KOSOVO I METOHIJA Severna predigra

Piše Nikola Vrzić

Kako će politička previranja među kosovskim Albancima uticati na dijalog Beograda i Prištine, i da li će početak razgovora, u stvari, zavisiti od raspleta situacije severno od Ibra

Ili je doskorašnji predsednik Kosova veći demokrata od predsednika Srbije, ili je u Prištini vladavina prava ozbiljnija nego u Beogradu, tek, Fatmir Sejdiju učinio je prošle nedelje ono što Borisu Tadiću ne pada ni na kraj pameti. Podneo je ostavku. Kako je objasnio, učinio je to zato što je prekršio Ustav, sedeći istovremeno u fotelji predsednika Kosova i predsednika Demokratskog saveza Kosova. Mogao bi i Boris Tadić, predsednik Srbije i predsednik Demokratske stranke, da pročita ono što njemu poručuje Ustav Srbije, u članu 115: „Predsednik Republike ne može obavljati drugu javnu funkciju ili profesionalnu delatnost.“

IGRA U SRPSKI SEVER
Ili, ipak, Sejdijuova ostavka i Tadićeva izostala ostavka, nemaju nikakve veze sa Ustavom i vladavinom prava, već sa predstojećim početkom pregovora Beograda i Prištine,  o kojima se Beograd i Priština ponajmanje pitaju. Da li je, to, u Vašingtonu i Briselu odlučeno da se, pre nego što dijalog dve strane i formalno otpočne, raščisti teren u našoj Južnoj pokrajini; da se u Prištini ojača pozicija Hašima Tačija, i istovremeno „reši“ neugodna situacija severno od Ibra, gde je država Srbija, čak i ovakva kakva je, još isuviše jaka za „ukus“ Prištine, Vašingtona i Brisela. Poslato je, naime, više signala da svojevrsna severna predigra upravo počinje, a da je prištinska politička bura u čaši vode, samo nužni međukorak…
Pozabavimo se, najpre, iznenadnom ostavkom Fatmira Sejdijua. Da se ne zavaravamo: prištinsku političku elitu transatlantski prijatelji kontrolišu još prilježnije nego beogradsku, a institucije su na Kosovu – od Ustavnog suda, koji je presudio da je Sejdiju u sukobu interesa, pa nadalje – kudikamo slabije i kontrolisanije nego institucije s ove strane administrativne linije. Jasno je, stoga, da se oko svoje ostavke Fatmir Sejdiju i nije mnogo pitao.
Sejdijuov dirigovani odlazak otvorio je mogućnost za dve bitne predradnje. Najpre, glavni američki favorit u Prištini, Hašim Tači, oslobođen je još jednog rivala (drugi, Ramuš Haradinaj, u Hagu je još od jula), što će nesumnjivo osnažiti njegovu poziciju i u predstojećim pregovorima s Beogradom. Istovremeno, iako nije  slovio ni  kao potencijalni učesnik pregovora, Sejdiju je na ostavku privoljen da bi početak pregovora bio odložen. Usput, Beograd je, pošto se Boris Tadić svim svojim autoritetom založio za hitni početak pregovora, dobio još jednu packu i stavljen je u poziciju pasivnog posmatrača…
Ključno je pitanje šta se dobija ovim isceniranim odlaganjem pregovora. I ko će dobiti, a ko izgubiti u toj igri?A igra se, oslušnemo li izveštaje s terena, u srpski sever Kosova.
Izgovarajući se borbom protiv organizovanog kriminala, Kfor i specijalci Euleksa, počeli su u utorak uveče raspoređivanje jakih snaga na Severu pokrajine, postavljajući u srpskom delu Kosovske Mitrovice kontrolne punktove na svakih pedeset metara. Zašto? Odgovor je, samo dan ranije, dala češka ambasadorka na Kosovu, Janina Hžebičekova: „Na Kosovu raste frustracija zbog bezvlašća na severu Kosova i ukoliko Euleks ne sprovede zakone, može izbiti nasilje.“ Zakoni o kojima govori ambasadorka, jesu zakoni nezavisnog Kosova, koji još jedino na Severu pokrajine ne funkcionišu, a kako je u utorak zlokobno najavio Erhard Biler, komandant Kfora, operacija Kfora i Euleksa „ima za cilj sređivanje situacije na Severu“.

TRN U OKU ALBANACA
Imajući sve ovo u vidu, sasvim je zamisliv scenario po kome se pregovori Beograda i Prištine odlažu dok se, milom ili silom, uz pomoć Kforovih tenkova, kontrolnih punktova i drugih cevi, „ne sredi situacija na Severu“.  Eliminisanje tog trna u oku, kosovskih Albanaca i naših zapadnih saveznika, predstavljaće izbijanje jednog od poslednjih aduta iz ruku Beograda. Kada i severno Kosovo bude pregaženo, pregovori će moći da počnu, a kompromisom će se smatrati i rešenje koje je ispod, čak, i današnjeg statusa quo. Srbija će opet biti gubitnik.
Sve će postati mnogo jasnije već u narednim danima, kad Kfor i Euleks pokažu dokle su namerili da idu u sređivanju situacije, i kad nam konačno, sledećeg utorka, u goste stigne američka državna sekretarka Hilari Klinton. Njena naknadno doneta (ili obznanjena) odluka da, iz Beograda, otputuje u Prištinu, pokazuje da se Vašington odlučio za kudikamo aktivniju ulogu u procesu, nego što je prvobitno najavljeno. A svi veoma dobro, po sopstvenim leđima, znamo kako prođemo kad se Amerika aktivira na Balkanu.
Šta će na sve to učiniti Beograd, poručio nam je predsednik Tadić iz Svilajnca, sa sednice Glavnog odbora svoje Demokratske stranke: „Srbija više neće biti zemlja jednog pitanja – kosovskog pitanja“. Zatim je dodao: „Srbija ostaje spremna da u najboljoj meri pristupi dijalogu Beograda i Prištine (…) Mi nećemo moći da postanemo članica Evropske unije ukoliko u nju unosimo nove konflikte.“ Jelko Kacin, provereni srpski dobrotvor, izvestilac Evropskog parlamenta, nekako istovremeno nam je poručio da će Srbija „u naredne dve nedelje morati da pošalje još jače signale posvećenosti evrointegracijama“…