Okončanje (samo)zatiranja Srpstva

Piše Dragomir Anđelković

Ako bi neko imao korist od našeg odbacivanja Crnogoraca koji se ne deklarišu kao Srbi, odnosno od odustajanja od koncepta dvojnog identiteta, to bi bio režim u Podgorici. Mi bi trasirali put da u Crnoj Gori uskoro bude 5% opredeljenih Srba

Srpski narod dočekao je 20. vek sa mnogo nade. Iako podeljen između dva tuđinska carstva i dve teritorijalno i dinastički razdvojene nacionalne države, verovao je u svetlu budućnost. Biološki i u svakom drugom pogledu vitalan a identitetski utemeljen, imao je osnov za to, ma koliko teške bile (geo)političke okolnosti u kojima se nalazio. Bilo je jasno da će iskrsnuti prilika da se oslobodi i ujedini. Nažalost, nju na pravi način nismo iskoristili i za to plaćamo ceh.

SUMRAK SRPSKOG BALKANA
Srba je početkom 20. veka bilo 5 miliona. Osim što su predstavljali većinu u Srbiji  i Crnoj Gori, to su bili i na prostoru severne Makedonije i većeg dala BiH, kao i Banata, Srema, južne Bačke, Like, Korduna, zapadne Slavonije, itd. Na primer, u to vreme pravoslavni Srbi imali su udeo od 44% u stanovništvu BiH, a na teritoriji današnje Hrvatske bilo ih je gotovo 20%. Uz to, u spomenutim zemljama Srbi su imali veći upliv na privredne i kulturne tokove nego udeo u populaciji.
Bez obzira na austrougarsku politiku intenzivnog doseljavanja katoličkog stanovništva u BiH (Hrvata, Čeha, Poljaka), pravoslavni Srbi su na osnovu visokog nataliteta uspevali ne samo da održe paritet, već se njihovo učešće i povećalo sa 43%, 1879. godine, na 44%, početkom 20. veka. Pozitivan trend imali su i u Hrvatskoj, Slavoniji, Dalmaciji, Sremu. Jedino na prostoru Bačke i Banata politika mađarizacije i doseljavanja Mađara, vodila je ka blagom opadanju udela Srba.
Poređenja radi, oko 1900. godine Grka je (u milionima) bilo 4,3. Bugara – 3,3. Rumuna 9,8. Rusa – 50. Srbi su bili brojniji od svih balkanskih naroda izuzev Rumuna, a bilo nas je čak 7 puta više od Albanaca. Danas su Grci znatno brojniji od nas, Albanaca ima tek za trećinu manje, Rumuni su povećali premoć, dok su Bugari smanjili razliku. Da bi videli dimenziju naše tragedije, dobro je da podsetim da je u doba raspada SFRJ i SSSR-a Rusa bezmalo bilo trostruko više nego 1900. godine, dok Srba (sa Crnogorcima i pravoslavnim Jugoslovenima) nije bilo ni duplo više. Rusi su tokom 20. veka stravično ginuli, ali su jedino Srbi, uz Jevreje, bili podvrgnuti klasičnom genocidu (1941-1945).

VIŠESLOJNOST NACIONALNOG IDENTITETA
Srbija je, uz užasnu cenu, izborila pravo da posle Prvog svetskog rata sedi sa pobedničke strane pregovaračkog stola. I pored toga što sve sile Antante nisu bile blagonaklone prema našim aspiracijama, bili smo u situaciji da stvorimo državu koja bi objedinila glavninu srpskog prostora. Umesto toga, odlučili smo se za ujedinjenje sa Slovencima i Hrvatima. A iskustvo koje su tokom rata Srbi imali sa njihovim pukovnijama i političarima, kao i gotovo dijametralni koncepti uređenja zajedničke države,  ukazivali su da će ona biti na klimavim nogama.
Ne samo što smo propustili šansu da povežemo vekovima razdvojene delove srpskog naroda i tako, unutar nacionalne države, pokrenemo proces dubinskog integrisanja već odnarođenih grupa (muslimana i katolika srpskog porekla), već smo zarad jugoslovenske iluzije dopustili da otpočne proces relativizacije srpskog identiteta i tamo gde je on bio čvrst. Srbi su prihvatili da budu Jugosloveni, i zbog toga zapostavili Srpstvo. No, jugoslovenstvo nije bilo u koliziji sa regionalnim identitetima. Oni nisu trpeli zbog jugoslovenstva, već su jačali i postajali sve pogodniji za zloupotrebu.
Slično se desilo i sa Česima, koji su se takođe opredelili za kompleksnu državnu zajednicu. Stanovnici Moravske tradicionalno sebe smatraju, iako osobenim, ipak delom češkog naroda. Međutim, pojavila se opasnost da nemali broj njih izađe iz okvira češkog nacionalnog korpusa. Između dva svetska rata, kao i kod nas kada se radilo o tzv. „integralnom jugoslovenstvu“, nametan je koncept etničkog jedinstva Čeha i Slovaka. Čehoslovački identitet se primio kod većinskih Čeha, koji su se poistovetili sa novostvorenom državom (kao Srbi sa Jugoslavijom). U tom duhu, iako je posle Drugog svetskog rata ponovo ozvaničena nacionalna specifičnost Čeha i Slovaka, za prve je i dalje državno-nacionalni identitet bio važniji od njihovog izvorno-narodnog.
Posledica toga bila je izvesna nacionalno-identitetska konfuzija, pogotovo prisutna u oblastima gde su postojale značajne istorijsko-regionalne osobenosti. Ona je došla do izražaja kada je čehoslovačka država počela da se ljulja. Na popisu stanovništva iz 1991. godine, čak 1,36 miliona građana izjasnilo se da su po nacionalnosti Moravci, a nisu bili retki slučajevi ni drugačijeg regionalnog opredeljivanja. No, pošto je nezavisna češka država povela jasnu nacionalno-identitetsku politiku, došlo je do etničke konsolidacije. Već, 2001. godine, samo 380 hiljada ljudi izjasnilo se kao Moravci.

TITOISTIČKI „MEKI“ GENOCID
U našem slučaju stvari su bile još gore. Moravce niko nije terao da prestanu da budu Česi, a na mnoge Srbe vršen je pritisak da se odnarode. Kod nas je primenjen kominternovski model rešavanja nacionalnog pitanja, u skladu sa kojim su Srbi, kao nabeđena hegemonistička nacija, na sve načine trebali da budu oslabljeni. Ne samo što su mnoge srpske zemlje dodeljene drugim nacionalnim  republikama, već su i delovi srpskog naroda sistematski pretapani u nove narode ili asimilirani od susednih. Srbi na severu Makedonije, administrativnim merama prevođeni su u Makedonce. Proklamovano je da su Srbi na prostoru Crne Gore posebna nacija. Navodno, na osnovu posebnih istorijsko-državnih činilaca oni su, iako imaju srpske korene, poprimili poseban nacionalni karakter.
Donekle na sličan način kasnije se postupilo i sa islamiziranim Srbima, koji su proglašeni za muslimansku naciju. A u svim tim slučajevima, propagandno-represivni etno-menadžment nije mogao da ne da rezultat. Kako je neko rekao – dajte mi sve TV stanice u Kaliforniji, i građani te države će brzo poželeti da se otcepe od SAD. Ljudski duh je podložan oblikovanju od strane onih koji raspolažu ideološkim aparatom, a tim pre kada se on dopuni totalitarnim mehanizmima prinude.
Da je titoistička vlast rešila da stvara i vojvođansku ili srbijansku naciju, odnosno da proklamuje da Srbi više i ne postoje već su se podelili na nekoliko nacija, sa tim ne bi imala veće probleme nego u vezi sa kreiranjem crnogorske nacije. Štaviše, ni danas u Srbiji nema više istinski nacionalno svesnih Srba nego u Crnoj Gori, stvar je u tome što kad se već zemlja zove Srbija, ljudi nekako podrazumevaju da su Srbi. Da su to učili su ih, čak i u Vojvodini, i u vreme dok je postojala SFRJ, pa i kada ne pridaju naročiti značaj nacionalnoj pripadnosti još je ne negiraju. No, dokle će biti tako?

POISTOVEĆIVANJE SA NEPRIJATELJEM
Srbija i ostale srpske zemlje nalaze se na prostoru jedne od nekoliko ključnih zona za (dubinsko) opkoljavanje Rusije, odnosno kroz srpske zemlje prolaze važne kopnene i rečne saobraćajnice. No, za evroatlantske centre moći problem predstavlja to što su Srbi tradicionalno naklonjeni Rusiji. Stoga su i bili izloženi direktnom neprijateljstvu tih središta moći, kada je krajem 20. veka došlo do nove deobe geopolitičkih karata. Ništa se nije promenilo, ni kada su u Beogradu na vlast dovedeni nekritički prozapadno nastrojeni krugovi. S obzirom na civilizacijsko-identitetske spone dugog trajanja koje povezuju Srbe i Ruse, Vašington i pored toga nastoji da naš narod što više oslabi.
Očito, interes mu je da Srbi, za koje nije sigurni da se pre ili kasnije neće otrgnuti kontroli, budu eliminisani kao delotvorni geopolitički faktor. Ne samo da je cilj da srpski obod (od BiH do Makedonije), ako već ne može da bude uništen (kao Srpska Krajina), onda bar bude, tamo gde je to relativno brzo moguće, u što većoj meri definitivno odnarođen (Crna Gora) ili podređen širem državnom sklopu (Srpska). Druga strana tog procesa je i distanciranje Srbije od Srpstva, odnosno njeno potpuno dizanje ruku od interesa srpskog naroda u celini, u duhu prihvatanja građanskog koncepta države. A sve to će ići mnogo lakše ako nas ubede da je baš to naš nacionalni interes. Zato su mi sumnjive one „patriote“ koje nam npr. govore: šta će nam Crnogorci, oni stalno isisavaju životne sokove iz Srbije. Amerika i hoće da se etno-centrifugalni proces u Srba, pojača raspirivanjem međusobne odbojnosti. A ako to prihvatimo, od toga neće biti pošteđeni ni ostaci Srbije.
Kao što se Srpstvo brani u Beogradu, suprotstavljanjem indiferentnosti vlasti i nemalog dela javnosti Srbije u vezi sa ključnim pitanjima za našu naciju u celini, tako se i jedinstvo Srbije brani u Podgorici ili Banja Luci, insistiranjem na zaštiti srpskih vitalnih interesa. Ako se Beograd odrekne Srpstva ruši i temelje sopstvene državnosti. Jer, priziva dalju nesreću u Vojvodini i Raškoj. Oni koji su nas do sada satirali neće stati. Prepustimo li im se može nam se desiti da početkom 22. veka na Balkanu, umesto Srba žive: Srbijanci, Vojvođani, Bošnjaci (muslimanske i pravoslavne vere), Crnogorci – nacije koje bi, i to asimetrično, bile tek svesne svojih srpskih korena. Ne radi se više o tome da li ćemo izgubiti neke teritorije, ili će naš udeo opasti na drugim prostorima, odnosno da li će nas biti 2 ili 3 miliona manje.

BORBA ZA NACIJU I ISTINU
Da se to ne bi desilo, uz očuvanje sopstvenog teritorijalnog integriteta, prioritet spoljne politike Srbije mora da bude zaštita srpskog naroda i njegovog kulturno-istorijskog nasleđa u regionu. Srbija je dužna da stane iza dejtonskog poretka u BiH, a u Crnoj Gori mora da se bori ne samo za zaštitu nacionalnih prava stanovnika te republike koji se deklarišu kao Srbi, već i da se energično zalaže za očuvanje srpskog istorijskog karaktera Crne Gore. Svako ima pravo da se deklariše kako hoće, ali niko nema pravo da falsifikuje nacionalnu pripadnost svojih predaka ili da krade tuđi jezik. To važi kako za Crnu Goru, tako i za Hrvatsku ili Bosnu. No, Srbija je vazalna zemlja i njena vlast ne brine ni za njene državne, a kamoli srpske nacionalne interese. Zato patriotski nevladin sektor i mediji, kao i partije koje nisu nacionalno ravnodušne, moraju mnogo upornije da rade u prilog opstanka svekolikog Srpstva.
Na kraju, još nešto što se tiče Crne Gore. Ne smemo da se odreknemo onoga što je srpsko, a to je istorija Crne Gore do 1945. godine. Ne smemo – što nepromišljeno traže neki srpski krugovi u Crnoj Gori – ni da odbacimo dvojni identitet mnogih opredeljenih Crnogoraca. U drugačijim (geo)političkim okolnostima biće realno, kao što se desilo sa Moravcima, da se oni vrate u svoje izvorno nacionalno korito. Zato mostove među braćom ne treba spaljivati. Uostalom, borba za prava već opredeljenih Srba u Crnoj Gori nije nekompatibilna insistiranju na istorijskoj istini. A ako bi neko imao korist od našeg odbacivanja Crnogoraca koji se ne deklarišu kao Srbi, odnosno od odustajanja od koncepta dvojnog identiteta, to bi bio režim u Podgorici. Mi bi mu trasirali put da u Crnoj Gori uskoro bude 20%, ili tek 5% opredeljenih Srba. Nisu samo deklarisani Crnogorci suočeni sa srpskim identitetskim slojem, već su i mnogi Srbi opterećeni crnogorskim nasleđem. To je realnost i od nje, dopadala nam se ili ne, moramo da pođemo, a ne da neprijateljima ponovo pružamo odličnu priliku da nam nanesu štetu.

14 коментара

  1. Srpskom narodu najmanje što treba je neki novi rat. Našem narodu treba velika biološka obnova i jedino tako možemo mirnim putem vratiti sve srpske krajeve srpskom narodu. Ali taj narod mora biološki ojačati na oko 10.000.000 srba i tada će procvijetati sada uništena Republika Srpska Krajina, Republika Srpska, Srpska Crna Gora, Kosovo , i stara Južna Srbija ( Makedonija ) Nastavimo li mi Srbi sa nerađanjem neće nam trebati niti Beogradski pašaluk , nego ćemo da živimo u Velikoj Albaniji sa glavnim gradom Beogradom. Europska unija i Amerika centar sotonizma na sve načine želi uništiti srpski narod nesmemo to dozvoliti.Ući u savez sa Rusijom jedini je garant da će srpski narod preživeti. Najbolji Srbin kojeg sada imamo je Dodik drugo su sve nesrbi, petokolonaši i vazali zapada . Srpski se narod treba pokazati zrelim , ljubavlju i potomstvom osigurati našu Republiku Srpsku , Srbiju, Vojvodinu , Srpsku Crnu Goru i staru Srbiju ( Makedonija ) kao trajnu državu Srpskog naroda.Srpski narod mora naučiti lekciju od šiftara “ čije su ovce onoga je i livada “ niskim natalitetom jedincima i sa dvoje dece gubimo teritoriju za teritorijom i to će se nastaviti. U Hrvatskoj delom zbog proterivanja ali puno većim delom zbog izumiranja izgubljen je srpski teritorij i ljudstvo. Nekada su Srbi bili 30 % hrvatske. To piše u hrvatskim novinama Gospodarski list a danas ? Samo hrpa nemoćnih bakica i dekica bez potomstva. Kosovo smo isto tako izgubili kao i Makedoniju. U Crnoj Gori Srbi prizovite se pameti i svaki par minimalno petero dece i nedajte se. Republika Srpska će kao i Kosovo i Hrvatska biti izgubljena baš zbog velike površine a premalog broja srba. BH federacija na istoj površini godišnje ima oko 25.000 beba a Srpska od 10.000 do 11.000 i sve je jasno da bi zadržali taj teritorij moramo imati minimalno beba kao i druga polovica države. U Vojvodini isto tako Srbi treba da puno više rađaju jer samo ako brojčano ojačaju mogu spriječiti secesiju. Znači ako si rodoljub, srbin, srpkinja prihvatite se ljubavi i pobjedimo neprijatelje njihovim oružjem visokim NATALTETOM.

  2. Како Србија да брани српство било где кад се не брани српство у Србији?

  3. Živeo sam neko vreme u Češkoj Republici i mogu da posvedočim da su tamo razmere identitetske krize bile ogromne. U Moravskoj, koja je i u komunizmu bila deo Češke Republike, bile su verovatno veće nego u Crnoj Gori, koja je u SFRJ bila republika a pre toga imala traditicju državnosti. Protivno trendu na koji je to ukazivalo, situacija se smirila. Češka država je znala šta hoće, i smireno, bez površne užurbanosti, ali vrlo temeljno, radila da njena strateška opredeljenja budu ostvarena. To je pre svega radjeno u domenu kulturne politike i obrazovanja, gde se i postavljaju temelji nacionalnih osećanja. Naravno, rezultati su postignuti. Većina Čeha koji su prigrli regionalne identitete kao nacionalne, vratila se svojoj matičnj naciji. I Srbija bi mogla mnogo više da uradi čak i u Crnoj Gori, kada bi znala šta hoće tj. imala nacionalnu viziju i dobru volju. Ali Srbija to nema. Ona ni u Srbiji ne vodi jasnu nacionalnu politiku, i sa njom povezanu kulturnu politiku. Pre vodi antinacionalnu kulturnu i obrazovnu politiku. Kulturu i obrazovanje nam u sve većoj meri kontrolišu ljudi iz LDP-a i Druge Srbije. Ako tako nastavimo, Anđelković je potpuno u pravu, početkom 22. veka neće biti Srba. Sigurno neko to i hoće, pa je našao srpske nadničare koji će za njega obaviti posao realizacije te opskurne misije.

  4. Црна Гора је увек била, и биће српска. Ово што се сада дешава само је пројекција политичких страсти на националне односе. Српспство у Црној Гори датира још од св. Владимира, а ослања се на седњовековне дукљанске (српске) краљеве, владаре из свете лозе Немањића, владике и кнезове из рода Петровића … А на чему се темељи тзв. црногорска нација? На Јосипу Брозу и Милу Ђукановићу! Јадни су ти стубови етно-црногорства, и јасно је да ће се оно урушити. Само када се мало промене околности у свету. Зато режим М. Ђукановића и проба да подметне Србима кукавичије јаје. Да ми одбацимо браћу. Једино тако би “црногорска нација” могла да пстане реалност. На ту превару не смемо да наседнемо. А неће нам нудити Мило да то урадимо, већ некакве “српске” “патриоте”.

  5. Брилијантан текст. Било је време да се аргументовано разобличи антисрпско деловање оних који се наводно боре за права Срба у Црној Гори.

  6. Slazem se potpuno sa Dragomirom Andjelkovicem, ali moram da primijetim da je srpsko-crnogorski problem prilicno tezi od cesko-moravskog.
    Osnovna razlika je u tome da mi imamo u CG i Srbiji, dva rezima kojima (obadvojicima) jedinstvo Srba ugrozava njihov opstanak. Rezim u Podgorici je zasnovan direktno na mrznji prema Srpstvu, koju ce potpirivati do poslijednog daha. On nikad nece, i ne moze, dozvolit nikakvo ‘normalizovanje’ odnosa ni sa zvanicnom Srbijom.
    U Beogradu, situacija nije mnogo bolja ma da se ovdje maskiraju namjere. Beograd je samo na muci kako da izda Srpstvo (po instrukcijama Zapada) a da to Srbi ne primijete.
    Srpstvo (rijec koja se sve redje cuje u Srbiji) znaci za Zapad ‘nestabilnost’, jer Srpstvo obuhvata ,naravno, sve zemlje gdje Srbi zive, sto automatski salje alarm (‘Velika Srbija’) kod ambasadora Zapada, i prijetnju da se udaljujemo od Evrope. Rezim u Bgdu je ovdje aktivni saradnik razbijanja ideje da su svi Srbi jedan narod.
    Sto se tice CG-Srbijanske saradnje u ovome smislu, sve je otpocelo sa prijateljstvom Djindjica i Djukanovica (sto izgleda Kostunica nije primijetio). Ova dvojica su uspostavili srdacne odnose dok su bombe padale na Srbe.
    Cesi i Moravci nijesu imali ovaj problem, jer su bili ostavljeni na miru.
    Neznam dali se varam ali imam utisak da broj Srbijanaca koji ne zele ni da se Crnogorci osjecaju Srbi- nekako raste. Ovo je, nema sumnje jedan ‘kolateralni efekat’ politike beogradskog rezima.
    Srbi-Crnogorci gledaju u cudu sto se u Srbiji desava. Padanje na koljena pred anglo-americkim ambasadorima, histerija da se udje u EZ, odvratno ulizivanje onima koji su ih bombardovali, na najmanji mig iz Brisela skace se u euforiju ili u ocajanje (dubiko stidjenje za svaki znak otpora prema servilnosti Zapadu). Odbija se stvarna saradnja sa Rusijom .Trebali neko da se cudi zasto u CG nema vise otpora prema nasim satrapima Zapada kad nam Srbija daje ovakvi spektakl?
    Srbija izgleda hipnotisana Evropom kao zaba pred zmijom. Ocekuje li se da crnogorski Srbi budu odusevljeni da se ide ovim putem?
    Istina ce konacno nadvladat(kako kaze Andjelkovic) sto znaci da, pored opresije koja se vrsi- istoriju Crne Gore je nemoguce promijenit- ona je potpuno Srpska.
    Ipak, nesto treba pomoci da se to ostvari.
    Prvi korak bi bio da se oslobodimo od ove sulude samo-ubilacke ideje da treba da udjemo u ovu Austro-Ugarsku, koja se sad zove Evropa. (Ako moramo da izceznemo onda da to ne uradimo padajuci na koljena, trazeci milost).

  7. Милане, то што ви кажете је антиСрбско деловање!
    Текст је “еквилибистрички”, та ваша анализа и начин решавања Србског питања је већ пала на испиту, по мом мишљењу. “Вишеслојни национални идентитет, “двојни идентитет” и сл. термини су проблематични, чак су титоистички.

    Доста тога је написао и господин Рајо Војиновић( живи у Црној Гори), тај концеп вишеслојности и двојности нације( то само у Срба има!!!!) је почео да пропада још од стварања Краљевине СХС, па Краљевине Југославије,па преко СФРЈ, и скорашње СРЈ и Савезне Републике Србија и Црна Гора, до данашњег дана.Баш због тог попуштања , титрања “новоцрногорцима” и другима, све ове државе су пропале, давано им је све и свја(и сам проф. Ратко Марковић је је правио устав СРЈ који је био претеран наклоњен миловцима,па!?), али “новоцрногорци” тј. Црногорци по нацији су хтели све.
    По овој вашој теорији-анализи сутра могу и Срби у Војводини да се национално опредељују као Војвођанин, па би и таквима требало титрати. Или сутра Херцеговац, као нација.
    Цео проблем је у томе што никада наше власти нису трезвено и суштински помагале Србе у региону(немање стратегије), већ су их скоро па изједначавали са Црногорцима, Босанцима, Македонцима,Косоварима… и ту је срж проблема.
    Србија као основа Србства теба да шири идеју као што то ради црква, да смо ми један народ СРБИ, да аргументовано убеђује, информише, научно објасни проблеме, историју Срба и у Ц.Г и у Македонији и у Рашкој области, Босни, Хрватској, .. да истнито каже који су то Срби прешли у другу веру или нацију , презимена, из ког разлога,притиска итд. Да се упорано објашњавају историјски факти, разбијају стереотипи, а да ли ће неки Црогорац, муслиман, македонац, новопечени хрват схватити истину!!?, нормални хоће..

    Што се тиче Црне Горе, то инсистирање на двојном , вишеслојном идентитету, је и довела до подела.То су комуњаре на челу са Ђиласом и сличним надобудним вођама, наметнули као аксиом.
    Па ти вишеслојни Црногорци, који су час ово-час оно, се залажу за Црногорску цркву, црногорски језик, дукљанско-латинско порекло, они су признали некакву творевину Косово као државу, пљују по Србима и Србији, у државном апарату скоро да нема Срба у Ц.Г., врше свакојаке притиске на Србе……… , побогу !
    Проблем је немање стратегије одбране Србства, немарност према Србима, немарност и самих Срба у региону, …па видите у колумнама г.Дмитровића које су хрвати перфидне методе употребљавли и употребљују да би пребацили Србе у новохрвате, па слично се данас дешава и у Црној Гори. Природан је отпор Срба у Црној Гори, и организовање у Србске институције, при томе не треба заборавити да је Црна Гора Србска држава(Срби нису мањина,никаква национална мањина и сл.), Срби тамо чине бар половину хришћана. Црногорци имају већину само удружени са муслиманима,шиптарима и хрватима, они сами немају већину.
    ДА би Срби опстали и у Црној Гори и другде, морају се прво подржати СРБИ, то је наша обавеза, а остали па и црногорци који се осећају нама блиски су увек добродошли.

    Новоцрногорци, док је лепо они су по мало и Срби, чим је фрка, кад их нека институција испитује-гони , онда су Црногорци, пљују по Србији, беже у Црну Гору итд. Онда напрасно ништа немају са Србима и Србијом.
    Срби у Србији су увек били СРБИ, и моравци, и златиборци, и мачвани,сремци,банаћани,……а то име СРБИЈАНЦИ , често Црногорци користе у пежоративном смислу за Србе у Србији, нажалост.

    Критиковати и сумњичити неке кругове у Београду и неке Србе у Црној Гори због инсистирања на поштовању Срба као нације и апеловање за заштитом(ваљда је нормално заштитити онога који са поносом каже да је СРБИН) , није у реду. Нису Срби, па ма какви били ГЛАВНИ кривци за одсрбљавање у Црној Гори,Македонији,Хрватској,Албанији…већ тамошње власти,…

    Па Југославија и краљевина и федерација се на жалост заснивала на двојности-вишеслојности идентитета,на цепању идентитета, и добили смо да је разсрбљено доста Срба у Хрватској,Македонији,Босни,Рашкој области,Црној Гори,…….пристанак на довојни, вишеслојни идентитет Срба, по мом мишљењу би у наредном периоду још смањио број Срба у региону, навео би их у одустајање, предају,осећали би се изданим….

    п.с. Да се разумемо има и других нација у Србији и региону који су за србство, и који су лојални својој отаџбини. Ми треба да првенствено штитимо и подржавамо наше сународнике Србе(уставна одредница), и остале лојалне грађане. Друго , сви добронамерни грађани су добродошли, и црногорци и други, и свакога треба поштовати, што рече Његош ; “Брат је мио, било које вјере био”.

  8. Добро је што је овај текст објављен убзро после, по наше националне интересе у Црној Гори, врло опасног чланка Раја Војиновића. Таман посла да буде онако како он заговара. То би било потпуно у складу са жељама режима у Подгорици: а то је да Срби прихвате да су мањина а не државотворни народ, творац Црне Горе. Тако би Срби стварно брзо и постаали права мањина. Ко каже да треба прекинути са Црногорцима тај тражи да се прекида са браћом и сестрама, а то ће брзо да доведе до драстичног смањења броја Срба у Црнј Гори. На крају крајева, зар би режим финансирао “српска” већа и друге институције које так нешто траже? Сигрно не би. Баш бига Мила за мањинска права Срба. Циљ му је да Срби пристану да буду маргинална мањина и да створе основ за сопствену пропаст у Црној Гори. Наравно, и тада би остало пар посто Срба што је довољно да њихови “мањински” представници уживају синекуре додељене од стране режима.

  9. Procitah da je Dinkic pretstavio REGIONALIZACIJU… STA SE SVE NECE IZMISLITI, DA BI SE SRPSKA DRZAVA POTPUNO UNISTILA… UNISTISE SRPSKU VOJSKU, A SADA PARADOKSALNO KAZE “….DA GRADJANI DOBIJU SANSU DA UZMU SUDBINU U SVOJE RUKE…” USTAJ SRBIJO…USTAJ…USTAJ…

    Svidja mi Dragomire, al sta se moze bez motke i batine. Kriminalom na kriminal, …jedini je izlaz…

  10. Веселине, истина и рушење стереотипа су лековити, а не “опасност”. Тачно је да режим у Црној Гори хоће да се реши Срба на сваки начин.Зато и инсистира на црногорцима као нацији, на црногорском језику, на црногорско-дукљанско-латинској историји оперисној од Срба и србства, да преведу и ове Србе у новоцрногорце, па признавање Косова као некакве “неовисне” државе, побогу .
    Инсистирање на двојноости и вишеслојности некаквог србског идентитета помаже милогорцима у превођењу у нову нацију(притисцима).

    Само неприајтељима Срба и србства смета изјашњавање грађана у Црној Гори као Срби ! Тај Црногорац који је за србство подржвава Србе, ваљда, или је на миловој новоцрногорској страни.
    У Ц.Гори се деведесетих година око 10% грађана изјашњавало као Срби, па услед свих дешавања тај број нарастао ових дана на 33% Срба у Црној Гори. Значи да се Срби освешћују и да их треба подржати и кроз самоорганизовање тамошњиих Срба у удружења и “Национална већа”,Матице Срба,… А паре које добијају од државе Ц.Г. и припадају Србима! Наравно да Срби у Црној Гори нису национална мањина нити је то ко тврдио, али је пожељно да се организју и бране од тираније !
    У одбрани Срба и србства нису се баш показале ни опозиционе странке у Ц.Г, као на пр. Народна странка(Поповић-Шоћ)нека Нова демократија,…..зато су и битне нестраначке србске организације!
    И коначно наши великодостојници патријарх Иринеј и владика Амфилохије често у својим изјвама апострофирају да је Црна Гора србска држава и да у њој живе Срби, што црква најбоље зна(архиви,сведочења)..
    Правослвци из Црне Горе који су отишли пре и за време Другог светског рата и тада и сада са поносом инсистирају да су Срби!!!! Херцеговци су сви Срби а само који километар преко границе у Ц.Г. , већ подела на Србе и Црногорце( а исте фамилије).
    Треба на сваки начин информисати, сведочити историјске факте, догађаје када су поједине фамилије промениле веру, нацију , продале веру за вечеру, освешћивати чињеницама, а не силом, па ако не схватају садашњи Црногорци да су Срби, можда ће схватити њихова деца!
    Што рече владика Николај Велимировић да ; “Бити неутралан , није одлика српског народа”!, тачно, и неби требали да смо неуртрални, двосмислени, већ јасни и истинити.

    п.с. Госодин Рајо Војиновић овим текстом разбија стереотипе, збори истину, руши гордост црногорску, а све је то у бити лековито. Династије и Карађорђевића и Петровића и друге ,знале су да буду и апсолутистичке(такво је било време).Чињеница је да је постојла нетрпељивост црногорских племена једних према другим, чак и данас постоје нека трвења, као и да је менталитет неких крајева посебан.А наравно, да је чињенца, сурова истина , да се режим у Црној Гори арогантно, потцењивачки и на перфидан начин односи према Србима у Црној Гори.
    Значи треба прво помоћи свој народ Србе, и друге који су искрено за србство, али искрено. А то што су два брата различите нације па то је директна последица вишедеценијске пропаганде, двојности. Има ли смо пример да се С. Милошевић изјашњавао као Србин, а његов брат, колико ми је познато, Борислав као Црногорац, што је тешка глупост. Истина побеђује!

  11. Уредништву !!!, уз извињење, као што рекох код нас се све брзо одвија, па тако и информације које су јуче изашле у вези посете патријарха Иринеја Ц.Г., у неким главним медијима нису биле путпуне, јасне. Јутрос ево гледам неке сајтове, па видим да није исти садржај вести, тј. сад се види да је Вујановић скоро па молио патријарха Иринеја да призна Црногорце као нацију, алудирајући на патријарха Павла и наводно његово признање те нације!У разговору видимо да се патријарх сложио са Вујановићем о општим стварима, и да је куртоазно поменуо и Црногорце!
    Сама молба Вујановића за признањем нације!!!, показује да се нешто дешава са том црногорском нацијом, да се можда неки црногорци преиспитују, освешћују, враћају својим коренима(надамо се)…

    п.с. Пошто су инфорамције нејасне, можда и тај мој јучерашњи коментар о посети патријарха Иринеја Црној Гори, не треба ни објавити(а можда ни овај данашњи),… јер као што то бива код нас , изгледа да треба да прође пар дана да би сазнали праву садржину и разговора и изјава свих званичника…
    Поздрав!

  12. Postoje i *medju srpski* problemi u Srebiji,a, oni se odrazavaju dalje..na *medjunarodnom planu*..i, netreba nikoga optuzivati *sa strane*..Srbi, moraju da krenu od *epicentra* sa srpstvom, da se *odasilju* koncentricni krugovi, a ne obratno..da se *primaju*…naravno, to podrazumeva da se ne *odasilju* svakojake poruke…!!

  13. Чини ми се да се назире циљ и методи режима у Ц.Г. у остварању црногорског пројекта!…
    Приликом посете патријарха Иринеја ,Вујановић је тражио(молио) да се призна Црногорска нација!? Чудно, или се преиспитују неки црногорци, или нема довољно грађана који се изјашњавају као Црногорци , итд.

    Зато сада и раде по систему ТОПЛО-ХЛАДНО , јер се приближава ПОПИС становништва у Црној Гори(пролеће 2011). Циљ им је да преведу што више грађана у нову новоцрногорску нацију. Па се појављује Вујановић тобож мек, па онда тврђи Ђукановић, Вуковић, и екстремни Кривокапић, а ту је кад затреба и цвикераш са златним оквирима, Свето Маровић, кварни демагог и лицемер( и квази-бизнисмени,спортисти). Сад ће они разним притисцима(манипулацијама), укидањем српског језика, српске историје, наметања нових термина , да врше притиске на Србе и друге,…а могуће је и кривотворење ПОПИСА( па, крали су и на референдуму), чак су спремни и да избаце одредницу у Попису у вези изјашњавања о нацији!!!

    Све ће покушати са циљем да поправе(направе) резултат Пописа(2011), јер им је битно да се већина од хришћана у Црној Гори изјасне као Црногорци. Јер како ствари стоје Црногораца има или исто као Срба или су можда у мањини, а привид о ВЕЋИНИ се прави тако што се по разним питањима удружују Црногорци, муслимани-бошњаци, шиптари,хрвати и други, па су као већина.
    Значи ,врло је могуће да им се преиспитује део црногорске нација, па на све начине покушавају да побољшају резултат, јер је ако би се на овом ПОИПИСУ на пролеће 2011 више(или исти број) хишћанских грађана Црне Горе изјаснили као СРБИ, него као Црногоци, самим тим пао би у воду цео пројекат Црногорске Државе, са већином Црногораца по нацији!!!Што би значило да је Ц.Г више српска држава него новоцрногорска. Наравно , нису они наивни , па ће сва средства да употребе да би направили резултат , који им одговара.

    Е због тога велику улогу имају и национална удружења Срба у Црној Гори и Србији и др., као и медији, часописи(што већ чини Печат,…), који треба да разбију стеротипе и да подрже наш народ , који је под константним притиском(без обзира на резултат П.)!

    Ипак ,без обзира на све, треба рачунати да ће се увек један већи број грађана у Црној Гори изјашњавати као Црногорци, који инсистирају да нам нису блиски(да имају различиту историју , идентитет,..) и који немају баш симпатије према Србима. Треба поштовати њихово опредељење, ипак, можда ће њихови наследници једног дана схватити своје србско порекло и прадедовско име!

    Извињавам се што сам мало н био активији и опширнији у писању коментара!Поздрав!

  14. ex sarajlija

    Jedino u Republici Srpskoj su Srbi 90% jedinstveni oko nacionalnih pitanja.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *