rečima, nije najvažniji problem nasilje na ulicama, već postoje mnogo dublji problemi koji su socijalno-ekonomski.

    “Postavlja se i pitanje kako je moguće da postoji društveno opravdano huliganstvo, kao što je bilo 5. oktobra i društveno neprihvatljivo, koje smo videli pre nekoliko dana”, rekao je Martinović.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *